Vesti 06.09.2022
Na prvoj sednici parlamenta u Bukureštu danas su poslanici raspravljali a glasaće sutra o zahtevu za političku odgovornost.
Newsroom, 06.09.2022, 18:18
Na prvoj sednici parlamenta u Bukureštu danas su poslanici raspravljali a glasaće sutra o zahtevu za političku odgovornost. Opoziciona Unija Spasite Rumuniju, je pokrenula zahtev za političku odgovornost, protiv liberalnog ministra energetike Virdžila Popeskua, koga potpisnici okrivljuju za veoma visoke račune za gas i struju. Unija Spasite Rumuniju kritikuje šemu kompenzacije i ograničavanja cena energije, kako navode da izaziva paniku i neizvesnost među potrošačima, i nizom važnih kompanija koje su bitne za rumunsku ekonomiju
Sud u Bukureštu osudio je bivšeg blagajnika Socijalne Demokratske Partije (u suupravi) Mirčeu Dragičija na šest godina zatvora sa izvršenjem, zbog pronevere i korišćenja u sopstvenom interesu subvencija koje je stranka dobijala iz državnog budžeta. Prema navodima Nacionalne Direkcija za Antikorupciju,Mirča Dragić koji je upravljao sredstvima i imovinom Socijalne Demokratske Partije, od aprila 2017. do maja 2018. iskoristio je prekokupan preko 110 hiljada evra sa bankovnih račune stranke da plati prevoz i smeštaj do egzotičnih turističkih destinacija za sebe i još nekoliko osoba. Od pomenutog iznosa,vrednost od oko 41.722 evra 231.040 leja je deo subvencije koju je stranci dodelila Vlada. Draghici je takođe poslat na sud zbog sličnih krivičnih dela, gde je konačno osuđen na pet godina zatvora sa izvršenjem. Bivši blagajnik Socijalne Demokratske Partije, Mirča Dragić trenutno je u zatvoru.
Na otvaranju godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, koji se održava u Bukureštu, rumunski premijer Nikolaje Čiuka izjavio je da Rumunija želi da bude deo dijaloga i rešenja u vezi sa rekonstrukcijom Ukrajine. „U potpunosti smo spremni da se aktivno uključimo u ovaj proces. Način na koji pomažemo žrtvama rata koji se vodi na teritoriji Ukrajine dokaz je naše humanosti i odgovornosti“, rekao je šef Vlade. On je ocenio da Rumunija mora još jače da poveže svoje napore sa svim partnerima sa kojima deli iste vrednosti i ciljeve” i da revitalizuje zajednicu demokratija ne samo u Evropi, već i u Aziji, Africi ili Latinskoj Americi. Premijer je naglasio da će Rumunija nastaviti da čvrsto podržava evropski izbor svojih partnera kao što su Republika Moldavija, Ukrajina, Gruzija i države Zapadnog Balkana. Godišnji sastanak rumunske diplomatije, sa temom Diplomatska odgovor na promene geostrateške realnosti“,trajaće do 8. septembra u hibridnom formatu. Učestvuju šefovi diplomatskih misija i konzularnih predstavništava Rumunije u inostranstvu i ministri spoljnih poslova Poljske Zbignjev Rau i Portugala Žoao Gomeš Kravinjo.
Kraljica Elizabeta II je u utorak primila Liz Trus u zamku Balmoral u Škotskoj kako bi bila zvanično imenovana za britansku premijerku. Truss koja ima 47 godina je ubedljivo pobedila za lidera konzervantivne stranke nakon ostavke Borisa Džonsona – i postala je 15. šef britanske vlade tokom 70-godišnje vladavine kraljice Elizabete. Dopisnik Radio Rumunije iz Londona napominje da Trus obećava radikalne mere, prema konzervativnoj doktrini, koja se zasniva na niskim porezima i ograničenoj intervenciji države. Ona preuzima vlast u vreme u kojem dominiraju višestruke krize – očekuje se da će se računi za energiju utrostručiti u odnosu na prošlu zimu, dok je inflacija dostigla 10 odsto, a Škotska želi još jedan referendum o nezavisnosti. Evropski lideri uputili su poruke čestitke novoj britanskoj premijerki, ali Brisel je naglasio da očekuje punu usklađenost sa sporazumom o Bregzitu usred insistiranja Londona na promeni Severnoirskog protokola.
