Vesti – 08.11.2023
Predsednika Rumunije
Klausa Johanisa primio je u sredu belgijski kralj Filip u zamku Leken. Tokom
razgovora bilo je reči o odličnoj saradnji dve zemlje, kao i o geostrateškim
dešavanjima u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine i krize na Bliskom istoku.
Lider iz Bukurešta se sastao i sa premijerom Aleksandrom de Kruom. Klaus Johanis
je ovom prilikom izjavio da je daleko najbolja opcija da Rumunija i Bugarska
zajedno uđu u šengenski prostor, a svi pregovori i svi pokušaji da se u to
ubede oni koji se još oklevaju rade na tome. Predsednik Johanis je takođe
posetio Belgijski centar za nuklearna istraživanja SCKCEN, gde se sastao sa
rumunskim istraživačima koji ovde rade i doprinose razvoju bezbednih nuklearnih
tehnologija za energiju, medicinsku upotrebu i borbu protiv klimatskih promena.
U kontekstu posete, potpisan je Memorandum o razumevanju za razvoj malih i
modularnih brzih reaktora, hlađenih olovom, između relevantnih institucija iz
Rumunije i Belgije, odnosno drugih institucija iz Italije i Sjedinjenih Američkih
Država.
Newsroom, 08.11.2023, 18:33
Predsednika Rumunije
Klausa Johanisa primio je u sredu belgijski kralj Filip u zamku Leken. Tokom
razgovora bilo je reči o odličnoj saradnji dve zemlje, kao i o geostrateškim
dešavanjima u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine i krize na Bliskom istoku.
Lider iz Bukurešta se sastao i sa premijerom Aleksandrom de Kruom. Klaus Johanis
je ovom prilikom izjavio da je daleko najbolja opcija da Rumunija i Bugarska
zajedno uđu u šengenski prostor, a svi pregovori i svi pokušaji da se u to
ubede oni koji se još oklevaju rade na tome. Predsednik Johanis je takođe
posetio Belgijski centar za nuklearna istraživanja SCKCEN, gde se sastao sa
rumunskim istraživačima koji ovde rade i doprinose razvoju bezbednih nuklearnih
tehnologija za energiju, medicinsku upotrebu i borbu protiv klimatskih promena.
U kontekstu posete, potpisan je Memorandum o razumevanju za razvoj malih i
modularnih brzih reaktora, hlađenih olovom, između relevantnih institucija iz
Rumunije i Belgije, odnosno drugih institucija iz Italije i Sjedinjenih Američkih
Država.
Rumunski premijer Marčel Čolaku otputovao je u sredu u Egipat – rekli su izvori iz vlade. Ovaj potez se dešava u kontekstu u kojem je sinoć Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu saopštilo da su 93 rumunska državljana i članova njihovih porodica napustila Pojas Gaze preko granične tačke Rafa i da se nalaze na teritoriji Egipta. Njih su preuzeli predstavnici Ambasade Rumunije u Egiptu, a prati ih i mobilni tim Jedinice za brzo reagovanje Kriznog centra Ministarstva. Evakuisani građani će u Rumuniju stići specijalnim letovima. Diplomatija iz Bukurešta precizira da se nastavlja dijalog sa izraelskim i egipatskim vlastima kako bi se olakšala evakuacija ostalih rumunskih državljana koji ostaju u Gazi, u zavisnosti od razvoja događaja na terenu i dogovora uključenih strana. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je i da će evakuacija iz pojasa Gaze još 51 rumunskog državljanina i članova njihgovih porodica koji su dobili saglasnost izraelskih i egipatskih vlasti za tranzit, u sredu, obaviti naknadno preko graničnog prelaza Rafa, u uslovima u kojima je granični punkt zatvoren za tranzit ljudi.
