Vesti – 10.01.2023
Rumunska ministarka
spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovaće u četvrtak i petak na
neformalnom Snow Meeting o spoljnoj politici i bezbednosti, koji
tradicionalno organizuje Litvanija, u Trakaju. Događaj okuplja ministre
spoljnih poslova zemalja Evropske unije i NATO-a, kao i visoke zvaničnike i
predstavnike akademskog okruženja iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država,
navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Na sastanku će biti reči
o temama od interesa za bezbednosno okruženje: strateške implikacije
agresorskog rata Ruske Federacije na Ukrajinu, budućnost evropske bezbednosne
arhitekture, obeležavanje 20 godina od proširenja NATO-a 2004. godine, Samit
NATO-a u Vašington u julu i izgledi saradnje sa azijsko-pacifičkim regionom.
Newsroom, 10.01.2024, 18:19
Rumunska ministarka
spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovaće u četvrtak i petak na
neformalnom Snow Meeting o spoljnoj politici i bezbednosti, koji
tradicionalno organizuje Litvanija, u Trakaju. Događaj okuplja ministre
spoljnih poslova zemalja Evropske unije i NATO-a, kao i visoke zvaničnike i
predstavnike akademskog okruženja iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država,
navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Na sastanku će biti reči
o temama od interesa za bezbednosno okruženje: strateške implikacije
agresorskog rata Ruske Federacije na Ukrajinu, budućnost evropske bezbednosne
arhitekture, obeležavanje 20 godina od proširenja NATO-a 2004. godine, Samit
NATO-a u Vašington u julu i izgledi saradnje sa azijsko-pacifičkim regionom.
Rumunski ministar
nacionalne odbrane Anđel Tilvar potpisaće u četvrtak u Istanbulu, zajedno sa
bugarskim i turskim kolegama, Memorandum o razumevanju u vezi sa formiranjem
Operativne grupe za borbu protiv morskih mina u Crnom moru – MCM Black Sea,
prenosi Ministarstvo nacionalne odbrane. MCM Black Sea je inicijativa tri
saveznika na obalama Crnog mora sa ciljem da se olakša bezbednost plovidbe kroz
borbu protiv pretnji koje predstavljaju morske mine. Operativna struktura MCM
Crno more, sa rotacionom komandom na svakih šest meseci i dve planirane
aktivacije u svakoj rotaciji, obezbediće kontinuiran nivo budnosti i
pripravnosti, doprinoseći i jačanju savezničkog odvraćanja i odbrambenog
stava Istočnog krila. Primorski partneri NATO-a, kao i stalne pomorske grupe
NATO-a i van-primorski saveznici, moći će da učestvuju u aktivnostima MCM
Black Sea u cilju razvoja saradnje u podršci bezbednosti Crnog mora i
poboljšanja interoperabilnosti.
Načelnik Generalštaba
Mornaričkih snaga, viceadmiral Mihai Panait, učestvovao je u sredu, u
portugalskom Oeirasu, na svečanom podizanju državne zastave Rumunije, u sedištu
Komande NATO snaga za podršku i udar – STRIKFORNATO. Tako je početkom godine u
kojoj su prošle dve decenije od pristupanja Rumunije Severnoatlantskoj
alijansi, zemlja postala 15. članica najmoćnije pomorske udarne grupe NATO-a.
Partnerstvo između rumunskih pomorskih snaga i STRIKFORNATO-a počelo je pre
više od godinu dana. STRIKFORNATO je skraćenica za Zajednička saveznička
komanda, sa fokusom na pomorstvo, koje obuhvata veoma visoke udarne sposobnosti
kao što su borbene grupe nosača, ekspedicione grupe i udarne grupe koje se
sastoje od krstarica, razarača i fregata.
Skoro 2.000 mladih Rumuna
uzrasta od 18 godina dobiće dozvole za besplatno putovanje, na godinu dana, u
evropski prostor i dobiće različite olakšice za smeštaj ili događaje, u okviru
inicijative DiscoverEU – Otkrij Evropsku uniju. Ove godine, od skoro 150.000
registrovanih Evropljana, 36.000 je odabrano nakon testa sa pitanjima i
odgovorima, održanog, kao i uvek, u oktobru. Odabrani će putovati uglavnom
vozom između marta 2024. i maja 2025. godine, kako bi naučili nove stvari o
istoriji i kulturnom nasleđu Evrope i upoznali ljude sa celog kontinenta. Do
danas je preko 11.600 mladih Rumuna koristilo takvu dozvolu za putovanje.
Rumunska ekonomija je
prošle godine porasla za 1,8%, 0,8 procentnih poena manje nego što je ranije
procenjeno, navodi se u izveštaju Svetske banke. Time su takođe revidirane
naniže procene u vezi sa evolucijom rumunske privrede u 2024. i 2025. godini,
kada bi rast bruto domaćeg proizvoda bio 3,3 odnosno 3,8%. Svetska banka
procenjuje da će svetska ekonomija usporiti, treću godinu zaredom, do 2,4%.
