Vesti – 1.11.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 01.11.2024, 18:18
Rumunija i Norveška nastavljaju da stoje uz Ukrajinu u ovim „kritičnim trenucima“, izjavio je u petak ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar, koji se u Bukureštu sastao sa kolegom iz te skandinavske zemlje Bjornom Arildom Gramom. Ministar Tilvar je istakao uspešnu saradnju između vazduhoplovstva dve zemlje u okviru programa opremanja „Višenamenski vazduhoplovni avioni“, kroz koji je Vlada Rumunije dodelila Vladi Kraljevine Norveške ugovor za nabavku 32 aviona F-16, uz logističku podršku u početku i paket komplementarne robe i usluga Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ukupno je primljeno 12 aviona, po dolasku u Rumuniju, pre manje od nedelju dana, još tri višenamenska aviona F-16 Fighting Falcon. Završetak prijema cele serije procenjuje se do kraja 2025. godine.
Jedna osoba sa spiska rumunskih državljana koji se vode kao nestali nakon katastrofalnih poplava u Španiji identifikovana je kao preminula, saopštilo je jutros Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo spoljnih poslova, preko rumunskog konzulata u Kasteljonu de la Plana i rumunske ambasade u Madridu, proverava podatke o ostalim rumunskim državljanima koji se nalaze na spisku nestalih lica. Procenjuje se da ima 15 takvih građana o kojima Ministarstvo spoljnih poslova još nema podataka. Podsećamo, region Valensije, na jugoistoku Španije, pogodile su pre dva dana razorne poplave, koje stručnjaci smatraju „bez presedana“. Najmanje 205 ljudi umrlo je u Španiji od posledica kiša i poplava ove nedelje – prema ažuriranom bilansu stanja koje su dale vlasti. Desetine ljudi se i dalje vode kao nestale. Španija je proglasila trodnevnu nacionalnu žalost.
Rumunska država snosi troškove repatrijacije rumunskih državljana koji su preminuli u inostranstvu, na zahtev porodice, u granicama do 5.000 evra, prema zakonu koji je u petak proglasio predsednik Klaus Johanis. U tom smislu, godišnje se u budžetu Ministarstva inostranih poslova ovi iznosi izdvajaju za plaćanje troškova repatrijacije. Metodološke norme za sprovođenje zakona utvrđuju se zajedničkom naredbom ministar spoljnih poslova i ministar finansija, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu normativnog akta.
U petak je zvanično počela izborna kampanja za parlamentarne izbore 1. decembra. Ulog predstavlja 466 mesta budućeg zakonodavnog tela, 330 u Domu poslanika i 136 u Senatu. Kampanja za parlamentarce završava se 30. novembra. Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu mogu glasati putem pošte, ako su izabrali tu opciju, ili na biračkim mestima organizovanim van granica zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije dostavilo je Stalnoj izbornoj komisiji predloge o lokacijama 950 biračkih mesta u inostranstvu za izbore za predsednika Rumunije i za Senat i Dom poslanika. Podsećamo, pre nedelju dana počela je izborna kampanja za prvi krug predsedničkih izbora, zakazan za 24. novembar. Drugi krug će se održati 8. decembra. U Rumuniji su 9. juna organizovani lokalni i evropski parlamentarni izbori.
Rumunski ministar ekonomije, preduzetništva i turizma Štefan-Radu Oprea i ministar trgovine Turske Omer Bolat predsedavali su u petak, u Bukureštu, drugom sednicom Ekonomsko-komercijalnog komiteta (JETCO) između dve zemlje. Rumunski ministar je izjavio da postoji očigledan napredak u pogledu vrednosti bilateralne trgovine. Zvaničnik iz Ankare je sa svoje strane naveo da su bilateralni ekonomski odnosi porasli u svim oblastima, trgovini, investicijama, turizmu, transportu i uslugama, mnoge velike turske kompanije i mala i srednja preduzeća ulažu direktno u Rumuniju. Istovremeno, on je cenio podršku Rumunije njegovoj zemlji u okviru EU, za modernizaciju carinske unije. Deklaraciju o osnivanju JETCO Rumunija – Republika Turska potpisali su ministri ekonomije dveju zemalja na marginama posete Rumuniji predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana 1. aprila 2015. godine.
Rumunsko ministarstvo finansija pozajmilo je 500 miliona leja (100 miliona evra) od lokalnih banaka, prodajom državnih obveznica, a danas će dobiti još 75 miliona na dodatnoj aukciji. Od početka godine banke koje posluju u Rumuniji kupile su državne obveznice od Ministarstva finansija u vrednosti od preko 94 milijarde leja, iznose koji se koriste za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje javnog duga. Država je povećala svoj plan zaduživanja za ovu godinu sa 181 na 217 milijardi leja i koristi sve instrumente koji joj stoje na raspolaganju, kroz prodaju hartija od vrednosti stanovništvu i kroz spoljno finansiranje, najnovije na japanskom tržištu, odakle se zadužila oko 200 miliona evra prodajom zelenih obveznica.
