Vesti – 06.09.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 06.09.2024, 18:33
Siromaštvo drastično utiče na uspeh u školi, privatni časovi dovode do diskriminacije, neka deca se izgube na putu i većina bi želela da emigrira – kaže organizacija Spasite decu Rumunija. Evropski podaci pokazuju da sve više dece ne pohađa školu. Skoro 16% dece osnovnoškolskog uzrasta nije išlo u školu u školskoj 2022-2023. godini, dok je više od četvrtine dece srednjoškolskog uzrasta – 25% – bilo u istoj situaciji. Razlike u vezi sa životnom sredinom su veome velike, stopa ranog napuštanja škole je samo 3% u velikim gradovima, 14% u malim gradovima i 27% u ruralnim područjima. Na nacionalnom nivou, dva od pet učenika koji su krenuli u školu pre devet godina nisu među onima koji su uspeli da dobiju prosek iznad 5 na kraju srednjoškolskog ocenjivanja, a u nepovoljnijem su položaju deca koja pohađaju školu na selu, proporcija proseka ispod 5 je više od 2,5 puta veća u seoskim školama.
Kao strateški partneri i saveznici u NATO-u, Sjedinjene Američke Države i Rumunija deluju ujedinjeno u suočavanju sa nelegalnom agresijom Rusije, s namerom da podrže Ukrajinu i ojačaju kolektivnu odbranu unutar Alijanse. Saopštenje pripada ambasadorki Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek, a dato je na izložbi fotografija povodom 25 godina strateškog partnerstva dve zemlje, svečano otvorenoj u Galaciju (najvećem rumunskom lučkom gradu na Dunavu). Izložba pod nazivom „Mi, narod: 25 godina strateškog partnerstva“ fotografski esej je koji istražuje diplomatske, bezbednosne, ekonomske i kulturne odnose između rumunskog i američkog naroda.
Privredna komora Rumunije (CCIR) je intenzivno promovisala ekonomske odnose sa Japanom, a Rumunija može predstavljati poslovnu priliku za japanske kompanije, s obzirom na performanse rumunskih preduzetnika u IT&C sektoru, zelenoj energiji i inovativnim tehnologijama – kaže predsednik Privredne komore Rumunije, Mihaj Daraban. On je u četvrtak imao zvaničan sastanak sa ambasadorom Japana u Bukureštu Katae Takašijem, koji je istakao značaj i potencijal ekonomske saradnje dve zemlje. Diplomata je napomenuo da Japan vidi Rumuniju kao strateškog partnera u regionu istočne Evrope i ohrabrio japanske investitore da istraže poslovne i investicione mogućnosti ovde.
Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu mogu glasati putem pošte na ovogodišnjim parlamentarnim i predsedničkim izborima. Predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla objasnio je da svi koji žele da ostvare pravo glasa putem pošte imaju rok do 24. septembra da podnesu zahtev u vezi sa tim, putem onlajn obrasca na sajtu Stalnog izbornog tela. Prvi krug predsedničkih izbora biće održan 24. novembra, a drugi 8. decembra. Glasanje za parlamentarne izbore zakazano je za 1. decembar.
Ministarstvo za istraživanje Rumunije pokrenuće 19. septembra prvi integrisani program digitalizacije lokalnih javnih administracija, kako bi usluge koje one nude bile dostupnije građanima. Dakle, biće dodeljena sredstva u visini između 75 hiljada leja (ekvivalent oko 150 hiljada evra) opštinama i 250 hiljada leja (50 hiljada evra) okružnim većima. Ministar Bogdan Ivan u objavi na društvenoj mreži precizira da je proces elektronske registracije osmišljen u samo pet koraka, kako bi se gradske skupštine i okružna veća mogla brzo prijaviti, a da ne naiđu na birokratske barijere. Sredstva će se dodeljivati po principu „ko prvi stigne“, dodao je ministar. Najvažnija prednost DigiLocal programa je međusobna povezanost IT sistema gradskih kuća i okružnih veća sa ghiseul.ro, zvaničnom platformom rumunske države za online plaćanje.
