Vesti – 08.08.2023

Više žandarma, među kojima i bivše rukovodstvo rumunske Žandarmerije, upućeno je na sud u Dosijeu 10. avgusta“, 5 godina nakon nasilja na protestu dijaspore održanog 10. avgusta 2018. godine u Bukureštu. Oni su optuženi za nasilno ponašanje ili saučesništvo u istom. Vojni tužioci napominju da je tadašnja uprava Žandarmerije naložila potčinjenim žandarmima da silom intervenišu kako bi rasterali demonstrante. Radnje okrivljenih dovele su, prema rečima istražitelja, ne samo do ograničavanja slobode okupljanja i prava na fizički i psihički integritet demonstranata, već i do fizičkih patnji ili povreda koje su zahtevale medicinsku negu. Tužioci preciziraju i da su žandarmi delovali ne samo protiv ljudi koji su nasilno demonstrirali, već i protiv mirnih demonstranata koji su činili ogromnu većinu okupljenih. Više od 300 učesnika protesta koji je tada okupio desetine hiljada Rumuna u ovom slučaju traži moralnu i materijalnu štetu. Dosije će biti rešen u Vojnom sudu u Bukureštu. U tom kontekstu, Zajednica Declic traži od suda da hitno sudi u ovom slučaju, s obzirom da je do zastarelosti ostalo samo tri godine, a krivci bi mogli da izbegnu kaznu. Članovi Zajednice Declic najavljuju i da će u četvrtak, 10. avgusta, demonstrirati u Bukureštu tražeći pravdu za žrtve zlostavljanja žandarma 2018. godine.

Newsroom, 08.08.2023, 14:37

Više žandarma, među kojima i bivše rukovodstvo rumunske Žandarmerije, upućeno je na sud u Dosijeu 10. avgusta“, 5 godina nakon nasilja na protestu dijaspore održanog 10. avgusta 2018. godine u Bukureštu. Oni su optuženi za nasilno ponašanje ili saučesništvo u istom. Vojni tužioci napominju da je tadašnja uprava Žandarmerije naložila potčinjenim žandarmima da silom intervenišu kako bi rasterali demonstrante. Radnje okrivljenih dovele su, prema rečima istražitelja, ne samo do ograničavanja slobode okupljanja i prava na fizički i psihički integritet demonstranata, već i do fizičkih patnji ili povreda koje su zahtevale medicinsku negu. Tužioci preciziraju i da su žandarmi delovali ne samo protiv ljudi koji su nasilno demonstrirali, već i protiv mirnih demonstranata koji su činili ogromnu većinu okupljenih. Više od 300 učesnika protesta koji je tada okupio desetine hiljada Rumuna u ovom slučaju traži moralnu i materijalnu štetu. Dosije će biti rešen u Vojnom sudu u Bukureštu. U tom kontekstu, Zajednica Declic traži od suda da hitno sudi u ovom slučaju, s obzirom da je do zastarelosti ostalo samo tri godine, a krivci bi mogli da izbegnu kaznu. Članovi Zajednice Declic najavljuju i da će u četvrtak, 10. avgusta, demonstrirati u Bukureštu tražeći pravdu za žrtve zlostavljanja žandarma 2018. godine.

Posle objavljivanja obrazloženja o neustavnosti pojedinih članova projekta o specijalnim penzijama, poslanici će biti pozvani sa odmora da izmene zakon u skladu sa zahtevima Ustavnog suda, izjavio je premijer Rumunije Marčel Čolaku. On je na jednoj privatnoj televiziji izjavio da će, najpre, o zahtevima ustavnih sudija rumunske vlasti razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije u Briselu. Marčel Čolaku je izjavio da će ovog meseca otići u Brisel, gde namerava da ponovo pregovara o nekim odredbama Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, kao i o ciljnom budžetskom deficitu od 4,4%. Vlada bi želela da Evropska izvršna vlast prihvati nivo od 5% bruto domaćeg proizvoda. Premijer iz Bukurešta je objasnio da bi, bez plana smanjenja rashoda budžeta i povećanja prihoda, deficit premašio 6,2%, što bi moglo da dovede do blokade evropskih fondova.

U Sinaji, u centru Rumunije, danas počinje 24. izdanje Međunarodnog festivala Enesku i muzika sveta. Koncerti se održavaju u kazinu Sinaja, u Gradskom muzeju, u Spomen kući Đorđe Enesku, u parku Dimitrie Gika i u Katoličkoj crkvi. Prema rečima organizatora, reč je o festivalu posvećenom mladima i omladinskim orkestrima i, pre svega, izvođačima koji pobeđuju na domaćim i međunarodnim takmičenjima, ali i afirmisanim rumunskim i stranim umetnicima koji dolaze i učestvuju u obuci mladih rumunskih muzičara u okviru ovog rumunskog projekta. Događaj će se završiti 31. avgusta.

Rumunska teniserka Sorana Krstja debitovala je uspešno na VTA 1.000, turniru u Montrealu, sa ukupnim nagradama od skoro 2.800.000 dolara. Ona je savladala Francuskinju Varvaru Gračevu u dva seta, 6-4, 7-6, u meču odigranom u ponedeljak. Reprezentativka Rumunije će u drugom kolu imati za protivnicu pobednicu u susretu Karoline Muhove iz Češke i Ruskinje Anastasije Potapove. Ukoliko prođe u naredno kolo, Sorana Krstja bi u osmini finala mogla igrati sa Poljakinjom Igom Svijatek, liderkom VTA rang-liste, koja će direktno igrati u drugom kolu, protiv Čehinje Karoline Pliškove.

