Vesti 09.04.2022
Fič rejting agencija je potvrdila suvereni rejting Rumunije na ,,BBB minus sa negativnom perspektivom, što je poslednja napomena u kategoriji 'investicionog ranga' (preporučen za investicije) - navodi se u saopštenju finansijske agencije za rejting.
Newsroom, 09.04.2022, 18:52
Fič rejting agencija je potvrdila suvereni rejting Rumunije na ,,BBB minus sa negativnom perspektivom, što je poslednja napomena u kategoriji ‘investicionog ranga’ (preporučen za investicije) – navodi se u saopštenju finansijske agencije za rejting. Fič kaže da negativne perspektive odražavaju kontinuiranu neizvesnost u vezi sa sprovođenjem politika usmerenih na suzbijanje strukturnih fiskalnih neravnoteža na srednji rok i uticaj, rata u Ukrajini i energetske krize. Agencija za rejting očekuje usporavanje privrednog rasta na 2,1% u 2022. (sa 5,9% u 2021.), uglavnom odražavajući usporavanje potrošnje i izvoza. Iako je vlada Rumunije preduzela neke mere da nadoknadi veće troškove energije, one će verovatno biti nedovoljne za sprečavanje gubitka kupovne moći, kaže Fič, koji očekuje da će ekonomski rast 2023 biti od 4,8.
Vladajuća koalicija u Bukureštu ubrzala je razgovore o izmenama i dopunama Zakona o ofšoru, koji reguliše eksploataciju prirodnog gasa iz dela koji Rumunija ima u Crnom moru, pri čemu su se lideri Nacionalno liberalne stranke (PNL), Socijaldemokratske partije (PSD) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji ( UDMR) dogovorili o konačnom sadržaju. Nacrt bi trebalo da uđe u skupštinsku raspravu sledeće nedelje radi usvajanja po hitnom postupku. U obzir se uzima varijanta da rumunska država dobije najmanje 60% od stečenog profita nakon vađenja prirodnog gasa, a privatne kompanije 40%. Nedavno je ministar energetike Virđil Popesku najavio da će Rumunija od ove godine dobiti još milijardu kubnih metara prirodnog gasa eksploatacijom nalazišta u Crnom moru.
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u subotu da je Ukrajina spremna da vodi razgovore sa Rusijom, koji se nalaze na mrtvoj tački nakon otkrivanja užasa u oslobođenim ukrajinskim gradovima. Mi smo spremni da se borimo i, istovremeno, tražimo diplomatska sredstva da zaustavimo ovaj rat“, rekao je Predsednik Ukrajine na zajedničkoj konferenciji za novinare sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, koji je u subotu boravio u Kijevu i Buči, gradu koji je, kako navodi AFP, postao simbol zverstava ruske invazije, kako bi pokazao svoju podršku ukrajinskoj vladi. Isti cilj imala je i poseta britanskog premijera Borisa Džonsona, Kijevu, od subote, tokom koje je ukrajinskom lideru predstavljen novi paket vojne i finansijske pomoći. U međuvremenu, Italija je najavila planove da ponovo otvori svoju ambasadu u Kijevu odmah posle Uskrsa. Moramo da pojačamo diplomatski pritisak da bismo doveli Putina za pregovaračkim stolom i da bismo postigli dogovor o prekidu vatre“, rekao je ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo. Na terenu, u južnoj luci Odesa na Crnom moru, tokom vikenda je proglašeno opsadno stanje. U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici su saopštili da je dogovoreno 10 humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz oblasti koje su opsedale ruske snage. Crnomorska luka Odesa je tokom vikenda bila pod opsadom. Grad je do sada bio zaštićen od žestokih bombardovanja luke Mariupolj na Azovskom moru od strane Rusa, ali kako javlja Radio Rumunija, regionalne vlasti strahuju od ruskog napada sličnog onom u Kramatorsku, gde je najmanje 50 civila ubila jedna raketa. S druge strane, Moskva je preko svog ambasadora u Vašingtonu, Anatolija Antonova, upozorila zapadne države da su njihove isporuke oružja Ukrajini opasne i provokativne jer produžavaju sukob i, budući da su usmerene protiv Rusije, mogu da izazovu direktnu konfrontaciju između SAD i Rusije.
U Francuskoj se u nedelju održava prvi krug predsedničkih izbora. Skoro 49 miliona registrovanih birača u Francuskoj ima izbor od 12 kandidata: četiri žene i osam muškaraca, koji predstavljaju politički spektar od krajnje levice do krajnje desnice. Ispitivanja javnog mnjenja koja su sprovedena poslednjih dana upozorile su tim aktuelnog predsednika Emanuela Makrona na duel sa predstavnicom krajnje desnice Marine Le Pen, što je najverovatniji scenario za drugi krug. Jaz između njih se smanjio sa 12 poena sredinom februara na samo 3-4 procenta danas. Prema istraživanjima javnog mnjenja, za Makrona bi glasao 26-27%, a za Marine Le Pen 23%. Na trećem mestu, na značajnoj udaljenosti od 16%, nalazi se lider krajnje levičarske partije Žan-Lik Melanšon. Ostalih devet kandidata su ispod cenzusa od 10% u namerama glasanja.
Predsednica komunitarne vlade, Ursula fon der Lajen, obećala je milijardu evra od Evropske komisije za podršku Ukrajini i zemljama koje primaju izbeglice koje beže od rata izazvanog ruskom invazijom. To je saopšteno u subotu na onlajn događaju prikupljanja sredstava za ukrajinske izbeglice Stand up for Ukraine“, koji su organizovale EU i Kanada, a domaćin je bila Varšava. Ukupno je prikupljeno 10,1 milijardu evra za Ukrajinu. Kako je saopšteno iz Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji, prikupljena finansijska sredstva i druge vrste podrške biće iskorišćene za zadovoljenje potreba interno raseljenih lica i onih koji beže od ruske invazije. Evropska komisija kaže da će sredstva biti iskorišćena za zadovoljenje potreba 4 miliona ukrajinskih izbeglica u državama članicama EU. Istovremeno, finansiranje i donacije će obezbediti vitalnu humanitarnu pomoć za 6,5 miliona ljudi, uključujući 2,5 miliona dece, koji su sada raseljeni u Ukrajini.