Vesti (07.06.2023)
Ministarka prosvete Liđija Deka je objavila da se 10.000 nastavnog osoblja vratilo na posao, ali da se generalni štrajk u rumunskom obrazovanju nastavlja sa više od polovine ukupnog osoblja u sistemu. Sindikati, međutim, optužuju nadležne za zabunu i kažu da u štrajku navodno učestvuje više od 87% nastavnika i zaposlenih. Ministarka Liđija Deka saopštila je da za sada nema potrebe da se menja kalendar ispita. U međuvremenu, u Bukureštu u sredu lideri sindikata i predstavnici Ministarstva prosvete razgovarali su o kolektivnom ugovoru o radu.
Newsroom, 07.06.2023, 18:18
Ministarka prosvete Liđija Deka je objavila da se 10.000 nastavnog osoblja vratilo na posao, ali da se generalni štrajk u rumunskom obrazovanju nastavlja sa više od polovine ukupnog osoblja u sistemu. Sindikati, međutim, optužuju nadležne za zabunu i kažu da u štrajku navodno učestvuje više od 87% nastavnika i zaposlenih. Ministarka Liđija Deka saopštila je da za sada nema potrebe da se menja kalendar ispita. U međuvremenu, u Bukureštu u sredu lideri sindikata i predstavnici Ministarstva prosvete razgovarali su o kolektivnom ugovoru o radu.
U Rumuniji i zdravstveni radnici su od srede stupili u japanski štrajk. Sindikalci nose trake ili bedževe, ali uopšte nisu prekinuli svoju aktivnost, navode iz Federacije Sanitas. Štrajkači zahtevaju primenu zakona o platama za sve kategorije zaposlenih i dodelu bazne plate po tabeli u normativnom aktu. Zahtevaju, istovremeno, promenu načina obračuna dodataka i tarifa za dežurstva i preračunavanje vrednosti bonova za hranu. Nacrtom hitne uredbe, objavljenom na sajtu Ministarstva za rad, predviđeno je dovođenje do maksimuma predviđenog u platnoj skali nekih kategorija zdravstvenih radnika koji ostaju ispod ovog nivoa, uključujući medicinske sestre, negovatelje i nosioce. Ista odredba važiće i za kadrove u oblasti socijalne pomoći i za lica u sistemu odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti. Prema inicijatorima projekta, ta mera podrazumeva neznatan uticaj na budžet koji neće dovesti do debalansa fiskalno-budžetskih ciljeva za ovu godinu, ali će otkloniti neravnoteže plata u zdravstvenom sektoru i omogućiti dodelu plata koje odgovaraju obuci i stažu.
Rusija će i dalje biti najveća pretnja evropskoj i evroatlantskoj bezbednosti, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na Samitu država u formatu Bukurešt 9, koji je održan u Bratislavi. Johanis je pozvao na jačanje nacionalne odbrane i naglasio potrebu za stvaranjem koherentne i ujedinjene, kredibilne i robusne Napredne odbrane na istočnom krilu NATO-a. On je dodao da će Rumunija, kao država članica NATO-a i Evropske unije sa najdužom granicom sa Ukrajinom, ostati uz svog suseda koliko god bude potrebno i ponovo potvrdio podršku Bukurešta perspektivama Kijeva za evroatlantske integracije. Johanis i ostali lideri država B9, organizacije osnovane 2015. godine na inicijativu predsednika Rumunije i Poljske, najoštrije su osudili brutalni, neopravdani i protivzakoniti rat koji je Rusija započela protiv Ukrajine i zatražili od Moskve da bezuslovno povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije.
U sredu je u sedištu Obalske straže u Konstanci (rumunskom lučkom gradu na Crnom moru) održana vežba pod nazivom VALHALA 23, sa ciljem pripreme objekata sa atribucijama na terenu u slučaju masovnog priliva migranata na granici. Sprovedene su specifične aktivnosti kao što su: epidemiološka trijaža, telesna kontrola, identifikacija ugroženih lica, granična kontrola i preliminarni razgovor, uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje lica, registracija i obrada zahteva tražilaca azila i drugo. Bile su uključene snage i sredstva Generalnog inspektorata Granične policije, Obalske straže, Generalnog inspektorata za imigraciju, Generalnog inspektorata za vanredne situacije, Generalnog inspektorata rumunske Žandarmerije, Generalnog inspektorata rumunske policije, kao i stručnjaci Uprave za javno zdravlje. Prisutni su bili i predstavnici Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Zemljotres jačine 5,2 stepena Rihterove skale dogodio se sinoć u Aradu (zapadna Rumunija), na dubini manjoj od 10 kilometara. Zemljotres se osetio i u Temišvaru (zapad), Oradji i Kluž-Napoki (severozapad). Prema podacima Nacionalnog instituta za istraživanje i razvoj za fiziku Zemlje, zemljotres je pratio naknadni potres jačine 3,2 stepena. Nije zabeležena značajna materijalna šteta. Od početka maja u Rumuniji se dogodilo oko 50 zemljotresa jačine između 2 i 4,7 stepeni Rihterove skale. Najjači tektonski pokret ove godine, magnitude 5,7, dogodio se 14. februara u županiji Gorž (jugozapadna Rumunija), na dubini od 6,3 kilometra.