Vesti – 07.04.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 07.04.2025, 18:11
U Rumuniji se nastavlja izborna kampanja za predsedničke izbore, koja će se završiti 3. maja, u zoru, uoči prvog kruga glasanja. Ostalo je definitivno 11 kandidatura podnetih Centralnom izbornom birou (BIK), četiri nezavisna kandidata i sedam podržanih od strane izbornih partija ili saveza,. Prema Ustavu, predsednik Rumunije se bira opštim, jednakim, neposrednim, tajnim i slobodno izraženim glasanjem. Izabranim se proglašava kandidat koji je u prvom krugu glasanja dobio većinu glasova birača upisanih na izborne liste. Ukoliko nijedan od kandidata ne ispuni ovu većinu, 18. maja organizuje se drugi krug glasanja, između prva dva kandidata utvrđena po redosledu broja glasova dobijenih u prvom krugu. Kandidat koji je dobio najveći broj glasova u drugom krugu proglašava se izabranim.
Evropska unija pokušava da izbegne trgovinski rat sa Sjedinjenim Američkim Državama nakon što je Trampova administracija uvela carine Evropi. Evropski ministri trgovine u ponedeljku na sastanku u Luksemburgu pokušavačo su da pronađu zajednički odgovor Vašingtonu, ali postoje velike razlike između 27 država članica. Prisutna na sastanku, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je istakla da Unija ostaje otvorena za pregovore, pokazala je da je SAD predložila nulte industrijske recipročne carine za industrijsku prouzvodnju, ali da je EU spremna da odgovori protivmerama i brani svoje interese. Von der Lajen je navela da će Unija ojačati svoje Jedinstveno tržište i fokusirati se na odnose sa trgovinskim partnerima izvan Sjedinjenih Američkih Država, koji čine 83% globalne trgovine. Takođe, šefica Izvršnog odbora Zajednice najavila je da će EU uspostaviti specijalnu službu za nadzor uvoza. Kako prenosi Rojters, Ursula fon der Lajen je imala konsultacije sa predstavnicima evropske metalurške i automobilske industrije, a sutra će razgovarati sa čelnicima farmaceutske industrije, kako bi pronašla kontramere američkim porezima.
Rumunska vlada saopštava da priprema šeme pomoći za sektore koji bi mogli da stradaju od novih carinskih tarifa koje su uvele Sjedinjene Američke Države. O predloženim merama će se tačno razgovarati sa pogođenima, kako bi se uticaj ovih tarifa na rumunske kompanije sveo na minimum, rekao je ministar finansija Tancoš Barna. Reč je o predstavnicima Udruženja Konkordija, najveće organizacije poslodavaca u zemlji, i ACAROM-a, profilnog udruženja u industriji proizvodnje automobila i autokomponenti. Rumunske kompanije su prošle godine izvezle u Sjedinjene Američke Države proizvode u vrednosti od preko dve milijarde dolara, posebno električnih i elektronskih uređaja, čelika i aluminijuma. Domaća auto industrija, koja isporučuje komponente posebno za velike nemačke brendove, indirektno je pogođena i mnoge kompanije će možda morati da smanje proizvodnju, pa čak i da se restrukturiraju.
Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je danas da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na nivou od 6,5% godišnje. Takođe je odlučeno da se kamatne stope po kojima komercijalne banke mogu zadužiti kod Narodne banke Rumunije ili koje primaju kamatu u slučaju iznosa koji se vode na računima centralne banke zadrže na 7,5%, odnosno 5,5% godišnje. Narodna banka Rumunije je prošle godine dva puta odlučila da snizi ključnu kamatnu stopu, u julu sa 7 na 6,75% godišnje, a u avgustu na 6,5% godišnje. Ključna stopa je nepromenjena od januara 2023.
Vreme u Rumuniji ostaje posebno hladno za ovo doba godine. Maksimalne temperature uglavnom će biti između 0 i 9 stepeni Celzijusa. Železnički saobraćaj se u nedelju odvijao po nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno na prugama Jaši (istok) i Brašov (centralni). Usled snega i jakog vetra drveće je palo preko dalekovoda i izazvalo privremeni prekid železničkog saobraćaja u pogođenim područjima. Ministar energetike Sebastijan Burduža najavio je ovih dana povećanje potrošnje energije i gasa, ali je precizirao da ne očekuje probleme u kontinuitetu snabdevanja u kontekstu neobične epizode zimskog vremena, manifestovane niskim temperaturama, jakim vetrom i snegom. Burduža je precizirao da je oko 2.400 potrošača u nedelju uveče bilo bez struje, zbog kvarova nastalih od drveća koje je palo na dalekovode.