Ministar kulture Lucijan Romaškanu čestitao je u Bukureštu piscu i esejisti Mirči Katareskuu na osvojenoj nagradi FIL za književnost na romanskim jezicima za 2022. godinu, ocenivši da ovo priznanje predstavlja priznanje Rumunije kao kulturnog prostora od međunarodnog značaja. Mirčea Kataresku je izabran među 80 kandidata na sedam jezika, „zbog svoje maštovite i blistave proze“, saopštio je Antonio Saez Delgado, portparol žirija u Meksiku. Nagrada u iznosu od 150.000 dolara biće uručena 26. novembra na otvaranju 36. Međunarodnog sajma knjiga (FIL) u Gvadalahari, koji se smatra najznačajnijim sajmom knjiga u hispanoizdavačkom svetu. Prvi rumunski pisac nagrađen FIL nagradom za književnost na romanskim jezicima bio je Norman Manea 2016.
Odeljenje za Rumunsku dijasporu je pokrenulo program podrške obrazovanju na rumunskom jeziku. Obrazovanje predstavlja najefikasniji i trajniji vektor za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta. Usvajanje i upotreba rumunskog jezika, paralelno sa prenošenjem elemenata rumunske kulture i civilizacije, istorije i geografije Rumunije, cilja na najvažniji segment rumunske zajednice van granica, mladu generaciju. Ovo ima najvažniju ulogu u održavanju i razvoju osećaja pripadnosti rumunskom identitetu“, rekli su predstavnici Odeljenja za Rumune iz dijaspore. Program Podrška obrazovanju na rumunskom jeziku“ je struktuiran na dva pravca: udruženja, fondacije, verske jedinice, nevladine organizacije Rumuna van granica koje sprovode obrazovnu delatnost na rumunskom jeziku, odnosno udruženja, fondacije, verske zajednice, nevladine organizacije Rumunima van granica, koji su potpisali ugovore o partnerstvu sa javnim obrazovnim jedinicama koje će organizovati nastavu na rumunskom jeziku van granica za opremanje odeljenja.
Aviokompanija Blue Air saopštila je da će obustaviti od utorka, 6. septembra, do ponedeljka, 12. septembra, sve letove koji polaze sa rumunskih aerodroma. Prema rečima predstavnika avio-operatera, obustava letova je određena činjenicom da, zbog zaplene svih računa kompanije od strane Ministarstva životne sredine, Blue Air nije u mogućnosti da plati tekuće troškove neophodne za operaciju dnevnih letova. Blue Air je najveća rumunska avio-kompanija po broju prevezenih putnika, sa ultra-niskobudžetnim poslovnim modelom. Za 17 godina rada, Blue Air je prevezao preko 32 miliona putnika i preleteo preko 340 miliona kilometara, navodi se u saopštenju avio-operatera.
Evropska komisija je u utorak objavila Letnji Evrobarometar koji pokazuje povećano poverenje građana u EU i nastavak snažne podrške odgovoru EU na agresiju Rusije na Ukrajinu. Ogromna većina građana Evrope podržava ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora i akcije za smanjenje zavisnosti EU od ruskih izvora energije. Nivo odobravanja evra je najviši u istoriji. Međutim, Evropljani su sve više zabrinuti zbog ekonomske situacije u EU i sopstvenoj zemlji. Evrobarometar, sproveden u periodu jun-jul 2022. godine, pokazuje da je 67% rumunskih ispitanika optimistično u pogledu budućnosti EU, što predstavlja povećanje od osam poena u poređenju sa sličnim istraživanjem sprovedenim u januaru-februaru ove godine, pre agresije Rusije na Ukrajina (prosek u EU: 65 %).
