Vesti – 09.08.2023

Rumunski senatori i poslanici trebalo bi da se vrate na posao ove nedelje da ponovo izmene nacrt zakona o specijalnim penzijama. Premijer Marčel Čolaku najavio je sazivanje vanredne sednice parlamenta, nakon što su neki članovi normativnog akta proglašeni neustavnim. Parlamentarci moraju pronaći rešenja kako bi se ispunio jedan od ciljeva Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i da bi se treći zahtev za isplatu mogao podneti Evropskoj komisiji. Reforma specijalnih penzija usvojena je u parlamentu krajem juna i predviđa da magistrati mogu da odu u penziju do 2028. godine pod istim uslovima kao i sada, ako imaju 25 godina radnog staža. Oni bi imali pravo na penziju u iznosu od 80% bruto dodatka i povećanja od poslednjeg meseca rada. Prema podacima Nacionalne javne penzione kuće, u julu je bilo 10.310 korisnika, što je povećanje od 29 ljudi u odnosu na prethodni mesec, a najviša prosečna specijalna penzija iznosila je oko 4.350 evra.

Newsroom, 09.08.2023, 18:08

Rumunski senatori i poslanici trebalo bi da se vrate na posao ove nedelje da ponovo izmene nacrt zakona o specijalnim penzijama. Premijer Marčel Čolaku najavio je sazivanje vanredne sednice parlamenta, nakon što su neki članovi normativnog akta proglašeni neustavnim. Parlamentarci moraju pronaći rešenja kako bi se ispunio jedan od ciljeva Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i da bi se treći zahtev za isplatu mogao podneti Evropskoj komisiji. Reforma specijalnih penzija usvojena je u parlamentu krajem juna i predviđa da magistrati mogu da odu u penziju do 2028. godine pod istim uslovima kao i sada, ako imaju 25 godina radnog staža. Oni bi imali pravo na penziju u iznosu od 80% bruto dodatka i povećanja od poslednjeg meseca rada. Prema podacima Nacionalne javne penzione kuće, u julu je bilo 10.310 korisnika, što je povećanje od 29 ljudi u odnosu na prethodni mesec, a najviša prosečna specijalna penzija iznosila je oko 4.350 evra.

Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše prognozu inflacije za kraj ove godine na 7,5% i na 4,4% za kraj 2024. godine, prema podacima koje je u sredu predstavio guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Centralna banka je u maju 2023. godine procenila inflaciju od 7,1% za kraj 2023. Mugur Isaresku je precizirao da samo neki povećani porezi dovode do povećanja inflacije, odnosno direktni porezi na potrošnju, akcize i porez na dodatnu vrednost. Pominju se velike neizvesnosti u vezi sa projektovanom putanjom u kontekstu verovatnog usvajanja nekih mera fiskalne korekcije na strani budžetskih prihoda, sa direktnim uticajem na inflaciju kao što su povećanje indirektnih poreza — porez na dodatu vrednost, akcize.

Deficit trgovinskog bilansa u prvoj polovini ove godine iznosio je 13,3 milijarde evra, što je za 2,1 milijardu evra (-13,9%) manje od onog koji je zabeležen od 1. januara do 30. juna 2022. godine, saopštio je danas Nacionalni institut za statistiku ( INS). U prvih šest meseci ove godine izvoz je iznosio 47,4 milijarde evra, što je povećanje od 5,9%, a uvoz 60,7 milijardi evra, što je povećanje od 0,8% u odnosu na isti period 2022. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, od 1. januara do 30. juna 2023. godine značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda mašine i transportne opreme (45,1% za izvoz i 36,3% za uvoz) i ostali industrijski proizvodi (30,2% za izvoz i 28,8% za uvoz ).

Noć u seoskim muzejima, nova rumunska nacionalna kulturna manifestacija, prvi put će se ove godine održati 2. septembra, a partner je Radio Rumunija Regional. Broj onih koji učestvuju u ovom prvom izdanju do sada je dostigao 79, u 27 županija. Upisna sesija je otvorena do 15. avgusta, a cilj organizatora je dostizanje 100 učesnika. Povodom ovog inauguracionog izdanja Noći muzeja u selima, Nacionalna mreža muzeja u Rumuniji pokrenuće nacionalnu kampanju podrške razvoju obrazovnih programa namenjenih deci i mladima iz ruralnih zajednica, korišćenjem zbirki i kulturnog nasleđa u njihovom vlasništvu.

Lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka isključuje mogućnost razilaženja vladajuće koalicije ili pokretanja vanrednih izbora. On kaže da će se zajedno sa socijaldemokratama naći rešenja da poreska reforma ne uključuje nove poreze za preduzeća. Pojašnjenja dolaze nakon novog sastanka sa premijerom Marčelom Čolakuom o reformama koje je pripremila izvršna vlast kroz hitnu uredbu u administraciji i fiskalnoj oblasti. Premijer, lider Socijaldemokratske stranke (PSD), izjavio je da se ovi razgovori vode sa mandatom na stolu i neće oklevati da podnese ostavku ako Nacionalna liberalna partije (PNL) povuče podršku ovom paketu mera za održavanje budžetskog deficita u kvotama dogovorenim sa evropskim stručnjacima. Za ove dane najavljuju se nove konsultacije koalicionih partnera. Nacrt hitne uredbe u vezi sa ukidanjem nekih fiskalnih olakšica i modifikacijom nekih poreza je još uvek u raspravi. Mere imaju za cilj, između ostalog, povećanje poreza za mala i srednja preduzeća, promenu prihoda na dodatu vrednost ili oporezivanje plata programera koji premašuju mesečni prihod od oko 2.000 evra. Cilj je povećanje prihoda državnog budžeta i ispunjavanje nekih obaveza preuzetih kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Predstavnici IT kompanija kritikuju predložene fiskalne mere i tvrde da bi one ozbiljno pogodile ovu oblast. Navode da neke kompanije već analiziraju mogućnost preseljenja poslovanja u obližnje zemlje.

Generalno tužilaštvo Rumunije saopštilo je da je tužilo bivše rukovodstvo Žandarmerije zbog načina na koji je koordinirao intervenciju organa reda na antivladinom mitingu dijaspore 10. avgusta 2018. godine u Bukureštu. Žandarmerija je optužena, uglavnom, za zloupotrebu službenog položaja i nasilno ponašanje. Tužioci preciziraju da su žandarmi delovali ne samo protiv ljudi koji su nasilno demonstrirali, već i protiv mirnih demonstranata koji su činili ogromnu većinu okupljenih. Više od 300 učesnika protesta u ovom slučaju traži moralnu i materijalnu odštetu.

Državljanin Rumunije kidnapovan pre osam godina u Burkini Faso pušten je i trenutno se nalazi na sigurnom u Rumuniji. Saopštenje je dalo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, zahvalivši se svim spoljnim partnerima, a posebno marokanskim vlastima na značajnoj podršci koju su dali u rešavanju ovog slučaja, koji ocenjuje kao izuzetno komplikovan. Julijan Gerguc, koji je bio radnik kompanije za obezbeđenje u rudniku u Burkini Faso, kidnapovale su islamističke oružane grupe 2015. godine, koje će ga kasnije prodati bandama u Maliju.

Dve borbene bespilotne letelice oborene su u rejonu Domodedova, gde se nalazi jedan od najvećih međunarodnih aerodroma u Rusiji i na autoputu Minsk — saopštio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin na Telegramu. On je naveo da su oba uređaja gađala prestonicu i da nema informacija o žrtvama. Ukrajinski napadi dronovima su se povećali poslednjih nedelja na ruskoj teritoriji, često ciljajući na Moskvu, ali i na aneksirano poluostrvo Krim. Čini se da su ukrajinske snage u Ukrajini probile odbrambene linije u oblasti Herson nakon racije preko reke Dnjepar, iako je njihov položaj i dalje neizvestan, saopštio je Institut za proučavanje rata u današnjoj analizi. Nekoliko ruskih ratnih blogera reklo je da je sedam letilica sa ukrajinskim trupama sletelo na istočnu obalu reke Dnjepar u utorak, uspevši da probije rusku odbranu i napreduje do 800 metara. Šef administracije koju je Moskva postavila u Hersonskoj oblasti Vladimir Saldo minimizirao je informacije o iskrcavanju Ukrajinaca.

U planinskom odmaralištu Sinaja u centralnoj Rumuniji, danas se nastavlja 24. izdanje Međunarodnog festivala Enesku i muzika sveta“. Koncerti se održavaju u kazinu Sinaja, u Gradskom muzeju, u Spomen kući Đorđe Enesku“, u parku Dimitrie Gika“ i u Katoličkoj crkvi. Prema rečima organizatora, reč je o festivalu posvećenom mladima i omladinskim orkestrima i, pre svega, izvođačima koji su pobeđivali na domaćim i međunarodnim takmičenjima, ali i afirmisanim rumunskim i stranim umetnicima koji učestvuju u obuci mladih rumunskih muzičara u okviru ovog rumunskog projekta. Manifestacija će biti završena 31. avgusta i obuhvata specijalni koncert na planini, na nadmorskoj visini od 2.000 m, na kojem će oboista Adrijan Petresku izvoditi dela iz klasičnog i rumunskog repertoara.

Meteorološka opservatorija Evropske unije, Kopernikus, potvrdila je da je jul najtopliji mesec ikada zabeležen na Zemlji. Prošli mesec, obeležen toplotnim talasima i požarima širom planete, bio je topliji za 0,33 stepena Celzijusa od meseca koji je do sada držao rekord – jul 2019. godine, sa prosečnom temperaturom od 16,63 stepena Celzijusa. Mnogi delovi sveta patili su od toplotnih talasa koji su izazvali požare i primorali na masovnu evakuaciju civila i turista, kao što se dogodilo u Grčkoj. Delovi Kine i Sjedinjenih Američkih Država takođe su iskusili ekstremne vrućine, dok su se svetski okeani alarmantno zagrejali, a nivo antarktičkog ledenog pokrivača je najniži zabeležen.