Vesti 09.12.2021
U Rumuniji je potvrđen novi slučaj zaraze sa varijantom virusa SARS-CoV-2 Omikron, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo zdravlja.
Newsroom, 09.12.2021, 18:53
U Rumuniji je potvrđen novi slučaj zaraze sa varijantom virusa SARS-CoV-2 Omikron, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo zdravlja. Prema citiranom izvoru, radi se o vakcinisanom muškarcu sa kompletnom šemom, a zdravstveno stanje mu je dobro. Do sada su u Rumuniji potvrđena tri slučaja sa Omikron varijantom virusa SARS-Cov-2. Vlasti su u četvrtak prijavile nešto više od 1.000 novih slučajeva zaraženih koronavirusom. Prijavljena su i 74 smrtna slučaja, od kojih su 2 od ranije. U Rumuniji je stanje pripravnosti u četvrtak produženo za još 30 dana, ali je, zbog kontinuiranog trenda opadanja zaraze, vlada uklonila niz ograničenja. Tako da će na otvorenim prostorima bez gužve građani moći da budu bez zaštitne maske, a pristup zatvorenim prostorima biće omogućen osobama koji nisu vakcinisane ali imaju negativan kovid test. Ukinuta je i zabrana kretanja noću posle 23 sata. Za Božić i Novu godinu restorani će raditi sa pola kapaciteta, ali samo za vakcinisane, osobe koje su preležale bolest ili imaju negativan test.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis izjavio je u četvrtak, u poruci poslatoj Samitu demokratije, koji je organizovao predsednik SAD, Džo Bajden, u formatu video konferencije, da je Rumunija odlučna da spreči i bori se protiv svih negativnih pojava koje podrivaju demokratsko poverenje. Johanis je naglasio da je napredak u oblasti ljudskih prava ključna komponenta u obezbeđivanju bezbednosti zajednica, pojedinaca i institucija protiv antisemitizma, ksenofobije, radikalizacije i govora mržnje. Predsednik je precizirao da je prioritet za Rumuniju sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima, cilj koji je nemoguće postići u izolaciji.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u četvrtak, u Bukureštu, Nataliju Gavrilica, premijerku Republike Moldavije. Klaus Johanis je ponovo potvrdio posvećenost Bukurešta da pruži punu podršku procesima transformacije, modernizacije i sprovođenja reformi u oblastima kao što su energetika, transport, informaciono društvo, zelena tranzicija, pravosuđe, obrazovanje, u duhu Strateškog partnerstva za evropske integracije. Prethodno je premijerka Kišinjeva Natalija Gavrilica imala sastanak sa svojim rumunskim kolegom Nikolaeom Čiukom. Premijer Rumunije je naveo da podržava konsolidaciju rumunskih investicija u Republici Moldaviji i za to će biti neophodno unaprediti poslovno okruženje u ovoj zemlji. Čuka je rekao i da strane žele da što pre zaključe novi sporazum o dodeli bespovratne finansijske pomoći u korist Republike Moldavije, nakon što je stari ugovor istekao ove godine. Šefica vlade u Kišinjevu rekla je da dve države imaju istorijsku šansu da jezičku zajednicu pretvore u jedan od velikih projekata za dobrobit ljudi sa obe strane Pruta. Bolja ekonomska i komercijalna integracija u oblasti infrastrukture Rumunije i Republike Moldavije je garancija njene ubrzane integracije u EU, rekla je Gavrilica.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je u četvrtak na Aspen forumu u Bukureštu saveznike da ulažu u kritičnu infrastrukturu i smanje zavisnost od potencijalnih državnih resursa. Jens Stoltenberg je više puta pomenuo agresivno ponašanje Rusije. Ista poruka o otpornosti prema rizicima i ranjivosti stigla je i od predsednika Klausa Johanisa, koji je insistirao na energetskoj nezavisnosti. Generalni sekretar NATO-a je imenovao Rusiju i Kinu kao glavne globalne aktere koji potkopavaju svetski poredak zasnovan na pravilima, i obe rade u oblastima koje su postale ključne za bezbednost demokratskog prostora. Jens Stoltenberg je takođe skrenuo pažnju na druge globalne pretnje, kao što su sve češći i sofisticiraniji sajber napadi, stalna teroristička pretnja, širenje nuklearnog oružja i uticaj klimatskih promena. Stoltenberg je napomenuo da agenda NATO 2030 ima za cilj da osigura bezbednost u nepredvidivijem“ svetu i da ulaže u najnovije tehnologije, od veštačke inteligencije do biotehnologije i kvantnih računara“.