Vesti – 10.07.2023
Rumunske vlasti najavljuju provere u socijalnim centrima za decu, stare i invalide širom zemlje. Ove institucije će biti proverene, a ovlašćenja će biti ponovo analizirana – rekao je premijer Marčel Čolaku. Zatražio je kažnjavanje krivaca za zloupotrebe i istakao da se sistem socijalne pomoći mora menjati i da je nedopustivo da postoje kontrolne institucije koje jedni na druge prebacuju krivicu. Premijerove izjave stižu nakon što je Direkcija za istragu zločina organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) pokrenula istragu u tri centra za pomoć u Voluntari i Afumaciju (grad, odnosno satelitska komuna Bukurešta), zbog nehumanog postupanja kojem su njihovi korisnici bili podvrgnuti.
Newsroom, 10.07.2023, 18:16
Zaposleni u rumunskim društvima za zdravstveno osiguranje prekinuli su danas rad na dva sata u znak protesta zbog niskih plata u odnosu na odgovornost i složenost obavljenog posla, kao i zbog drastičnog smanjenja broja zaposlenih na nacionalnom nivou. Jedan od sindikalnih čelnika rekao je da zaposleni više nemaju motivaciju za rad u ustanovi, pretrpani su radnim zadacima, a plate su ostale na nivou iz 2017. godine. Nacionalnim zdravstvenim programom predviđeno je lečenje za dva miliona teških pacijenata. a budžet kojim upravlja Nacionalna Agencija za Zdravstveno Osiguranje (CNAS) iznosi skoro 11 milijardi evra, najveći u zemlji u javnom sistemu. U ovim uslovima, poslednjih godina broj radnih mesta u sistemu javnog zdravstvenog osiguranja smanjen je za 1.200 ljudi.
Parlament iz Bukurešta sastao se danas na vanrednoj sednici da proglasi upražnjenim mesto direktora Rumunske obaveštajne službe. Procedura je neophodna nakon što je čelnik ustanove Eduard Helvig početkom prošle nedelje podneo ostavku. Na čelu Službe proveo je osam godina, tokom kojih je, kako je ocenio, ostvario svoje ciljeve. Trenutno rukovodstvo Rumunske obaveštajne službe obezbeđuje njen prvi zamenik general Razvan Jonesku. Helvig je 27. januara 2015. zamenio Đorđa Majora, koji je takođe podneo ostavku. Direktora Rumunske obaveštajne službe imenuje predsednik Rumunije, odobravaju ga kontrolne komisije u Senatu i Poslaničkom domu i izglasavaju na plenarnoj sednici parlamenta.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovaće u utorak i sredu na samitu NATO-a u Viljnusu, u Litvaniji. On će ponoviti podršku Ukrajini, uključujući i realizaciju pristupanja ove zemlje Alijansi, kao i najugroženijim partnerima, posebno Republici Moldaviji. Ukrajina je, štaviše, glavna tema na dnevnom redu sastanka u Viljnusu. Alijansa će dati dodatne obaveze, kako na političkom tako i na praktičnom nivou. Takođe, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da očekuje da će većina saveznika objaviti obavezu povećanja budžeta za odbranu na preko dva odsto bruto domaćeg proizvoda počevši od 2024. godine. Već 11 država članica ispunilo je obavezu ove godine, uključujući Rumuniju. Lider iz Ankare Redžep Tajip Erdogan je u ponedeljak uslovio ulazak Švedske u NATO ponovnim otvaranjem pregovora za prijem Turske u Evropsku Uniju. On nastavlja da kritikuje Švedsku zbog njene navodne popustljivosti prema kurdskim militantima koji su se sklonili na njenu teritoriju. Turska je poslednja zemlja NATO-a, zajedno sa Mađarskom, koja se protivi pridruživanju Švedske, uprkos merama koje je ta skandinavska zemlja preduzela, uključujući reformu ustava i usvajanje novog zakona o borbi protiv terorizma. Takođe u ponedeljak, predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden boravio je u kratkoj poseti Londonu pre dolaska u Vilnjus. Američki lider se sastao sa kraljem Čarlsom III i britanskim premijerom Rišijem Sunakom.
Rumunski ministar za životnu sredinu Mirčea Feket učestvuje u ponedeljak i utorak na neformalnom sastanku ministara za životnu sredinu iz Evropske unije, koji se održava u Valjadolidu, u Španiji. Evropska komisija prenosi da Evropska Unija mora da nastavi sa inicijativama za poboljšanje kvaliteta vazduha i povećanje zaštite građana i životne sredine. Teme za diskusiju imaju za cilj da transformišu industriju korišćenjem najsavremenijih tehnologija i stimulisanjem inovacija za bezbedne i održive hemikalije. Sastanak ministara će se takođe fokusirati na poboljšanje upravljanja vodama, nastavak tretmana otpadnih voda, smanjenje zagađenja i promovisanje cirkularnosti.
Završeno je 5. izdanje Neversea, najvećeg festivala elektronske muzike organizovanog na plaži u Evropi. Približno 280.000 ljudi bilo je prisutno na rumunskoj obali Crnog mora tokom četiri dana festivala. Broj učesnika bio je veći nego prošle godine. Festival je imao nove bine, koncerte iz gotovo svih žanrova muzike i demonstracije sa veštačkom inteligencijom. Ove godine organizatori su poseban akcenat stavili na bezbednost učesnika. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije, sinoć je identifikovano 26 osoba sa zabranjenim supstancama i policija ih je preserela, a lekari su pomogli skoro 90 osoba kojima je bila potrebna pomoć.
Memorijal zatvora u Piteštiju biće uvršten na listu istorijskih spomenika u Rumuniji. Ministarka kulture Raluka Turkan najavila je da će uskoro potpisati dokument o klasifikaciji. Ona kaže da podržava ideju da bivši komunistički zatvor bude predmet evaluacionog dosijea i predloga za uvrštavanje u baštinu UNESCO-a. Kazneno-popravni zavod iz Piteštija bio je aktivan između 1941-1977. godine. Zatvor je poznat po tome što je između 1949. i 1951. godine bio domaćin eksperimenta u Piteštiju, koji se smatra najvećim i najintenzivnijim programom ispiranja mozga kroz torturu u komunističkom bloku. Eksperiment u Piteštiju prekinut je septembra 1951. godine, a zgrada je funkcionisala kao kaznionica za zatvorenike političkog i običajnog prava do 1977. godine, kada je povučena iz upotrebe. Memorijalni muzej je otvoren za javnost 2014. godine i u njemu se održavaju izložbe, kulturni događaji i edukativni programi na teme vezane za antikomunističko političko zatvaranje.
