Vesti 08.04.2019
Generalni tužilac Rumunije, Augustin Lazar saopštio je danas da je Vojno tužilaštvo poslalo optužnicu pred sudom u dosijeu antikomunističke revoluciji iz decembra 1989. godine.
Leyla Cheamil, 08.04.2019, 18:20
Generalni tužilac Rumunije, Augustin Lazar saopštio je danas da je Vojno tužilaštvo poslalo optužnicu pred sudom u dosijeu antikomunističke revoluciji iz decembra 1989. godine. Dosije ima više od 3.000 stranica, rekao je generalni tužilac, koji se izvinuo javnosti u ime Javnog ministarstva zbog trajanja istrage – skoro 30 godina. U dosijeu, su krivično gonjeni bivši predsednik Jon Iliesku i bivši zamenik premijera Đelu Voikan Voikulescu, za zločine protiv čovečnosti. Dela su počinjena nakon pada diktature između 22. i 31. decembra 1989. godine, kada su bili na funkcijama u Savetu FSN-a, organ koji je imao izvršnu i zakonodavnu vlast. Zvanični podaci o revoluciji ukazuju na preko 1.000 mrtvih i oko 3.000 ranjenih, od kojih većina nakon pada represivnog režima Nikolaja Čaušeskua. U Centralnoj i Istočnoj Evropi, Rumunija je jedina zemlja u kojoj je došlo do prelaza iz komunističke diktature u demokratiju sa krvoprolićem.
Okončanje dosjea o revoluciji i slanje dosijea pred sudom izazvalo je različite reakcije političara u Bukureštu. Predsednik Klaus Johanis pozdravio je okončanje istrage u predmetu Revolucije i slanje dosjea pred sudom i smatra da je to izuzetno važan korak u utvrđivanju istine. I Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Unija spasite Rumuniju USR (u opoziciji) pozdravile su saopštenje javnog tužioca. Lider liberala Ludovik Orban rekao je da bi slanje dosijea nakon 30 godina moglo biti dobra stvar ako će biti kažnjeni svi oni koji su krivi. Sa druge strane, predstavnici Socijaldemokratske partije (PSD) (na vlasti) su ogorčeni jer je baš Augustin Lazar, o kome, kažu oni, postoji sumnja da je sarađivao sa bivšom komunističkom Securitateom, dostavio dosije pred sudom. Predsednik Pravne komisije Poslaničkog doma, socijaldemokrata Nikušor Halići, smatra da trebalo da istina o događajima koji su vodili do pada Čeaušeskuovog režima trebalo da bude poznata od ranije.
U Konstanci, glavnoj rumunskoj pomorskoj luci, nastavlja se multinacionalna vežba „Sea Shield 2019“, u kojoj učestvuje preko 2.000 vojnika iz šest zemalja. Tokom ove sedmice, vežbaće se procedure za borbu protiv podvodnih, kopnenih i vazdušnjih pretnji koje mogu nastati u crnomorskom regionu. Scenario je fiktivan i ni na koji način provokativan — kazao je viceadmiral Aleksandru Mršu, šef Generalštaba rumunskih pomorskih snaga, strukture koja koordinira celu vežbu. NATO je povećao svoje prisustvo u Crnom moru sa 80 na 120 dana godišnje, a učešće Stalne grupe za uklanjanje mina, koja uključuje brodove iz Holandije, Kanade, Turske, Bugarske i Rumunije, pokazuje posvećenost Alijanse da štiti istočni bok, da spreči sukobe i održi mir u regionu.
Više od 600 sportista iz 40 zemalja učestvuje od danas, do 14. aprila, na Evropskom prvenstvu u hrvanju u Bukureštu, takmičenje u kojem će Rumunija učestvovati sa 30 sportista, deset u svakom stilu. Po drugi put, Rumunija je domaćin Evropskog prvenstva za seniore nakon 1979. Na Evropskom prvenstvu 2018, u Kaspiiskom (Rusija), Rumunija je osvojila pet medalja: jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane. Sa druge strane, rumunka Elena Andries osvojila je tri zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u dizanju tegova u Batumiju (Gruzija), u okviru kategorije 49 kg. Na ovom takmičenju, Rumunija je osvojila i dve bronzane medalje, Kosmina Pana (45 kg), i Kristijana Mariana Luka (55 kg). Rumunija učestvuje sa 14 sportista na takmičenju u Batumiju, sa kojeg osvojeni bodovi obezbeđuju kvalifikacije na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine.
Vlada Rumunije osuđuje nedavni vandalizam na jevrejskom groblju u Hušiju (istok), kada su uništeni mnogi pogrebni spomenici, i ponavlja svoju angayovanost u borbi protiv antisemitizma i borbi protiv podsticanja na antisemitizam. U saopštenju se navodi da su preduzete neophodne administrativne mere za identifikaciju i sankcionisanje odgovornih za napad. Takođe, u kontekstu rotirajućeg predsedavanja Savetom EU, promovisanje delotvorne borbe protiv rasizma, netolerancije, ksenofobije, populizma, antisemitizma i obeshrabrivanja govora mržnje je jedna od centralnih tema u agendi Rumunije u jačanju kohezije na evropskom nivou. Prošle sedmice, predsednik Rumunije, Klaus Iohannis, osudio je antisemitske gestove i akcije i pozvao nadležne vlasti da odlučno dejstvuju u borbi protiv njih.
Istočno partnerstvo je, po mišljenju Rumunije, jedna od najvažnijih politika u Evropskoj uniji, izjavio je rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Melescanu u ponedjeljak nakon sastanka Saveta za spoljne poslove (CAE) u Luksemburgu. Tema o kojoj su razgovarali ministri koji su učestvovali na sastanku bila je situacija u Avganistanu, jer EU želi da se više uključi u pronalaženju političkog rešenja. Istočno partnerstvo je pokrenuto 2009. godine sa ciljem jačanja političkog udruživanja i ekonomske integracije šest partnerskih zemalja u Istočnoj Evropi i Južnom Kavkazu: Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija – koje imaju sporazume o partnerstvu sa Evropskom unijom i Gruzija, Republika Moldavija i Ukrajina – koje su već potpisale sporazume o pridruživanju.
