Vesti 10.09.2022
Britanski parlamentarci visokog ranga položili su u subotu zakletvu na vernost Čarlsu III, koji je zvanično proglašen kraljem od strane Pristupnog saveta, tela koje se sastaje da imenuje svakog novog monarha britanije
Newsroom, 10.09.2022, 18:12
Britanski parlamentarci visokog ranga položili su u subotu zakletvu na vernost Čarlsu III, koji je zvanično proglašen kraljem od strane Pristupnog saveta, tela koje se sastaje da imenuje svakog novog monarha britanije. U oba doma britanskog parlamenta organizovane su posebne sednice, kako bi poslanici mogli da odaju počast bivšem suverenu. Hiljade ljudi okupilo se ispred Bakingemske palate, glavne londonske rezidencije britanskih monarha, da oda počast kraljici Elizabeti Drugoj, koja je umrla u četvrtak u 96. godini u zamku Balmoral u Škotskoj. Kralj Čarls III potvrdio je da će dan kraljičine sahrane biti nerada. Sahrana će se obaviti u ponedeljak, 19. septembra, u Vestminsterskoj opatiji u Londonu. Kovčeg sa telom kraljice biće prevezen u Edinburg u nedelju, a kasnije u London , u Vestminstersku palatu. Nakon sahrane, na kojoj će, kako se očekuje, prisustvovati šefovi država i vlada iz celog sveta, kraljica će biti prevezena u zamak Vindzor i biće sahranjena u kapeli Svetog Đorđa u njenim prostorijama.
Ministri energetike Evropske unije izrazili su podršku hitnim merama kao odgovor na energetsku krizu, pominjujući čak i ograničenje cena za uvozni gas. Na vanrednom sastanku u petak u Briselu, zvaničnici 27 država članica složili su se da je potreban jedinstven pristup“ za zaustavljanje rasta cena energenata izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu. Ministri su zatražili od Evropskoj komisiji da za nekoliko dana da pripremi ‘čvrst i konkretan plredlog, kako je rekao je češki ministar industrije Jozef Sikela, čija zemlja predsedava Unijom. Rumunija, koju je predstavljao ministar energetike Virđil Popesku, založila se za mere kao što je ograničenje cena na uvoz ruskog gasa ili uvodjenje odredjene maksimalne cene za zajedničku nabavku prirodnog gasa za celu Evropsku uniju. Što se tiče smanjenja potrošnje, Bukurešt je rekao da bi to trebalo da bude dobrovoljno, u zavisnosti od nacionalnih kapaciteta i smera razvoja na energetskom tržistu.
Nacionalna avio kompanija TAROM zakazala je u subotu još dva specijalna leta za Grčku za repatrijaciju rumunskih putnika koji su ostali zaglavljeni na aerodromima širom sveta zato što je avio prevoznik Blue Air obustavio aktivnosti i kako su saopštili iz te kompanije više nemaju novca za gorivo. TAROM je do sada napravio još četiri specijalna leta, u Izraelu, Grčkoj, na Kipru i u Španiji. Nekoliko hiljada Rumuna zaglavljeno je na međunarodnim aerodromima u utorak uveče, kada je Blue Air najavio obustavu letova. Iako su nadležni u međuvremenu deblokirali račune kompanije, koja je u velikoj meri zadužena prema rumunskoj državi, avio-operater je najavio da će nastaviti letove tek 10. oktobra. Ministar saobraćaja Sorin Grindeanu preporučio je putnicima Blue Air-a da pokušaju da pronađu druge opcije za povratak kući. On je objasnio da TAROM nema načina da obavi sve otkazane letove. Blue Air je 2020. godine, u jeku pandemije, dobio kredit sa državnim garancijama od preko 60 miliona evra Ovog leta Uprava za zaštitu potrošača ga je kaznila ovu kompaniju sa 2 miliona evra zbog otkazivanja preko 11.000 letova u 2021. i 2022. ). Dugovi Blue Air-a trenutno se procenjuju na oko 230 miliona evra. Trenutni procenjeni dugovi Blue Air-a iznose 230 miliona. evra.
Proizvodnja automobilske industrije u Rumuniji porasla je za skoro 25% u julu i avgustu, u poređenju sa istim periodom 2021. Prema podacima Udruženja proizvođača automobila, više od 61.000 vozila sastavljeno je u Fordovoj fabrici u Krajovi i fabrici Dacia-Renault u Miovenu. U prvih 8 meseci ove godine proizvedeno je preko 330.000 vozila, što predstavlja povećanje od 15,5% u odnosu na 2021.
Nekoliko ruskih poslanika iz
Sankt Peterburga pozvano je u subotu u policiju nakon što su zahtevali da se
predsednik Vladimir Putin optuži za veleizdaju, nakon ruske agresije u
Ukrajini. U retkom činu prkosa prema Moskvi, tražili su od Državne dume da
optuži Putina za uništavanje ruske omladine poslate da se bori, ekonomski
kolaps Rusije, bekstvo dobro obučenih ljudi iz zemlje i dalje širenje NATO-a na
istok. Na kraju, ali ne i najmanje važno, kažu dotični poslanici, invazija
Ukrajine je imala potpuno suprotne efekte na Rusiju od onih koje je očekivala
Moskva.
