Vesti (08.09.2020)
Rumunske vlasti sprovode poslednje procene da bi od četvrtka mogle jasno da saopšte kako će početi nova školska godina 14. septembra u svakoj školi. U ponedeljak je Nacionalni institut za javno zdravlje predstavio epidemiološku situaciju na nacionalnom nivou po županijama i lokalitetima za poslednjih 14 dana. Podaci pokazuju da veći deo zemlje spada u zelene i žute scenarije, prema kojima se predavanja mogu odvijati u školama ili u kombinovanoj varijanti – i u učionicama i online. Ministar zdravlja, Nelu Tataru izjavio je da dolazi težak mesec u borbi protiv pandemije Kovida-19, zbog predizborne kampanje za lokalne izbore, zakazane za 27. septembar, ali i zbog početka nove školske godine. Prema rečima Nelua Tatarua, ako se poštuju pravila i mere predostrožnosti, od sredine oktobra Rumunija bi mogla da uđe u period opadanja broja zaraženih Kovidom-19. Poslednji izveštaj vlasti ukazuje da je ukupan broj obolelih premašio 97.000, a broj preminulih je blizu 4.000. Na intenzivnoj nezi se nalazi 460 pacijenata.
Newsroom, 08.09.2020, 18:14
Rumunske vlasti sprovode poslednje procene da bi od četvrtka mogle jasno da saopšte kako će početi nova školska godina 14. septembra u svakoj školi. U ponedeljak je Nacionalni institut za javno zdravlje predstavio epidemiološku situaciju na nacionalnom nivou po županijama i lokalitetima za poslednjih 14 dana. Podaci pokazuju da veći deo zemlje spada u zelene i žute scenarije, prema kojima se predavanja mogu odvijati u školama ili u kombinovanoj varijanti – i u učionicama i online. Ministar zdravlja, Nelu Tataru izjavio je da dolazi težak mesec u borbi protiv pandemije Kovida-19, zbog predizborne kampanje za lokalne izbore, zakazane za 27. septembar, ali i zbog početka nove školske godine. Prema rečima Nelua Tatarua, ako se poštuju pravila i mere predostrožnosti, od sredine oktobra Rumunija bi mogla da uđe u period opadanja broja zaraženih Kovidom-19. Poslednji izveštaj vlasti ukazuje da je ukupan broj obolelih premašio 97.000, a broj preminulih je blizu 4.000. Na intenzivnoj nezi se nalazi 460 pacijenata.
U drugom tromesečju 2020. godine, još uvek pod uticajem mera izolacije, koje je većina država članica Evropske Unije uvela da bi zaustavila širenje epidemije koronavirusa, bruto društveni proizvod je zabeležio pad od 11,4% u odnosu na prethodno tromesečje, pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat). Ovo je najznačajniji pad od 1995. godine, od kad se objavljuju ovi podaci. U analiziranom periodu, najozbiljniji pad zabeležen je u Španiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Portugaliji, Francuskoj, Italiji i Rumuniji. Prema Nacionalnom institutu za statistiku, u Rumuniji je bruto društveni proizvod u drugom tromesečju bio niži za 12,3% u poređenju sa prvim tromesečjem 2020. godine. Ministar finansija, Florin Kacu podseća da je u drugom tromesečju na ekonomiju uticalo skoro dvomesečeno vanredno stanje. Međutim, dodao je on, investicije su pozitivno doprinele ekonomskom rastu.
Godišnji skup rumunske diplomatije nastavljen je, u utorak, u Bukureštu, u obliku videokonferencije. Zamenik generalnog sekretara NATO-a, Mirča Đoana, poslao je video poruku učesnicima na sastanku. On je naglasio da je Rumunija vitalni saveznik NATO-a i da ima ulogu regionalnog stožera u odbrani i obsehrabrivanju pretnji Alijansi. U okviru skupa, rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku imao je u utorak sastanak sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Dvojica zvaničnika su najavili da je osnovana radna grupa za energetska pitanja, ističući da na ovom polju postoje zajednički ambiciozni“ projekti. Zvaničnik iz Kijeva zahvalio je Rumuniji što podržava ukrajnki teritorijalni integritet i suverenitet, ističući značaj bezbednosti u crnomorskom region. Takođe u utorak, šef ukrajinske diplomatije sastao se i sa rumunskim premijerom Ludovikom Orbanom, koji očekuje od vlasti susedne zemlje da posvete posebnu pažnju zaštiti i promovisanju identitetskih prava pripadnika rumunske nacionalne manjine u Ukrajini.
Samo 4 od 10 Rumuna su finansijski nezavisni, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje Charted Financial Analyst (CFA) Rumunija, organizacija koja okuplja bankere, osiguranike i menadžere penzijskih fondova. Prema istraživanju, 42% ispitanika je finansijski zavisno, što znači da nije spremno da se suoči da nepredviđenim troškovima, periodom bez prihoda ili periodom penzionisanja. Studija pokazuje još da 13% ispitanika ima prosečan stepen finansijske nezavisnosti, a samo 44% mogu biti smatrani finansijski nezavisnim, odnosno mogu upravljati većinom nepredviđenih troškova i investirati za starost. Istovremeno, plata ili penzija su jedini izvor prihoda za gotovo dve trećine Rumuna, a 6% njih nema izvor mesečnih primanja.
Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u utorak Deklaraciju o kršenju osnovnih ljudskih prava u Republici Belarusiji. Ovim rumunski parlament izražava solidarnost sa beloruskim narodom, poziva na okončanje nasilja protiv mirnih demonstranata i smatra neophodnom naglašeniju reakciju“ međunarodne zajednice u slučaju da se situacija hitno ne popravi. Prošle nedelje je rumunski Senat usvojio sluičnu Deklaraciju. S druge strane, šef evropske diplomatije, Žozep Borel, pozvao je beloruske vlasti da neposredno oslobode osobe uhapšene iz političkih razloga pre i nakon predsedničkih izbora održanih 9. avgusta. On je podsetio da će Evropska Unija uvesti sankcije protiv osoba odgovornih za nasilje, represiju i izbornu kradju. U nedelju, na demonstracijama u Minsku okupilo se više od 100.000 ljudi, uprkos impresionantnom rasporedu snaga javnog reda i vojnika u glavnom gradu. Prema beloruskim vlastima, uhapšeno je više od 600 ljudi. 66.godišnji Aleksandar Lukašenko se već 26 godina nalazi na čelu Belorusije i odbija i dalje dijalog.