Prima pagină » Actualitate » Vesti » Vesti (08.06.2023)

Vesti (08.06.2023)

Sindikati u prosveti najavljuju za petak novu protestnu šetnju u Bukureštu, nezadovoljni ponudom Vlade za ispunjenje njihovih zahteva. U međuvremenu, Izvršna vlast je u četvrtak na sednici usvojila memorandum o povećanju plata zaposlenih u prosveti kroz predstojeći novi zakon o platama. To je način da izvršna vlast garantuje da će ova oblast biti prioritet. Liberalni premijer Nikolaje Čuka uverio je da će osnovna plata nastavnika debitanta biti određena na nivou bruto prosečne zarade u ekonomiji, kako to zahtevaju sindikalci. Takođe, u memorandumu je utvrđeno pravo zaposlenih u prosveti na regres koji se obračunava prema osnovnoj zaradi, ali i dodacima. U tom kontekstu, ministarka Liđija Deka je najavila da će prijave za maturu i nacionalni ispit za maturante 8. razreda biti produžene do 13. juna, a da će se testovi sposobnosti za maturski ispit održati od 14. do 23. juna.

Newsroom, 08.06.2023, 19:33

Sindikalci iz Saveza Zdravstvena solidarnost“ organizovali su u četvrtak miting i protestnu šetnju u Bukureštu, skrećući pažnju da su medicinske sestre, negovatelji i nosioci jedina kategorija u celoj budžetskoj oblasti koja nema osnovicu plate koja je predviđena Zakonom o platama iz 2022. godine. U glavnom gradu, ispred Predstavništva Evropske komisije, organizovali su protest i zatvorski policajci i vojni rezervisti. U Savezu sindikata Nacionalne uprave za kazneno-popravne zavode smatraju da se Brisel meša u unutrašnju politiku zemlje oko izmene vojnog zakona o penzijama i da predstavnici Evropske komisije navodno ucenjuju parlament iz Bukurešta da usvoji zakon o vojnim penzijama u obliku u kom oni žele. U suprotnom, Rumunija više ne bi dobila oko 1,4 milijarde evra evropskog novca.

Rumunija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila privredni rast od 2,3%, u odnosu na isti period iz 2022. godine, prema privremenim podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Tako je procenjeni bruto domaći proizvod bio oko 62 milijarde evra. Povećanju bruto domaćeg proizvoda doprineli su, između ostalog, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, transport i skladištenje, kao i građevinarstvo. Svetska banka procenjuje da bi bruto domaći proizvod Rumunije ove godine zabeležio napredak od 2,6%. Međunarodni monetarni fond je značajno revidirao naniže procene o napretku rumunske privrede u 2023. godini, sa 3,1 na 2,4%.

Šef Komande vojske Sjedinjenih Američkih Država u Evropi, general Kristofer G. Kavoli i šef rumunskog generalštaba odbrane, general Danijel Petresku, domaćini su Konferencije šefova odbrane Centralne Evrope, koja se održava u četvrtak i petak u Bukureštu. Sastanku prisustvuju šefovi Odbrane iz Bugarske, Češke, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Slovenije i Mađarske. Prisutno je i devet vojnih vođa Nacionalne garde Sjedinjenih Američkih Država, navodi Ministarstvo Nacionalne Odbrane. Događaj obuhvata teme o bezbednosnim izazovima i ima za cilj intensifikaciju odnosa vojne saradnje, kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.

Rumunija je odlučila da smanji diplomatsko i tehničko-administrativno osoblje Ruske Federacije u Bukureštu ograničavajući njihov broj na nivo koji je blizak broju diplomatskog i tehničko-administrativnog predstavništva Rumunije u Rusiji. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, reč je o smanjenju osoblja koje je stvarno na dužnosti u Rumuniji za 40 ljudi: 11 diplomata i 29 ljudi iz tehničko-administrativnog osoblja. O ovoj odluci upoznat je ruski ambasador u Bukureštu Vladimir Kuzmin. Mera mora da se primeni u roku od 30 dana.

