Vesti – 11.01.2024

Više od 7.600 radnih mesta u zdravstvenom sistemu deblokirala je u četvrtak vlada u Bukureštu. Ova mera ce omoguciti raspisavanje konkursa za zaposljavanje u medicinskim jedinicama koje imaju manjak osoblja. Od 7600 novih radnih mesta 2.500 ce biti otvorena za lekare. Takođe, u službama hitne pomoći može biti zaposleno 365 ljudi – najavio je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. Kao rezultat toga, sve veće bolnice kojima su potrebni lekari, medicinske sestre i pomoćno medicinsko osoblje moći će brzo da se zaposle. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da neće biti finansijskih problema, pogotovo što ove godine Ministarstvo zdravlja ima 40 odsto veći budžet nego 2023. . Zdravstveni sistem Rumunije se suočava sa nedostatkom specijalizovanog osoblja, lekara i medicinskih sestara.

Newsroom, 11.01.2024, 17:22

Više od 7.600 radnih mesta u zdravstvenom sistemu deblokirala je u četvrtak vlada u Bukureštu. Ova mera ce omoguciti raspisavanje konkursa za zaposljavanje u medicinskim jedinicama koje imaju manjak osoblja. Od 7600 novih radnih mesta 2.500 ce biti otvorena za lekare. Takođe, u službama hitne pomoći može biti zaposleno 365 ljudi – najavio je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. Kao rezultat toga, sve veće bolnice kojima su potrebni lekari, medicinske sestre i pomoćno medicinsko osoblje moći će brzo da se zaposle. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da neće biti finansijskih problema, pogotovo što ove godine Ministarstvo zdravlja ima 40 odsto veći budžet nego 2023. . Zdravstveni sistem Rumunije se suočava sa nedostatkom specijalizovanog osoblja, lekara i medicinskih sestara.

Evropska komisija
odobrila je državnu pomoć u vrednosti od 126 miliona evra za investicije u rumunske
luke kroz koje prolazi ukrajinski izvoz. Ova mera dolazi u pozadini povećanja
tranzita robe koja se izvozi iz Ukrajine, što predstavlja logističke probleme
za aktivnosti u rumunskim lukama na Dunavu i Crnom moru. Finansijska pomoć za
svaku kompaniju u ovim lukama ne može biti veća od 10 miliona evra ili da
pokrije 65% troškova za projekte. Izvršna potpredsednica Evropske komisije
Margrete Vestager kaže da će 126 miliona evra pomoći Rumuniji da otkloni
blokade u lukama koje stvara veliki obim robe izvezene iz Ukrajine. Od prošle
godine najveći deo ukrajinskog izvoza ostvaruje se preko Rumunije, nakon što je Rusija blokirala tranzit preko Crnog mora.

Rumunija, Turska i Bugarska potpisale su u Istanbulu Memorandum o razumevanju u vezi sa uspostavljanjem Operativne grupe za borbu protiv morskih mina u Crnom moru.Ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar istakao je da agresivnost i prezir Ruske Federacije prema normama međunarodnog prava čine Crno more ne samo regionalnim, već i globalnim problemom. On je rekao i da je odgovornost tri zemlje, kao priobalnih država i članica NATO-a, da ulože sve napore za bezbednost ovog mora, uz podršku i učešće saveznika. Osnivanje grupe pokrenula je Turska prošle godine, u avgustu. Aktivnosti su potpuno mirne i nisu usmerene protiv bilo koje druge zemlje.

Litvanija i Rumunija su pristupile NATO snagama za podršku i udar – STRIKFORNATO. Rumunija je tako postala 15. članica najmoćnije pomorske grupe Severnoatlantskog saveza, saopštilo je Ministarstvo odbrane iz Bukurešta. Trenutak pristupanja utoliko je važniji što se ove godine navršava dve decenije od kako je naša zemlja postala članica NATO-a“, rekao je rumunski ministar odbrane Andjel Tilvar. Saradnja između rumunskih pomorskih snaga i STRIKFORNATO-a počela je pre više od godinu dana, uključujući učešće oficira u aktivnostima i misijama koje je izvršavala Saveznička komanda. STRIKFORNATO obuhvata veoma visoke udarne sposobnosti kao što su borbene grupe nosača aviona, ekspedicione grupe i udarne grupe koje se sastoje od krstarica, razarača i fregata, a među navedenim ciljevima je i bezbednost u Crnom moru, što je od strateškog značaja za Alijansu.

Predstavnici rumunskih prevoznika koji su u sredu demonstrirali na nekoliko puteva u zemlji, primljeni su danas u Vladi na razgovor. Njihove pritužbe se uglavnom odnose na cene polisa RCA i povećanje akciza na gorivo. Protest nije zatražila nijedna profesionalna organizacija, ali je Savez rumunskih transportnih operatera ponudio da posreduje u dijalogu između vozača TIR-a i vlasti. Poljoprivrednici su se okupili i na protestu prevoznika u sredu.

Rumunija ima ozbiljnu šansu da zauzme važnu poziciju na evropskom nivou, izjavio je danas premijer Marčel Čolaku. On je govorio o opciji u kojoj bi predsednik Klaus Johanis u julu, pre kraja mandata, preuzeo vodeču poziciju Evropskog saveta, posle moguće ostavke sadašnjeg aktuelnog predsednika Šarla Mišela. Premijer je naveo da je to pravi koridor i šansa ne samo za Klausa Johanisa, već i za Rumuniju. Prema scenariju koji je kružio poslednjih dana, predsednik Rumunije bi imao ozbiljne šanse da zauzme visoku evropsku funkciju, jer bi lideri zemalja članica pokušali da izbegnu šefa mađarske vlade Viktora Orbana, prepoznatljiv po svojim neumerenim izjavama u EU, da preuzme ovu funkciju. Ukoliko se ne pronađe naslednik, procedure EU predviđaju da, u slučaju prestanka mandata zbog smetnja“, predsednika Evropskog saveta privremeno zameni evropski lider čija zemlja šestomesečno predsedava Savet EU, a to bi bila Mađarska. Ukoliko bi Klaus Johanis otišao pre isteka mandata, prema Ustavu, u Rumuniji bi najvišu funkciju u državi privremeno zauzeo šef Senata, liberalni lider Nikolaje Čuka. Podsećamo, u Rumuniji će 2024. godine biti održani lokalni, parlamentarni, evropski parlamentarni i predsednički izbori.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvuje danas i sutra na neformalnom Snow meeting o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, koji tradicionalno organizuje Litvanija, u Trakaju. Događaj okuplja ministre spoljnih poslova zemalja EU i NATO-a, kao i visoke zvaničnike i predstavnike akademskog okruženja iz Evrope i SAD, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Na sastanku će biti reči o temama od interesa za bezbednosno okruženje: strateške implikacije agresorskog rata Ruske Federacije na Ukrajinu, budućnost evropske bezbednosne arhitekture, obeležavanje 20 godina od proširenja NATO-a 2004. godine, Samit NATO-a u Vašington u julu i izgledi saradnje sa azijsko-pacifičkim regionom.

Rumunske teniserke Sorana Krstea, Ana Bogdan i Žaklin Kristijan saznale su u četvrtak svoje protivnice prvog kola Australijan opena, prvog grend slema u godini. Krstea (26 WTA) 22. nosilac, igraće u prvom kolu protiv Kineskinje Jafan Vang (97 WTA). Ana Bogdan (66 WTA) debitovaće protiv protivnice iz kvalifikacija, a Žaklin Kristijan (84 WTA) će u prvom kolu igrati protiv Čehinje Katerine Sinjakove (49 WTA).