Rumunska ministarka kulture Natalija Intotero učestvuje u ponedeljak i utorak u Varšavi, u Poljskoj, na neformalnom sastanku sa kolegama iz Evropske unije, čija je glavna tema uloga kulture u jačanju evropskog identiteta. Među temama na dnevnom redu su podrška mladim umetnicima, zaštita kulturnog nasleđa i definisanje novog strateškog okvira za evropske kulturne politike, poznatog kao „Kulturni kompas“, navodi se u saopštenju ministarstva. Natalia Intotero će se zalagati za promociju kulture ne samo kao vektora identiteta, već i kao instrumenta otpornosti i društvene kohezije, u Evropi pogođenoj višestrukim krizama. Sastanak u Varšavi podvlači značaj evropske saradnje u oblasti kulture i opredeljenje Rumunije da aktivno doprinosi oblikovanju budućnosti kulturnih politika na evropskom nivou – napominje citirani izvor.
Južni koridor, kojim azerbejdžanski gas stiže do Evrope, značajno je promenio tržište gasa na kontinentu i doprineo smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, ali postoji potreba da se koridor proširi, posebno na Balkan i jugoistočnu Evropu, napisao je na Fejsbuku rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža. On je prošle nedelje učestvovao na ministarskom sastanku na ovu temu održanom u Bakuu. Burduža veruje da će projekat Neptun Deep u Crnom moru ojačati Rumuniju kao najvećeg proizvođača prirodnog gasa u Evropskoj uniji i pružaoca energetske bezbednosti u regionu.
Rumunska ministarka rada Simona Bukura-Opresku saopštila je da joj raspored rada ne dozvoljava da učestvuje u takozvanom Vladinom satu u Poslaničkom domu, kako bi odgovorila na zahtev Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji). Poslanici ove partije žele da dobiju pojašnjenja u vezi sa zloupotrebama u centrima za decu sa smetnjama u razvoju, kao i u vezi sa radnjama koje je Ministarstvo rada sprovodilo u cilju zaštite dece i odraslih u ovim centrima, na jačanju mehanizama kontrole i obezbeđivanju neophodnih resursa za kvalitetne socijalne usluge.
Počev od 2004. godine, godine njenog pristupanja Severnoatlantskoj alijansi, Rumunija prve nedelje aprila obeležava Dan NATO-a, posvećen demokratiji, evropskom i evroatlantskom duhu. Transatlantski odnos ostaje suštinski stub kolektivne bezbednosti, rekao je ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar povodom 21. godišnjice pristupanja. On je u nedelju, pored vojske na ceremoniji održanoj u garnizonu Fokšanj (istok), rekao da članstvo u ovoj organizaciji Rumuniji donosi najčvršće bezbednosne garancije. A vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan poslao je jubilarnu poruku u kojoj je precizirao da u sadašnjem međunarodnom kontekstu, više nego ikad, članstvo u NATO-u predstavlja i garanciju bezbednosti i čvrstu osnovu da Rumunija nastavi svoj razvoj i profiliše se kao stub regionalne stabilnosti i kao odgovoran saveznik. Pristupanje zemlje počelo je pozivom sa samita u Pragu 2002. godine, stupilo je na snagu dobijanjem članstva dve godine kasnije, na samitu u Istanbulu, da bi se Rumunija zvanično pridružila 29. marta 2004, podnošenjem instrumenata ratifikacije američkom Stejt departmentu, zemlji depozitaru Severnoatlantskog ugovora. Četiri dana kasnije, 2. aprila, u sedištu NATO-a održana je zvanična ceremonija podizanja rumunske zastave.
Čuvare rumunske krune, Njeno Veličanstvo Margaretu i princa Radua, primila je u ponedeljak predsednica Republike Moldavije (bivša sovjetska država, većinski romanofona) Maja Sandu, povodom posete Kišinjevu. Tokom sastanka, Maja Sandu je zahvalila čuvarima krune na podršci koju Kraljevski dom Rumunije u diplomatskom smislu stalno pruža Republici Moldaviji. Tokom posete Kišinjevu u ponedeljak, čuvari krune Margareta i princ Radu učestvuju na otvaranju Ekonomskog foruma „Investicije – razvoj – evropske integracije“ i imaju sastanak sa guvernerkom Narodne banke Republike Moldavije Ankom Dragu.