Rumunija je letnje Svetske univerzitetske igre u Čengduu (Kina) završila sa tri medalje: jednom srebrnom i dve bronzane. Plivač Andrej Angel osvojio je srebrnu medalju u disciplini 50 m leđno. Takođe u plivačkoj disciplini, ali na 100 m leđno, Denis Popesku je osvojio bronzanu medalju, a atletičar Mihaj-Sorin Dringo takođe je osvojio bronzu na 400 metara. Rumuniju je predstavljalo 40 sportista u 5 disciplina (atletika, košarka – ženska i muška -, ritmička gimnastika, plivanje i stoni tenis) na 31. izdanju Svetskih letnjih univerzitetskih igara, održanih u periodu od 28. jula do 8. avgusta u Čengduu.

100 rumunskih vojnika, koji su u poslednja četiri meseca branili vazdušni prostor Severnoatlantske alijanse u Litvaniji, vratilo se u utorak u zemlju. Bilo je na desetine misija u kojima se ruski Suhoj opasno približio NATO prostoru, a Rumuni su ih presreli borbenim avionima F16. Pored rumunskih pilota bili su i vojnici iz Portugalije. NATO stalno šalje takve misije u Litvaniju, posebno zato što ova saveznička država nema borbene avione. Osim toga, to je takođe područje gde Rusi često forsiraju vazdušni prostor Severnoatlantske alijanse. Pre 16 godina, Rumunija je takođe imala misije vazdušne policije u Litvaniji, sa avionima MiG-21 LanceR

Rumunija je spremna da pruži stručnu pomoć i podršku Nacionalnoj vojsci Republike Moldavije, potvrdio je ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar u Kišinjevu, u razgovorima koje je u ponedeljak vodio sa kolegom iz susedne zemlje Anatolijem. Nosatijem. Vojnici moldavske vojske dobili su od Rumunije kevlarske šlemove, pancire i terenska vozila. Donacija je deo kontinuiranih napora Rumunije da podrži modernizaciju odbrambenih struktura ove države. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane u Bukureštu, dvojica zvaničnika su govorila i o aspektima u vezi sa evolucijom bezbednosnog okruženja u regionu, kao rezultatom agresorskog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine, sa naglaskom na situacije izazvane ruskim bombardovanjem luka Ukrajine sa reke Dunav, u blizini granica sa Rumunijom i Republikom Moldavijom.

U županiji Hunedoara u zapadnoj
Rumuniji, novi vlasnik termoelektrane Mintia predstavio je plan od preko
milijardu evra koji želi da realizuje u ovoj jedinici. To je najveća
investicija u energetski sistem u Rumuniji. Termoelektranu je rumunska država
prodala jordanskoj grupi, a nova elektrana biće gotova do kraja 2026. godine i
proizvodiće 1.700 megavata. U periodu izgradnje bilo bi zaposleno preko 1.200
ljudi. Termoelektrana iz Mintije ušla je u stečajni postupak 2019. godine i
stavljena je u konzervaciju u leto 2021. godine, zbog nedostatka potrebnih
investicija da bi mogla da ispoštuje ekološke propise Evropske unije. Ministar
energetike Sebastijan Burduža sada kaže da će to biti najefikasnija elektrana u Evropi, sa
efikasnošću od 64%.

Bivši socijaldemokratski
ministar finansija Darius Valkov biće izručen Rumuniji na odsluženje
šestogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen u slučaju korupcije. Rumunska ministarka
pravde Alina Gorgju saopštila je da je Vrhovni kasacioni sud Italije u utorak
odbio žalbu Valkova na odluku Apelacionog suda u Napulju, koji je prethodno
naložio izručenje političara. Darius Valkov je pobegao iz Rumunije u Italiju
kako bi izbegao izvršenje kazne koju je dobio za trgovinu uticajem i pranje
novca. Italija je evropska zemlja u kojoj je nekoliko rumunskih državljana
našlo utočište u pokušaju da izbegne kazne izrečene najčešće u slučajevima
korupcije.

Novi talas ekstremnih vrućina ovih dana pogađa Španiju. Ovo je četvrti toplotni talas ovog leta. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije, u mnogim oblastima na jugu biće preko 44 stepena Celzijusa. U Portugalu je takođe veoma vruće, a zbog suše rizik od šumskih požara u narednim danima počinju da budu veoma visoki. Nasuprot tome, severna Evropa doživljava obilne kiše. Najpogođenije zemlje su Švedska i Norveška, gde su padavine dovele do iskakanja voza iz šina i plavljenja nekoliko puteva. Meteorolozi u ovim zemljama objavili su crvene meteoalarme koji su na snazi nekoliko dana ove nedelje. Obilna kiša padala je i u Sloveniji, zemlji koja se suočava sa najgorim poplavama u poslednjih nekoliko decenija. Vlada u Ljubljani objavila je smrt najmanje šest osoba. Šteta se procenjuje na pola milijarde evra. Nevreme praćeno jakim udarima vetra, jakom kišom i gradom pogodilo je i baltičke države – Estoniju, Letoniju i Litvaniju.