Vesti 10.02.2023

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izrazio je da je opredeljenje Evropske unije da čvrsto stoji uz Ukrajinu sve dok je to potrebno

Newsroom, 10.02.2023, 18:54

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izrazio je da je opredeljenje Evropske unije da čvrsto stoji uz Ukrajinu sve dok je to potrebno. Prisutan u Briselu, gde je učestvovao na vanrednom Savetu, lider Kijeva Volodimir Zelenski pozvao je šefove država i vlada EU da pruze dodatnu podršku njegovoj zemlji, uključujući borbene avione. Na marginama Evropskog saveta, predsednik Klaus Johanis, zajedno sa grupom evropskih lidera, imao je sastanak sa predsednikom Ukrajine. Kako se navodi u saopštenju administracije predsednika Rumunije, Klaus Johanis je istakao važnost očuvanja evropske podrške Ukrajini u svim oblastima i podržao potrebu da se održi pritisak na Rusku Federaciju. S druge strane, na zasedanju Saveta, on se zalažio za fleksibilna pravila i procedure za brzu implementaciju programa Nacionalnog plana otpornost i rezilijencije i REPoverEU, instrumenata koji će obezbediti modernizaciju i održivu konkurentnost evropske privrede. Predsednik Rumunije je istakao da Sjedinjene Američke Države ostaju glavni partner Unije.

Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu predložila je svog savetnika za bezbednosna pitanja Dorina Rećeana da formira novu vladu, nakon što je kabinet na čelu sa Natalijom Gavrilicom podneo ostavku u petak. Maja Sandu je pokazala da je od suštinskog značaja bezbednost zemlje, snabdevanje energentima tokom zime, ali i nastavak borbe protiv korupcije. Rećean je sada sekretar Vrhovnog saveta bezbednosti Republike Moldavije i bio je ministar unutrašnjih poslova između 2012. i 2016. Bivša premijerka Natalija Gavrilica je na toj funkciji bila godinu i po dana i morala je da se suoči sa višestrukim krizama koje je izazvao rat koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine . To uključuje bezbednosnu krizu, energetsku krizu, bujnu inflaciju, gubitak istočnih tržišta i ukrajinsku izbegličku krizu. Gavrilica je kao najveći uspeh svoje vlade ocenila sticanje statusa kandidata za pristupanje Evropskoj uniji. Takođe u petak, ambasador Ruske Federacije u Kišinjevu Oleg Vasnjecov pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Republike Moldavije, nakon što je ruska raketa lansirana na Ukrajinu preletela vazdušni prostor Moldavije.

Sistem vazdušnog osmatranja rumunskog vazduhoplovstva detektovao je u petak vazdušnu metu lansiranu iz Crnog mora sa broda Ruske Federacije, u blizini poluostrva Krim. Ministarstvo odbrane iz Bukurešta saopštilo je da se najverovatnije radi o krstarećoj raketi, koja je evoluirala u vazdušnom prostoru Ukrajine, Republike Moldavije i ponovo ušla u ukrajinski vazdušni prostor ne presecajući, u bilo kom trenutku, vazdušni prostor Rumunije. Najbliža tačka putanje cilja rumunskom vazdušnom prostoru zabeležena je radarskim sistemima na približno 35 kilometara severoistočno od granice, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane. Rumunsko ratno vazduhoplovstvo, u saradnji sa savezničkim snagama stalno nadgleda nacionalni vazdušni prostor kao i područje u blizini.

Polako blede nade da če se pronaci preživeli, nakon što je prošlo više od 100 sati od snažnog zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju. Više od 22.000ljudi je poginulo u jednoj od najgorih katastrofa veka u regionu. Broj poginulih je već premašio cifru stradalih u razornom zemljotresu 1999. godine u Izmitu, na severozapadu Turske, a stručnjaci kažu da će u narednim danima taj broj nastaviti da raste. Konvoj prve pomoći, uspeo je da iz Turske uđe u područja Sirije koja su pod kontrolom pobunjenika. Konvoj čine šest kamiona koji su prevzeli ćebad, dušeke, šatore, a ova pomoć trebalo bi da osigura potrebe najmanje 5.000 ljudi, navodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Organizacija Belih šlemova, koja deluje u oblasti pod kontrolom opozicije, izrazila je razočarenje, smatrajući da je pomoć rutinska jer ne uključuje specijalnu opremu za potragu za preživelima pod ruševinama.

Audio drama Radia Rumunija Šezdesete Eme Stere, u režiji Mihnea Čelaru, ušla je u uži izbor za Najbolju evropsku dramu, koju dodeljuje BBC. Pobednici će biti proglašeni u nedelju u Londonu. Od 2012. godine BBC Audio Drama Avards svake godine nagrađuje originalnost i izvanredan kvalitet britanske radio drame, emitovane u eteru i onlajn, kao i umetnike uključene u produkciju žanra. Najbolja evropska drama naglašava ulogu evropskih javnih radija u negovanju i razvoju audio drame i povezuje međunarodnu zajednicu umetnika koji proizvode radio dramu oko profesionalnih vrednosti. Prepoznavanje vrednosti produkcije Anii ’60 kao finaliste nagrade za najbolju evropsku dramu potvrđuje poziciju Nacionalnog radiofonskog pozorišta Radio Rumunije među najvrednijim evropskim producentima zvučnih emisija. Šezdesete komentarišu brodolom prve generacije mladih ljudi isključenih iz slobodnog sveta, tokom godina konsolidacije komunističkog režima u Rumuniji. Pobednik u kategoriji Najbolja evropska drama biće izabran između tri finalista produkcije: Burning- Sudabeh Mohafez (Češki radio), Let Me Tell You Marte Rebzde (Polskie Radio) i Šezdesete Eme Stere.

Zvanično ponovno otvaranje graničnog prelaza Rakovac (Rumunija) – Diakivci (Ukrajina) održano je u petak, u prisustvu nekoliko zvaničnika rumunske vlade, lokalnih vlasti i granične policije. Ovaj prelaz je u funkciji skoro 13 godina nakon pokretanja programa modernizacije. Zatvoren je 2010. jer nije bio u skladu sa pravilima Šengena o bezbednosti sa zemljama koje nisu članice EU. Kadrovsku strukturu čini 51 granični policajac i 21 službenik. U trenutnom geopolitičkom kontekstu, carina Rakovac ima strateški značaj, jer može doprineti oblikovanju evropskog humanitarnog i ekonomskog koridora, posebno za spoljnu trgovinu Ukrajine i Rumunije. S druge strane, u četvrtak su u Vasluju (istok) ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode i njegova moldavska koleginica Ana Revenko potpisali sporazum o koordinisanim kontrolama na granici između Rumunije i Republike Moldavije, mere koje će doprineti racionalizaciji saobraćaja između dve zemlje. Kako navode nadležni, pre početka rata u Ukrajini godišnje je registrovano manje od 5.000.000 prelazaka zajedničke rumunsko-moldavske granice, ali se njihov broj prošle godine skoro udvostručio.

Ruske snage izvršile vazdušne
napade na osnovnu infrastrukturu u nekoliko oblasti Ukrajine, a nekoliko raketa
je pogodilo grad Zaporožje u ranim jutarnjim satima u petak. Sirene su se
oglasile širom zemlje, a lokalni zvaničnici su pozvali građane da se sklone,
upozoravajući na moguće nove napade. Napad na grad Zaporožje bio je najjači
otkako je Rusija počela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, rekli su
lokalni zvaničnici. Osnovna infrastruktura je takođe napadnuta u Harkovu, na
severu Ukrajine, i u Dnjepropetrovskoj oblasti, u centru zemlje.