Rumunski premijer Marčel
Čolaku čestitao je Gabrijelu Atalu imenovanje na mesto premijera Francuske. Šef
izvršne vlasti iz Bukurešta kaže da je spreman da zajedno sa svojim novim
kolegom radi na jačanju rumunsko-francuskog strateškog partnerstva. Atala,
bivšeg ministra obrazovanja, imenovao je predsednik Emanuel Makron da formira
novu vladu Francuske, nakon što je bivša premijerka Elizabet Born podnela
ostavku. Sa 34 godine, Gabrijel Atal, sa studijama političkih nauka, postaje
najmlađi premijer u istoriji Francuske, javlja dopisnik Radija Rumunija iz
Pariza.
Prosečan ukupan mesečni
prihod jednog domaćinstva u Rumuniji bio je nešto više od oko 1.470 evra u
trećem kvartalu prošle godine, saopštava Nacionalni institut za statistiku.
Istovremeno, prosečni mesečni troškovi su bili skoro 1.290 evra po
domaćinstvu. U poređenju sa trećim kvartalom 2022. godine, prosečni ukupni
mesečni prihodi domaćinstva povećani su za 9,5%, a rashodi za 10,6%. Glavni troškovi
domaćinstava predstavljali su potrepštine i plaćanje poreza i dažbina. Hrana
i bezalkoholna pića su činili trećinu potrošnje, a najmanje novca izdvajano
je za obrazovanje.
Broj obolelih od
respiratornih infekcija se povećava u Rumuniji. U prvoj nedelji godine
otkriveno je više od 2.500 novih slučajeva COVID-a i prijavljeno je 26 smrtnih
slučajeva, saopštio je Nacionalni institut za javno zdravlje. 40% obolelih
zabeleženo je u Bukureštu i u županijama Kluž i Bihor na severozapadu, Brašov u
centru i Konstanca na jugoistoku. Istovremeno, broj obolelih od gripa je sve
veći, a bolnice za infektivne bolesti su pune. Najmanje devet osoba obolelih
od gripa umrlo je od početka hladne sezone. Predsednica Udruženja porodičnih
lekara Bukurešt-Ilfov dr Sandra Aleksiu kaže da je važno da se ljudi kada se
pojave simptomi prehlade ili gripa jave porodičnom lekaru i izbegavaju samolečenje.
Lekari preporučuju dobru ličnu higijenu, pranje ruku sapunom i vodom, a ako se
jave simptomi prehlade izbegavanje putovanja i gužve. Takođe, da bi sprečili
bolest, lekari preporučuju vakcinaciju protiv gripa.
U nekoliko oblasti
Rumunije, na obilaznicama velikih gradova, drumski saobraćaj je u sredu bio
otežan zbog velikog broja kamiona koji su se kretali malom brzinom. Rumunski
prevoznici su protestovali, nezadovoljni visokim cenama RCA osiguranja, koje
su, čak i ograničene do kraja marta, premašile 15.000 leja za kamion – duplo
više nego pre dve-tri godine. Vozači traže od vlade da izda uredbu da RCA
osiguranje ne bude veće od 5.000 leja godišnje. Takođe, prevoznici su
nezadovoljni stanjem na carini, dugim redovima na granici, naknadama za
prekoračenje tonaže i velikim kaznama zbog nedostatka vinjete. Istovremeno se
žale na visoke troškove goriva, novu akcizu na dizel gorivo i predloge novih
tarifa za vinjete koje će stupiti na snagu 2026. godine. Poljoprivrednici, takođe
nezadovoljni cenom dizel goriva, pridružili su se protestu.
Porodični lekari u
Rumuniji ističu da su budžetska izdvajanja za njih ove godine smanjena za 25% u
odnosu na 2022. godinu. Oni tvrde da je sistem već nedovoljno finansiran i da
će smanjenje prihoda dodatno produbiti već postojeći nedostatak porodičnih
lekara. Predsednica nacionalnog Društva Dina Merđani navodi da stalni centri
rade novcem koji lekari donose od kuće, još nisu dobili plate za period
oktobar-decembar, a obustavom njihovog rada blokirali bi se prijemne jedinice
hitne pomoći.
Pentagon se suočava sa
talasom kritika zbog načina na koji je rešio hospitalizaciju i lečenje raka
prostate ministra odbrane Lojda Ostina. On se oporavlja u bolnici nakon
komplikacija koje su nastale na Novu godinu. Bela kuća je navela da je
predsednik Džo Bajden za dijagnostiku saznao tek u utorak. Ostin je bio na
intenzivnoj nezi tri dana pre nego što je bilo ko u predsedništvu obavešten.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi priznao je da
stvari nisu tako trebale da se odvijaju – javljaju međunarodni mediji.
Sedam privatnih penzijskih fondova II stuba, u
koje zaposleni u Rumuniji doprinose deom svog mesečnog bruto prihoda, prošle
godine su imali rekordan prosečan prinos od skoro 18% i povećanje od jedne trećine
u odnosu na 2022. godinu. Prema podacima Udruženja privatnih penzija, neto
imovina je premašila 25 milijardi evra. U ovaj sistem je upisano 8,1 milion
Rumuna, odnosno većina aktivnog stanovništva zemlje, a novac iz II stuba je
druga najvrednija finansijska imovina stanovništva, posle bankarskih depozita -
tvrdi udruženje koje okuplja ovih sedam fondova