Vesti 08.03.2023
Predsednik Klaus Johanis sastao se u sredu sa lokalnim vlastima u Kjotu i ovom prilikom je naveo da su Rumunija i Japan bliže nego ikada i izrazio nadu da će se japanski grad uskoro pobratimiti sa jednim rumunskim lokalitetom.
Newsroom, 08.03.2023, 19:54
Predsednik Klaus Johanis sastao se u sredu sa lokalnim vlastima u Kjotu i ovom prilikom je naveo da su Rumunija i Japan bliže nego ikada i izrazio nadu da će se japanski grad uskoro pobratimiti sa jednim rumunskim lokalitetom. Važno je da se oslonimo jedni na druge da odbranimo osnovne vrednosti koje nas definišu – želju za mirom i bezbednošću, slobodom, demokratijom i ljudskim pravima, međunarodnim poredkom zasnovanim na pravilima“, izjavio je šef rumunske države. Sa svoje strane, japanski zvaničnici su cenili da je Rumunija važan partner Japana, koji deli osnovne vrednosti, kao što su sloboda, demokratija i vladavina prava. Ovi razgovori predstavljaju poslednju fazu posete rumunskog predsednika Japanu. Glavni cilj azijske turneje bio je podizanje bilateralnih odnosa na nivo strateškog partnerstva, a dokument kojim se okončavaju petogodišnje konsultacije i pregovori o ovoj temi potpisan je u utorak, u Tokiju, tokom sastanka sa japanskim premijerom, Fumio Kishida. Predsednika Johanisa je primio i kralj Naruhito. Klaus Johanis će u četvrtak i petak boraviti u državnoj poseti Singapuru, tokom koje će se sastati sa singapurskom koleginicom Halimam Jakob i premijerom Li Sjen Lungom.
Reforme predviđene Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije biće realizovane, dao je uveravanja ministar finansija Adrijan Kačiu na plenarnoj sednici Senata. Prisutan na Satu posvećenom Vladi, on je rekao i da je ekonomski razvoj Rumunije dobar i da će deficit biti smanjen. Prema rečima ministra, Rumunija ima strukturalni nedostatak i trajne troškove koji zahtevaju veća sredstva. Što se tiče kamatnih stopa, one ulaze u zonu stabilizacije, na osnovu čega se stabilizuje i deo inflacije, izjavio je Adrijan Kačiu. Njega je USR, u opoziciji, pozvao u Senat da objasni, između ostalog, razloge zašto je budžetski deficit Rumunije dostigao rekordne nivoe, a troškovi finansiranja jedni od najvećih u Evropskoj uniji. Senatorka USR Anka Dragu skrenula je pažnju na to da se Rumunija zadužila veoma velikim sumama, na šta se dodaju i visoke kamate koje će Rumuni plaćati u narednih 30 godina. Tokom debata, lider senatora AUR, Klaudiju Tarziu izjavio je da su, prema njegovom mišljenju, prognoze Ministarstva finansija samo prazne reči, a Rumuni su i dalje opterećeni porezima.
Žene u javnoj sferi, uključujući novinarke, aktivistkinje za ljudska prava i žene u politici, posebno su na meti zastrašivanja, govora mržnje i seksualnog uznemiravanja – navodi se u zajedničkoj deklaraciji koju je potpisalo preko 20 ambasada u Bukureštu i Predstavništvo Evropske Komisije u Rumuniji. U njihovoj deklaraciji povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, pokazuje se da ovakva praksa nužno zahteva hitnu i čvrstu akciju, a počinioci moraju da odgovaraju pred zakonom. Potpisnici teksta takođe potvrđuju svoju posvećenost obezbeđivanju rodne ravnopravnosti i punog poštovanja i zaštite prava žena i devojčica kao ljudskih prava. Pozivamo sve države da učine isto. Od rodne ravnopravnosti i ravnopravnosti imaju koristi ne samo žene i devojke, već i celo društvo, uključujući muškarce i dečake“, ističu iz ambasada i Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji. Među potpisnicama su ambasade Austrije, Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Republike Koreje i SAD.
Ukrajina će zaustaviti svaku vrstu jaružanja na rukavcu Kilija i na kanalu Bastroe od Dunava – saopštilo je rumunsko ministarstvo saobraćaja, nakon trilateralnog sastanka u Ismailu u Ukrajini, kome su prisustvovali predstavnici Rumunije, Ukrajine i Evropske komisije. Istovremeno, 15. marta počeće merenja na Kiliju i Bastrou. Evropski zvaničnici su se složili sa zahtevima Rumunije i istakli da je nulti prioritet povećanje kapaciteta drugog dunavskog kanala, Sulina, s obzirom da se više od polovine robnog saobraćaja iz Ukrajine odvija na reci. Podsećamo, Ukrajina je nedavno izvela radove na jaružanju za koje je rekla da su legalni, radi održavanja. Rumunija, umesto toga, navodi da su Ukrajinci kopali znatno preko dozvoljene dubine od 3,5 metara, što bi imalo veliki uticaj na ekosistem delte Dunava, koji je pod zaštitom Uneska.
Najznačajniji napredak privrede u četvrtom kvartalu 2022. godine u odnosu na prethodna tri meseca imale su Grčka (1,4%), Malta (1,2%), Kipar (1,1%) i Rumunija (1%) – pokazuju podaci koje je u sredu objavio Evrostat. Ekonomija evro zone stagnirala je, a bruto domaći proizvod Evropske unije u poslednja tri meseca prošle godine smanjen je za 0,1% u odnosu na prethodni kvartal. Takođe u sredu, Evrostat je saopštio da je broj zaposlenih povećan za 0,3% kako u evrozoni tako i u EU u analiziranom periodu. Rumunija je među zemljama u kojima je broj zaposlenih porastao sličan proseku EU, za 0,3.