Rumunski poljoprivrednici čije je useve pogodila ovogodišnja suša dobiće odštetu do 15. oktobra, rekao je ministar poljoprivrede Florin Barbu. Prisutan u okrugu Mehedinci, na jugozapadu zemlje, regionu koji je snažno pogođen nedostatkom padavina, najavio je da će biti dodeljena nadoknada u iznosu od 200 evra po hektaru. Ministar je pružio uveravanja da Rumunija ima dovoljnu proizvodnju pšenice i kukuruza i da sa ove tačke gledišta neće imati problema. Barbu je pokazao da je ove godine proizvodnja jesenjeg roda pšenice za 1,8 miliona tona veća nego 2023. godine, a da će kukuruz pokriti i domaću potrošnju i izvoz. Kako bi podržalo poljoprivrednike, Ministarstvo poljoprivrede u Bukureštu razmatra davanje kredita sa fiksnom kamatnom stopom od 1,95% i obustavljanje zaplene dobara za poljoprivrednike koji imaju 100% gubitke, kako bi mogli da pređu ovaj težak period.
Mađarska čvrsto i bezuslovno podržava pristupanje Republike Moldavije Evropskoj uniji, izjavio je u Kišinjevu mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Tokom sastanka koji je imao sa moldavskim kolegom Mihajem Popšojem, šef mađarske diplomatije je izjavio da će u periodu kada Budimpešta predsedava Savetom Evropske unije učiniti sve što je u njenoj moći da ubrza proširenje. On je ocenio da svaka zemlja kandidat mora da se ocenjuje pojedinačno, kako se ne bi usporavao napredak država koje brže napreduju. Sijarto je naglasio da proširenje Evropske unije može dati novi zamah i da će ojačati blok zajednice. Mađarskog zvaničnika je primila i predsednica Republike Maja Sandu, koju je uverio u podršku Mađarske na evropskom putu Moldavije. 50 državnih službenika iz Republike Moldavije, koji će imati ključnu ulogu u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, otići će u Mađarsku na obuku kod mađarskih stručnjaka. Prvih 32 stići će u Budimpeštu već sledeće nedelje.
Cene stanova u Rumuniji nastavile su da rastu bržim tempom od proseka Evropske unije ili zone evra, ali je evolucija ispod onog u nekim državama u regionu, rekao je Florin Dragu, šef odeljenja za finansijsku stabilnost Narodne banke Rumunije. Prema njegovim rečima, rast u prvom kvartalu godine bio je 5,5%, dok je u zemljama poput Poljske stopa iznosila 18%, a u Bugarskoj 16%. Dragu je rekao i da je rast cena stanova uslovljen i višim troškovima izgradnje, koji su u prošloj godini porasli za 10%, dok je obim u sektoru smanjen za 13%. Istovremeno, potražnja za stanovanjem raste u pozadini pozitivnih kretanja u prihodima od plata. Predstavnik Narodne banke Rumunije je pokazao da se broj transakcija nekretninama povećao za 11% na nacionalnom nivou i naglasio da je oko 60% njih koncentrisano u šest najvećih regionalnih centara Rumunije: Bukurešt, Jaši, Kluž-Napoka, Temišvar, Brašov i Constanta.
Broj dolazaka registrovanih u turističkim prihvatnim strukturama (uključujući apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, što je povećanje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noćenja povećana za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine, od ukupnog broja, rumunski turisti su činili 82,9%, dok su strani turisti bili 17,1%. Najveće vrednosti po broju dolazaka turista zabeležili su Bukurešt (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Brašov (centar, u planinama, 817.100). U zavisnosti od zemalja porekla, najviše je bilo turista iz Nemačke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista došlo je iz zemalja Evropske unije.
Rumunski sociolog i univerzitetski profesor Alfred Bulaj nalazi se u pritvoru na 30 dana, zbog dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja u seksualne svrhe i dva za seksualni napad. Odluka suda nije pravosnažna, ali je izvršna. Prethodno je policija pretresla Bulajevu kuću i automobil. Pretres je izvršen i u kući profesorove asistentkinje. Tužioci su najavili da imaju još 20 prijava koje će biti analizirane i ispitane. Bivši profesor Nacionalne škole za političke i administrativne studije, veoma popularan politički komentator, Bulai (61 godina) navodno je seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja, prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop.
