Vesti – 07.11.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 07.11.2024, 18:56
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je u četvrtak na petom sastanku Evropske političke zajednice, koji je održan u Budimpešti. Kako se navodi u saopštenju Predsedničke administracije, na marginama sastanka održana je sesija posvećena bezbednosnim izazovima sa kojima se Evropa suočava, sa akcentom na situaciju u Ukrajini, i razgovori u radnim grupama, u ograničenom formatu, o pitanjima koja se tiču na migracije i ekonomsku bezbednost. U razgovorima o migracijama, Klaus Johanis je upozorio da ona ostaje važan izazov na evropskom nivou, koji zahteva zajednički i sveobuhvatan odgovor. Šef države je istakao da migracije i dalje zabrinjavaju u kontekstu sukoba na Bliskom istoku i nastavka rata u Ukrajini. On je takođe naglasio da Rumunija ostaje posvećena kako sprovođenju efikasnih mera upravljanja migracijama, tako i obezbeđivanju bezbednosti spoljnih granica EU i potpunom preuzimanju uloge države članice koja primenjuje šengenske propise. Na marginama Samita, šef države je sa predsednicom Majom Sandu učestvovao i na sastanku posvećenom podrški Republici Moldaviji. Evropski lideri su na kraju sastanka u Budimpešti usvojili zajedničku izjavu u kojoj pozdravljaju rezultate referenduma i predsedničkih izbora u Republici Moldaviji i obavezuju se na dalju podršku kako bi država mogla da nastavi svoje reforme i bori se protiv inostranih smetnje. Klaus Johanis je imao i bilateralni sastanak sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Alanom Bersetom.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku boraviće 12. i 13. novembra u poseti Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, gde će se sastati sa svojim kolegom Keirom Starmerom, predsedavajućim Donjeg doma i učestvovaće u rumunskom Ekonomski forum Velike Britanije. Prema rečima portparola Vlade u Bukureštu, povodom ove posete, izvršna vlast je na sastanku u četvrtak odobrila memorandum o ažuriranju Konvencije između dve zemlje u oblasti oporezivanja i sprečavanja utaje poreza. Dokument uzima u obzir promene u rumunskom zakonodavstvu 2023. godine i one u perspektivi cilja Rumunije da se pridruži OECD-u.
Za zajedničku poljoprivrednu politiku potreban je poseban budžet, a poljoprivrednici moraju biti sigurni da će sredstva dobiti bez razgovora o vladavini prava ili drugim uslovima koji nisu u vezi sa tim, rekao je u Bukureštu evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski. Na marginama zvanične posete Rumuniji, komesar EU je zajedno sa ministrom poljoprivrede Florinom Barbuom prisustvovao Nacionalnoj konferenciji Kluba rumunskih poljoprivrednika. Evropski zvaničnik je rekao da je na nivou EU trgovinski bilans poljoprivrede sa trećim zemljama dostigao rekordni suficit od 70 milijardi evra u 2023. Konferenciji su prisustvovali poljoprivrednici, visoki rumunski i evropski zvaničnici zaduženi za razvoj poljoprivredne politike i strategije, lideri u oblasti poljoprivrednih tehnologija, kao i predstavnici udruženja poljoprivrednika na evropskom i nacionalnom nivou.
„Ruske agresivne akcije u regionu Crnog mora obavezuju nas da imamo zajedničku perspektivu, koja generiše čvrst odgovor na novonastale pretnje na našim granicama“ – izjavio je ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar u Tirani (Albanija), na sastanaku ministara odbrane Jugoistočne Evrope. Prema saopštenju za štampu Ministarstva spoljnih poslova, sastanak je bio prilika za debatu o uticaju ruskog rata protiv Ukrajine i implikacijama na regionalnu bezbednost. Angel Tilvar je istakao ulogu Rumunije kao stuba stabilnosti u proširenom regionu Crnog mora, oblasti koja je postala vitalna tačka za evroatlantsku bezbednost. Samo jedinstvenim pristupom možemo da obezbedimo bezbednost našeg regiona i stabilnost na granicama EU i NATO-a“, dodao je ministar. Na marginama sastanka, u bilateralnim razgovorima sa moldavskim kolegom Anatolijem Nosatijem, Tilvar je istakao značaj čvrste podrške Republici Moldaviji u suočavanju sa bezbednosnim izazovima i pokušajima destabilizacije, koji su deo hibridnih akcija Ruske Federacije.
Delegacija Maroka trenutno boravi u Rumuniji kako bi razgovarala o nastavku izvoza ovaca, koji je trenutno obustavljen. Kako je saopštila Nacionalna veterinarska sanitarna i bezbednosna uprava, marokanski stručnjaci će otputovati u okrug Konstanca (jugoistok), gde će posetiti dva sabirna centra. Oni žele da posmatraju uslove u kojima se životinje drže i mere biobezbednosti koje sprovode odgajivači. Rumunija ima tradiciju u izvozu ovaca. Samo ove godine otvorena su dva nova tržišta – Alžir i Turska. Godišnje se iz Rumunije pošalje nekoliko miliona ovaca u istočnu i severnu Afriku.
Minimalna zarada dostići će 4.050 leja (oko 810 evra) bruto u Rumuniji, počev od 1. januara 2025. godine prema odluci vlade usvojenoj na današnjoj sednici. Vladina odluka je praktično u skladu sa evropskom direktivom koja zahteva da minimalna zarada u državama članicama ne bude manja od 50 odsto prosečne bruto zarade.
Američki predsednik Džo Bajden dao je u četvrtak uveravanja da je američki izborni sistem fer i da će biti obezbeđena mirna i uredna tranzicija vlasti. To je saopšteno u govoru upućenom američkoj naciji o rezultatima izbora i pripremama za tranziciju 20. januara, kada će se novoizabrani predsednik Donald Tramp vratiti u Belu kuću, nakon što je pobedio demokratu Kamalu Haris. „Prihvatamo izbor koji je država napravila. Mnogo puta sam rekao da ne možete da volite svoju zemlju samo kada pobedite“, rekao je Bajden u svom prvom medijskom pojavljivanju nakon Trampove pobede. Što se tiče integriteta američkog izbornog sistema, „on je pošten, fer i transparentan“, rekao je Bajden. „I može se verovati, pobediti ili izgubiti.“ Lideri širom sveta reagovali su nakon što je Donald Tramp objavio svoju pobedu na predsedničkim izborima u SAD.
Nemačka liberalna stranka objavila je da će svi njeni ministri napustiti vladajuću koaliciju Olafa Šolca, nakon što je kancelar razrešio ministra finansija Kristijana Lindnera. Socijaldemokrata Šolc tako ostaje bez većine u Poslaničkom domu. Šolc je najavio glasanje o poverenju koalicione vlade za 15. januar, što bi trebalo da otvori put za vanredne izbore u martu. Neslaganja između Šolca i ministra finansija bio je pokrivanje budžetskog deficita za 2025. godinu, u vreme kada Nemačka prolazi kroz drugu godinu recesije, a nekoliko privrednih sektora se suočava sa krizom i najavljuje otpuštanja, poput automobilske industrije.
