Vesti – 06.11.2023

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku imala je telefonski razgovor sa egipatskim kolegom Samehom Šukrijem o situaciji rumunskih državljana u Gazi koji su zatražili podršku za evakuaciju. Rumunska zvaničnica je apelovala na egipatske vlasti da prioritetno tretiraju zahteve za evakuaciju rumunskih državljana, kada granična tačka Rafa ponovo biti u funkciji. Ministarstvo spoljnih poslova spremno je da pruži konzularnu podršku za bezbednu evakuaciju rumunskih državljana i članova porodica koji su to tražili, rekla je Luminica Odobesku, a egipatski zvaničnik je uverio da vlasti u Kairu obraćaju posebnu pažnju na zahtev. Luminica Odobesku je precizirala da više od 260 rumunskih državljana i članova njihovih porodica traži evakuaciju iz Gaze, a pregovori se trenutno nastavljaju. Rumunska ministarka spoljnih poslova je prethodno razgovarala sa izraelskim kolegom, gde je bilo reči i o situaciji šestorice Rumuna sa dvojnim državljanstvom koji su taoci u Pojasu Gaze. Ambasada Rumunije u Tel Avivu i Generalni konzulat Rumunije u Haifi održavaju kontakt sa izraelskim vlastima.

Newsroom, 06.11.2023, 18:13

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku imala je telefonski razgovor sa egipatskim kolegom Samehom Šukrijem o situaciji rumunskih državljana u Gazi koji su zatražili podršku za evakuaciju. Rumunska zvaničnica je apelovala na egipatske vlasti da prioritetno tretiraju zahteve za evakuaciju rumunskih državljana, kada granična tačka Rafa ponovo biti u funkciji. Ministarstvo spoljnih poslova spremno je da pruži konzularnu podršku za bezbednu evakuaciju rumunskih državljana i članova porodica koji su to tražili, rekla je Luminica Odobesku, a egipatski zvaničnik je uverio da vlasti u Kairu obraćaju posebnu pažnju na zahtev. Luminica Odobesku je precizirala da više od 260 rumunskih državljana i članova njihovih porodica traži evakuaciju iz Gaze, a pregovori se trenutno nastavljaju. Rumunska ministarka spoljnih poslova je prethodno razgovarala sa izraelskim kolegom, gde je bilo reči i o situaciji šestorice Rumuna sa dvojnim državljanstvom koji su taoci u Pojasu Gaze. Ambasada Rumunije u Tel Avivu i Generalni konzulat Rumunije u Haifi održavaju kontakt sa izraelskim vlastima.

Rumunski premijer Marčel Čolaku razgovarao je u ponedeljak sa predstavnicima Rumunskog udruženja banaka o novim ograničenjima za gotovinska plaćanja. Sastanak se odvijao u kontekstu u kojem je šef izvršne vlasti Bukurešta napisao na Fejsbuku da je nedopustivo veštačko povećavati bankarske provizije. Premijer insistira na zadržavanju ove mere i skreće pažnju da je Rumunija na prvom mestu po utaji poreza među evropskim državama. Ograničenje gotovinskih transakcija treba revidirati što je pre moguće, smatra predsednik Senata Nikolaje Čuka. On smatra da nisu svi ljudi odgovorni za utaju poreza i da imaju pravo da koriste svoj novac kako žele. O ograničenju gotovinskih transakcija moglo bi se ponovo pregovarati u vladajućoj koaliciji. Mera bi trebalo da stupi na snagu 11. novembra. Sa svoje strane, predsednik Konkurencijskog saveta Bogdan Kiricoju je izjavio da gotovinsko plaćanje ima dva nedostatka. Prvi je utaja, jer je ovim transakcijama teže ući u trag. Drugi je da su sve procedure potrebne za osiguranje gotovine skupe za društvo. Kiricoju je naveo da postoje zemlje u Evropskoj uniji u kojima se gotovo više ne plaća gotovinom.