Rumunski premijer Marčel Čolaku izjavio je da će na prvoj sednici vlade razmotriti predloge Poreske službe i Ministarstva finansija koji se odnose na gotovinska plaćanja, nakon konsultacija sa malim preduzetnicima, poslovnim okruženjem i predstavnicima bankarskog sistema. Premijer je, međutim, obećao da će nastaviti borbu protiv utaje poreza. Prethodno je Ministarstvo finansija izdalo saopštenje da rumunsko društvo nije spremno za meru ograničavanja upotrebe gotovine. Od 11. novembra u Rumuniji bi usledilo značajno smanjenje gotovinskih plaćanja za kompanije i pojedince, što je izazvalo brojne debate, analize i zauzimanje stavova, većinom nepovoljnih. Preduzetnici su, na primer, rekli da bi ta mera zakomplikovala njihov odnos sa dobavljačima i kupcima i dovela do dodatnih troškova, generisanih provizijama i naknadama za obradu elektronskih plaćanja.
Narodna banka Rumunije odlučila je u sredu da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na nivou od 7% godišnje. Narodna Banka Rumunije je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu za kredite na 8% godišnje, a na depozite na 6%. Ključna kamatna stopa je nepromenjena od januara, kada ju je Centralna banka podigla na 6,75% na godišnjem nivou.
Evropska komisija preporučila je u sredu početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji sa Ukrajinom, Republikom Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom, kao i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji. Kako navode Rojters i AFP, u slučaju Ukrajine, Komisija preporučuje da se pregovori otpočnu kada Kijev ispuni preostale uslove u vezi sa borbom protiv korupcije i jačanjem standarda zaštite manjina. Što se Republike Moldavije tiče, ti uslovi se odnose na borbu protiv korupcije i unapređenje finansijske regulative. Bukurešt je pozdravio saopštenje Evropske komisije. Mesto Republike Moldavije i Ukrajine je u Evropskoj uniji“ – rekao je predsednik Senata Nikolaje Čuka.
U 2022. godini procenjuje se da je u Evropskoj uniji požnjeveno 270,9 miliona tona žitarica, 26,7 miliona tona manje nego prethodne godine, što je ekvivalentno padu od 9% u uslovima ekstremno visokih temperatura i suše, pokazuju podaci objavljeni u sredu od strane Evropskog statističkog zavoda (Eurostat). Francuska je u 2022. pobrala skoro 60 miliona tona žitarica. Slede: Nemačka (43,5 miliona tona), Poljska (35 miliona tona), Španija (19,3 miliona tona) i Rumunija (18,9 miliona tona). Ukupan pad proizvodnje žitarica u Evropskoj uniji u 2022. godini izazvan je sušom koja je pogodila Rumuniju, Francusku, Španiju i Mađarsku. U Nemačkoj, Finskoj i Poljskoj povećana je opšta žetva žitarica – saopštio je Evrostat.
11. jul će se svake godine obeležavati kao dan prijateljstva između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, prema nacrtu zakona koji je usvojio Poslanički dom, kao telo koje donosi odluke. Liberal Julijan Muraru izjavio je da ovaj zakonski predlog predstavlja ponovnu potvrdu posvećenosti evroatlantskoj bezbednosti i demokratskim vrednostima. On je podsetio da je u Rumuniji trenutno stacionirano 3.000 vojnika, u zemlji radi 1.000 američkih kompanija sa preko 100.000 zaposlenih, 5 milijardi dolara se razmenjuje godišnje između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, a milion Rumuna živi i radim u Sjedinjenim Američkim Državama.
U Rumuniji pravoslavnmi
vernici i grkokatolici u sredu su proslavili Svete Arhanđele Mihaila i Gavrila.
Prema hrišćanskom verovanju, anđeli su duhovna bića koja su prenosila
božanske poruke ljudima u biblijskoj istoriji. Arhanđel Mihailo je poveo
jevrejski narod u obećanu zemlju, a Gavrilo je anđeo koji je najavio rođenje
Svetog Jovana Krstitelja i Isusa Hrista. Približno 1.300.000 Rumuna slavi svoj
imendan na ovaj dan.