Fond za modernizaciju Evropske Unije uplatio je 2,4 milijarde evra za 31 projekat u sedam zemalja korisnica, uključujući Rumuniju, kako bi pomogla u modernizaciji njihovih energetskih sistema, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte u energetici, industriji i transportu, kao i za poboljšanje energetske efikasnosti – saopštila je Evropska komisija četvrtak. To je najveća zajednička uplata do sada i pružiće podsticaj zelenoj tranziciji Evrope. Prema Evropskoj komisiji, ove investicije pomažu državama članicama da smanje svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, da ispune svoje klimatske i energetske ciljeve za 2030. godinu i doprinose dugoročnoj posvećenosti Evropske Unije da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. Dodatna ulaganja su namenjena Rumuniji (1,1 milijardu evra), Češkoj (milijardu evra), ali i u Bugarskoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Letoniji i Litvaniji. Iznosi uplaćeni u četvrtak doveli su ukupna plaćanja iz Fonda za modernizaciju od januara 2021. godine na oko 7,5 milijardi evra, od čega ima koristi 10 kvalifikovanih država članica.

Južna Koreja će pokloniti Rumuniji medicinsku opremu, informatičku opremu i 13 vozila u ukupnoj vrednosti od oko 9 miliona evra. Odluka dolazi nakon što je Rumunija 2021. prodala Južnoj Koreji skoro 1,5 miliona doza vakcine protiv COVID-a i donirala još 450.000 doza kao pomoć. U zamenu, Seul je Rumuniji dao 600.000 brzih testova za otkrivanje korona virusa 2022. godine. Vlada treba da donese odluku o prihvatanju nove donacije, koja će stići u Ministarstvo zdravlja. Prema nacrtu Vladine odluke, donaciju Južne Koreje čine zamrzivači za laboratorije, frižideri i inkubatori za mikro uzorke. Na listi se nalaze i multifunkcionalni računari, laptopovi i laserski štampači u boji. Svaki od 13 vozila vredi 30.000 evra.

Rumunski roditelji smatraju da je najveća opasnost za njihovu decu prekomerna upotreba tehnologije i interneta, pokazala je studija koju je sprovela kompanija Reveal Marketing Research. Istraživanje takođe otkriva da su previše ekrana i nasilje u mas-medijima druge opasnosti za mališane. Na sledećem mestu po opasnostima za maloletnike koje roditelji identifikuju je fizička bezbednost, vezana za nezgode ili povrede. Što se tiče glavnih mera zaštite dece od opasnosti, to su razgovori i edukacija o onlajn bezbednosti i ograničavanju vremena provedenog na internetu. Na kraju, ali ne i najmanje važno, roditelji smatraju da mališani treba da provode više vremena na otvorenom, da budu stalno pod nadzorom ili da im na internetu budu postavljeni filteri sadržaja. Studija je sprovedena onlajn, između 22. i 26. maja, na reprezentativnom uzorku od 1.007 ispitanika starijih od 18 godina, od kojih su 837 bili roditelji.

Svečana dodela nagrada UNITER (Savez Pozorišta Rumunije) biće organizovana 12. juna u Temišvaru (zapad), ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture. Manifestacija je već otvorena za javnost, tako da gledaoci mogu da učestvuju u predstavama nominovanim za najbolju predstavu, uz zvezde rumunskog pozorišta. Gala će biti organizovana kao revija, inspirisana modom 1930-ih, a među nominovanim umetnicima ove godine su glumci Viktor Rebenđiuk, Klaudiju Bleonž i reditelji Silviju Purkarete, Deklan Donelan i Radu Afrim.

Rumuni su među najaktivnijim stranim državljanima na španskom tržištu nekretnina, sa 10% kupljenih kuća, prema izveštaju španske unije notara. Podaci pokazuju i da je Španija u drugoj polovini prošle godine zabeležila rekordan broj transakcija nekretninama. Polovina rumunskih kupaca su stanovnici Španije, odnosno većina njih je učinila ovaj gest da prestane da plaća kiriju, a druga polovina su stanovnici drugih zemalja, posebno Rumunije, i kupili su kuće i stanove kao investiciju. U vrhu španskog tržišta nekretnina su i Marokanci, Englezi, Nemci i Francuzi. Dok su Marokanci plaćali, na primer, 630 evra po kvadratu, daleko ispod tržišne cene, Rumuni su plaćali 1.064 evra po kvadratu, što je bliže nacionalnom proseku.