Vesti – 09.05.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 09.05.2024, 18:06
Rumunija je od petka zvanično u predizbornoj kampanji za izbore 9. juna, kada se kombinuju evropski parlamentarni i lokalni izbori – prvi u ovoj godini. Slede, u septembru, predsednički izbori, a u decembru oni za narodni parlament. 9. juna, tokom izbora za Evropski parlament, građani Rumunije mogu da glasaju bilo gde u zemlji i inostranstvu, dok za lokalne izbore mogu da ostvare pravo glasa samo tamo gde imaju prebivalište. U inostranstvu će biti organizovano više od 900 biračkih mesta, skoro duplo više od prethodnih izbora za Evropski parlament. Evropske institucije upozoravaju građane na povećan rizik od dezinformacija i manipulacija koje stvaraju akteri van prostora zajednice. Evropska komisija lansirala je audio-video snimak o dezinformacijama koji će se emitovati u medijima svih država članica. Ljudima sa pravom glasa se savetuje da imaju kritički odnos prema sadržajima koji se šire u onlajn medijima, odnosno da analiziraju i ne veruju svemu što pročitaju. Imajte na umu da video ili audio materijali mogu da sadrže skraćene ili nameštene snimke, proverite informacije i oslonite se na pouzdane izvore.
Rumunija je 9. maja obeležila Dan Evrope. Predsednik Klaus Johanis je u poruci naveo da Evropljani žele da žive u slobodnim društvima sa funkcionalnom vladavinom zakona, a održavanje mira je izazov u ovom trenutku. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je izjavio da je Rumunija, nakon ulaska u Evropsku uniju, dobila preko 64 milijarde evra iz evropskih fondova, novca koji je dobila pored ukupnog iznosa koji je dala u budžet Unije. Prema istraživanju javnog mnjenja, skoro 50% Rumuna veruje da je pridruživanje Evropskoj uniji donelo prednost zemlji, a taj procenat je u porastu u odnosu na pre 10 godina. 42 od 100 ispitanika veruje da bi njihovi budući poslanici Evropskog parlamenta trebalo da se bore kao prioritet da Rumuni imaju ista prava kao i ostali građani Evrope i za potpunu integraciju Rumunije u šengenski prostor, odnosno kopnene granice. Podsećamo da se svake godine 9. maja obeležava istorijski trenutak 1950. godine kada je tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman predložio da se proizvodnja uglja i čelika stavi pod kontrolu zajedničke vlasti. Predlog, poznat kao „Šumanova deklaracija“, smatra se kamenom temeljcem Evropske unije. Rumunija se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine. 9. maj takođe ima istorijski značaj za Rumuniju, jer se obeležava Dan proglašenja državne nezavisnosti.
Rusija je 9. maja proslavila Dan pobede nad nacističkom Nemačkom, što smatra najvažnijim ruskim vojnim trijumfom. Na ovaj ključni praznik za propagandu Kremlja poslednjih godina, predsednik Vladimir Putin je u četvrtak pokrenuo novi napad na Zapad i ponovo zapretio moskovskim nuklearnim arsenalom. On je rekao da Zapad rizikuje da izazove globalni sukob i upozorio da nikome neće biti dozvoljeno da preti Rusiji. Kremljin je godinama tvrdio da će Rusija biti meta zapadne agresije i koristio je ovaj izgovor da opravda invaziju na Ukrajinu. Invaziju je osudio veći deo međunarodne zajednice i kategorisan je kao osvajački rat imperijalnog tipa.
Rumunija bi mogla da bude logistički centar za obnovu Ukrajine – izjavio je u četvrtak ministar ekonomije Radu Oprja tokom konferencije u Bukureštu posvećene investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi, kojoj su prisustvovali predstavnici finansijsko-bankarskog sistema, poslovnog okruženja i javnih vlasti u zemljama okruženja. „Ako znamo kako da preuzmemo žitarice – 70-80% ukrajinskih žitarica prolazi kroz rumunsku infrastrukturu i stiže u ceo svet – očigledno je da znamo i kako da obezbedimo bezbednosne uslove za ljude i opremu”. – rekao je ministar Oprja. Podsećamo, situacija u Ukrajini bila je i u centru razgovora u Vašingtonu rumunskog predsednika Klausa Johanisa i lidera Bele kuće Džoa Bajdena. Klaus Johanis je rekao da je Rumunija svesna ključne uloge koju igra u pomaganju Ukrajini da postigne pobedu i mir, da ekonomski uspe i da se integriše u Evropskoj uniji. Rumunski predsednik je pomenuo i mogućnost da Rumunija pronađe rešenje u vezi sa ustupanjem protivvazdušnog odbrambenog sistema Patriot Ukrajini.
Prema nedavnom izveštaju Evropske komisije, 1,4 miliona Rumuna radi na crno. U isto vreme, preko 27% Rumuna starosti između 16 i 74 godine imalo je najmanje osnovne digitalne veštine 2023. godine, u poređenju sa preko 55% u Evropskoj uniji, a to sa sobom nosi visoke rizike od siromaštva ili socijalne isključenosti, posebno za decu, za ljude koji žive u ruralnim područjima, žene i ugrožene grupe. Izveštaj takođe pokazuje da je učešće odraslih između 25 i 64 godine u sesijama učenja, u poslednjih 12 meseci, bilo samo 19%, što je znatno ispod evropskog proseka od preko 40%. U dokumentu se naglašava da se izazovi u razvoju veština moraju brzo rešavati kako bi se podržao prelazak na digitalnu i zelenu ekonomiju.
U Rumuniji, arhiepiskopa Tomiškog (jugoistočnog), Teodosija, tužioci za borbu protiv korupcije poslali su na sud zbog kupovine uticaja. Kako se navodi u saopštenju Nacionalne direkcije za borbu protiv korpucije Konstanca, on je u julu prošle godine navodno obećao jednom biznismenu, svedoku u ovom slučaju, 20% od iznosa od oko 160.000 evra koje bi ovaj trebalo da dobije uticajem na Državni sekretarijat za kultove za građevinske radove ili sanaciju kultnih celina podređenih nadbiskupiji tomiškoj. Biznismen je navodno u posed obećanog novca došao sklapanjem fiktivnog konsultantskog ugovora između svoje firme i Nadbiskupije.
