Vesti – 05.09.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka and Newsroom, 05.09.2024, 18:49
Predsednik Rumunije Klaus Johanis promulgirao je u četvrtak zakon o donaciji trećim licima raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot, kupljenog od Sjedinjenih Američkih Država. Normativni akt, koji je prethodno izglasan u parlamentu, ima za cilj usvajanje akta o donaciji, u dogovoru sa američkim partnerom, Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. Takođe, prema zakonu, „Vlada Rumunije je ovlašćena da preduzme neophodne korake za rekonstrukciju kopnene protivvazdušne odbrambene sposobnosti“, tako što će američkoj vladi dodeliti ugovore za kupovinu još jednog Patriot raketnog sistema zemlja-vazduh.
Rumunija podržava pravo Izraela na samoodbranu – potvrdio je premijer Marčel Čolaku tokom sastanka koji je u četvrtak imao sa šefom izraelske vlade Benjaminom Netanjahuom. Prema rečima izaslanika Radija Rumunije, Čolaku je izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije i opasnosti od regionalne eskalacije. Premijer boravi u radnoj poseti Izraelu i u pratnji je ministara odbrane, spoljnih poslova i privrede. Na dnevnom redu posete je bio i sastanak sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom. Ovo je druga poseta rumunskog premijera Izraelu, za manje od godinu dana, posle one od 17. oktobra 2023. godine, deset dana nakon što su jevrejsku državu napali teroristi iz islamističkog pokreta Hamas.
Rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu Zigfrida Murešana (PPE/PNL) su političke grupe Evropskog parlamenta odredile za glavnog pregovarača u vezi sa budućim višegodišnjim budžetom Evropske unije (EU) nakon 2027. godine. Budžet na 7 godina, ima ukupnu vrednost od oko 1.300 milijardi evra i predstavlja instrument iz kojeg zemlje članice dobijaju najveći deo bespovratnih evropskih fondova za investicije i za poljoprivredne subvencije. Parlament treba da odredi svoje prioritete u vezi sa višegodišnjim budžetom Evropske unije. Oni će biti upućeni Evropskoj komisiji da budu uključeni u nacrt budžeta. Od tekućeg višegodišnjeg budžeta, 2021 – 2027, Rumunija ima koristi od oko 46 milijardi evra, čemu se dodaju i iznosi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.
Vlada Rumunije je juče usvojila hitnu uredbu koja ima za cilj, između ostalog, da poboljša naplatu budžetskih dugova i da podrži investicije koje sprovode centralne i lokalne administracije. Tako bi poreskim obveznicima sa zaostalim dugovanjima evidentiranim do 31. avgusta mogle biti ukinute kamate, kazne za kašnjenje i kazne za neprijavljivanje poerza, ako dugovanja izmire do 25. novembra. Prema zvaničnim podacima, u ovoj situaciji je 330.000 pravnih i više od 840.000 fizičkih lica. Mere koje je usvojila Izvršna vlast predviđaju olakšice za one koji na vreme plaćaju porez. Poreska uprava procenjuje da će ove fiskalne mere smanjiti budžetski deficit za približno 9 milijardi leja (oko 1,8 milijardi evra), s obzirom na to da Rumunija ima jedan od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji.
Broj dolazaka registrovanih u turističkim smeštajnim strukturama (uključujući apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, što je povećanje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noćenja povećan za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine od ukupnog broja dolazaka, rumunski turisti su činili 82,9%, dok su strani turisti činil 17,1%. Najveće vrednosti po broju dolazaka turista zabeležili su Bukurešt (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Brašov (centar, u planinama, 817.100). U zavisnosti od zemalja porekla, najviše je dolazaka bilo iz Nemačke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista došlo je iz zemalja Evropske unije.
Sociolog Alfred Bulaj, bivši profesor Nacionalne škole za političke i administrativne studije (SNSPA) u Bukureštu, priveden je u sredu na 24 sata. Prethodno je saslušan u dosijeu u vezi sa zloupotrebom službenog položaja u seksualne svrhe i seksualnim napadom. U sredu su tužioci pretresli kuću i automobil Alfreda Bulaja. U istom dosijeu saslušani su dekan SNSPA politikolog Kristijan Prvulesku i Bulajeva asistentkinja. Prošlog meseca, službenici za sprovođenje zakona zaplenili su dokumente od SNSPA. Prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop, Alfred Bulaj je navodno seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja.
Poljski premijer Donald Tusk, gostujući u sredu u Kišinjevu, obećao je da će proces pristupanja Republike Moldavije Evropskoj uniji biti znatno ubrzan sledeće godine, kada Poljska preuzme predsedavanje Savetom unije. On je imao sastanak sa svojim moldavskim kolegom Dorinom Rečanom i održao govor u parlamentu na rumunskom jeziku, koji je bojkotovala proruska opozicija. Donald Tusk se potom sastao sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu, koja je istakla da Poljska nudi jasan primer kako evropske integracije mogu da transformišu jednu zemlju. I predsednici Rumunije i baltičkih država bili su prošle nedelje u Kišinjevu kako bi podstakli evropski put Republike Moldavije, koja u oktobru, zajedno sa predsedničkim izborima, organizuje referendum na temu integracije u Evropsku uniju.
Predsednik Emanuel Makron imenovao je u četvrtak dugovečnog političara Mišela Barnijea za formiranje nove francuske vlade, skoro dva meseca nakon vanrednih izbora. Bivši parlamentarac i poslanik Evropskog parlamenta, bivši ministar spoljnih poslova i evropski komesar, Barnije, 73 godine, bio je arhitekta sporazuma o Bregzitu, kojim su uspostavljeni odnosi između Velike Britanije i Evropske unije nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju. On pripada konzervativnoj desnici, a njegovo određivanje na mesto premijera oštro osporavaju levičarske stranke, po čijem mišljenju je Francuska ušla u „režimsku krizu” – javlja dopisnik Radija Rumunije iz Pariza.