Uvoz energenata u Rumuniju je prošle godine smanjen za 5,5% u odnosu na prethodnu, dok je bruto unutrašnja potrošnja energije smanjena za 3,5% – pokazuju privremeni podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema citiranom izvoru, na opštem nivou, ukupni raspoloživi energetski resursi u prošloj godini smanjeni su u odnosu na 2022. i iznosili su 42 miliona tona ekvivalenta nafte. Takođe, značajnije smanjenje resursa zabeleženo je kod koksa, uglja i sirove nafte. Umesto toga, uvoz naftnih derivata je povećan za skoro 30%. Iz godine u godinu potrošnja energije po privredi smanjena je za 3,2%, na pozadini pada industrijskih aktivnosti. Međutim, povećana je potrošnja transporta i drugih industrijskih grana, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku.
Francuska od petka sprovodi granične kontrole i suspenduje na šest meseci slobodno kretanje u šengenskom prostoru za Evropljane koji dolaze iz susednih zemalja. Dopisnik Radija Rumunije iz Pariza precizira da Evropljani koji žele da stignu u Francusku moraju sa sobom imati ličnu kartu ili pasoš. Francuske vlasti su takve mere preduzimale i u prošlosti, posle krvavih terorističkih napada 2015. i 2016. godine, ali samo na granici sa Italijom. Odluku da se generalizuju kontrole na granicama sa drugim susedima vlada u Parizu motiviše potrebom da se odgovori na ozbiljne pretnje javnom redu i unutrašnjoj bezbednosti, koje predstavljaju kriminalne mreže koje omogućavaju ilegalnu migraciju, kao i intenzivne terorističke aktivnosti.
U oktobru je ruska vojska za invaziju lansirala više od 2.000 dronova za napade na civilne i vojne ciljeve u Ukrajini – saopštili su u petak vojni zvaničnici iz Kijeva, citirani od međunarodnih novinskih agencija. Prema zvaničnicima gradske uprave, glavni grad Ukrajine je samo u oktobru napadnut 20 puta. Generalštab ukrajinske vojske tvrdi da je presreo 1.185 od 2.023 dronova lansiranih prošlog meseca i da je još 738 „lokalno izgubljeno”. Ukupno, od početka 2024. godine, Rusi su lansirali 6.987 dronova iznad Ukrajine, koji su uglavnom gađali civilnu i kritičnu infrastrukturu – kažu i ukrajinski zvaničnici. Ukrajina se, primećuju komentatori, priprema za još jednu hladnu sezonu nestanka struje usled ruskih udara na njen energetski sistem.
Velika većina slučajeva ubijanja novinara ostaje nekažnjena širom sveta, osudio je Unesko u izveštaju, povodom Međunarodnog dana eliminacije nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava svake godine 2. novembra, prenosi AFP. 85% zločina nad novinarima koje je Unesko zabeležio od 2006. smatra se nerešenim, dodaje se u izveštaju. Tokom dve godine obuhvaćene izveštajem Uneska (2022. i 2023.), ubijeno je 162 novinara, od kojih skoro polovina rade u zemljama u oružanom sukobu. U 2022. godini, zemlja sa najvećim brojem ubistava bio je Meksiko, sa 19 slučajeva, a sledi Ukrajina, gde je ubijeno 11 novinara. U 2023. godini najveći broj ubistava je zabeležen u Palestini, gde su ubijena 24 novinara, ističe se u izveštaju.
Radio Rumunija je u petak proslavio 96 godina neprekidnog emitovanja programa. Sa više od 3 miliona slušalaca dnevno, javna radio stanica mora da se ponovo osmisli i učini privlačnijom za mladu publiku, rekao je predsednik i generalni direktor Rumunskog radiodifuznog društva Razvan-Joan Dinka. Radio Rumunija je počeo da emituje program 1. novembra 1928. godine u 17.00 časova sa najavom „Halo, ovde Radio Bukurešt“. U znak priznanja odlučujuće uloge koju radio ima u istoriji Rumunije, Parlament je u decembru 2019. odlučio da 1. novembar bude nacionalni dan radija. Tim povodom se u petak u Sali Radio u Bukureštu održao jubilarni koncert, pod dirigentskom palicom čuvenog dirigenta Kristijana Mandeala.