Vršilac dužnosti
gradonačelnika Kišinjeva, bivši socijalista Jon Čeban, rival predsednice Maje
Sandu, pobedio je na lokalnim izborima u glavnom gradu Republike Moldavije u
prvom krugu, prema delimičnim rezultatima koje je objavila Centralna izborna
komisija. Čebana, koji se sada kandidovao u ime Nacionalnog alternativnog
pokreta, čiji je predsednik, podržalo je preko 50% svih građana koji su u
Kišinjevu iskoristili svoje pravo glasa. Gradonačelnik je dobio 50,6% glasova.
Na drugom mestu našla se kandidatkinja Stranke akcije i solidarnosti Lilijan
Karp koja je sakupila 28% glasova. Na nacionalnom nivou, međutim, Stranka
Akcija i solidarnost, koja je na vlasti, nalazi se na vrhu liste. Reč je o 19
okruga iz centra i juga Republike Moldavije. Ukupno, Stranka Akcija i
solidarnost je akumulirala 25,5% od ukupnog broja glasova. Sledi Socijalistička
partija bivšeg predsednika Igora Dodona, koja je dobila 18,5% glasova, najviše
u severnoj oblasti, koja tradicionalno glasa sa proruskim formacijama.
Nacionalni alternativni pokret gradonačelnika Kišinjeva Jona Čebana dobio je
7%, što je dovoljno da pređe izborni cenzus u Parlamentu. Predsednik vladajuće
stranke Igor Grosu smatra da su lokalni izbori u nedelju održani u pozadini
mešanja Rusije bez presedana u unutrašnje stvari Republike Moldavije. Moskva
je, kako navode nadležni, kriva za nezakonito finansiranje partija, korupciju
birača i kandidata. Iz tog razloga, uoči izbora, Partija Šaqnsa, koju
kontroliše odbegli oligarh Ilan Šor, uklonjena je iz trke.

Članovi Unije sindikata iz bolnica rumunske železnice piketirali su sedište Ministarstva saobraćaja u Bukureštu, zabrinuti zbog mogućeg ukidanja mreže od 15 ovakvih bolnica širom zemlje i prelaska ovih jedinica na druge strukture. Sindikalci se žale i na nedostatak socijalnog dijaloga i neizvesnost sutrašnjice za više od 3.000 zaposlenih. SANITAS, njihov sindikat, poručuje da je do ovakve situacije došlo jer resorni ministar nije blagonaklono reagovao na zahteve da se sastanu sa zaposlenima, koji ne znaju šta ih čeka. Prvi potpredsednik SANITAS-a Julijan Pope rekao je da navodno postoji vanredna uredba Vlade po kojoj će do kraja godine najmanje tri bolnice, dve u Bukureštu i jedna u Galaciju, na istoku, preći u nadležnost lokalnih uprava. Sindikalci su Ministarstvu saobraćaja predali memorandum u kojem traže tačnu procenu stanja, a do tada da se zaustavi proces primopredaje bolnica Ministarstvu odbrane, lokalnim upravama ili drugim pravnim licima.

Izraelska ofanziva u Pojasu Gaze nastavlja se sa intenzitetom, a premijer Benjamin Netanjahu kaže da neće prestati sve dok ne budu oslobođeni taoci koje je uzeo Hamas. Izraelska vojska objavila je slike i video snimke za koje tvrdi da su dokazi da Hamas koristi bolnice u severnom pojasu Gaze kao pokriće za vojne operacije. Ujedinjene Nacije, koje su obnovile poziv na humanitarni prekid vatre u Gazi, kažu da je 70% Palestinaca u toj oblasti napustilo svoje domove i da se sada sklanjaju u škole ili bolnice. U međuvremenu, američka vlada je intensifikovala svoju diplomatiju na Bliskom istoku. Državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je u ponedeljak u Ankari sa svojim turskim kolegom Hakanom Fidanom, a u telefonskom razgovoru sa svetskim liderima potpredsednica Kamala Haris zatražila je više pomoći i povećanu zaštitu za civile. U međuvremenu, direktor CIA Vilijam Berns boravi u Izraelu da razgovara, između ostalog, o većoj obaveštajnoj saradnji. Vilijam Berns će se sastati sa regionalnim liderima, uključujući premijera Benjamina Netanijahua, kao i sa svojim kolegama iz nekoliko bliskoistočnih zemalja. Tokom vikenda širom sveta održani su protesti protiv nastavka izraelskih napada na Gazu, a u Tel Avivu hiljade Izraelaca pridružilo se demonstracijama koje su organizovale porodice 240 talaca koje Hamas drži u Gazi.