Vesti 05.05.2020
Frizerski saloni, stomatološke ordinacije i muzeji, zatvoreni zbog zdravstvene krize izazvane novim korona virusom, ponovo će se otvoriti 15. maja, a kretanje unutar naselja biće dozvoljeno bez izjave ne ličnu odgovornost
Eugen Coroianu, 05.05.2020, 19:39
Frizerski saloni, stomatološke ordinacije i muzeji, zatvoreni zbog zdravstvene krize izazvane novim korona virusom, ponovo će se otvoriti 15. maja, a kretanje unutar naselja biće dozvoljeno bez izjave ne ličnu odgovornost. To su mere relaksacije o kojima je juče govorio predsednik Klaus Johanis koji je najavio da neće produžiti vanredno stanje. Vanredno stanje biće zamenjeno stanjem pripravnosti kako bi se omogućilo vlastima da nadgledaju situaciju. U međuvremenu, broj smrtnih slučajeva dostigao je 841, a broj slučajeva zaraze premašio je 13.800, uz 325 novih slučajeva – navodi se u poslednjem zvaničnom izveštaju. Znatno se povečao broj izlečenih, na skoro 5500, što predstavlja skoro 40% od ukupnog broja slučajeva. Ministar zdravlja, Nelu Tataru, govorio je o evoluciji tipa „visoravni“, čiji će se vrhunac dostići krajem ove nedelje. Prema Strateškoj komunikacionoj grupi pri Vladi, novi korona virus zarazio je i skoro 2.400 rumunskih državljana u inostranstvu, većinom u Italiji. Od početka pandemije do danas umrlo je 96 Rumuna iz dijaspore.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis razgovarao je u utorak sa predstavnicima poslovnog okruženja o merama za ponovno pokretanje ekonomije, koja je pogođena posledicama izazvanih novim korona virusom. Nakon sastanka, on je rekao da se razmišlja o masovnom“ povećanju javnih investicija u sve vrste infrastrukture, a snažan naglasak biće stavljen na rumunske proizvode. Vlada je pregovarala s Evropskom komisijom tako da se svi raspoloživi evropski grantovi mogu prioritetno preusmeriti na programe podrške poslovanju i velike projekte infrastrukture. Šef države je takođe precizirao da će doći do „postepenog“ ponovnog otvaranja pogođenih ekonomskih sektora, pri čemu je prioritet zaštita zdravlja Rumuna. Premijer Ludovik Orban je u ponedeljak predstavio nekoliko mera u oblasti ekonomije, uključujući podršku dela zarada od strane države u procentu koji bi mogao dostići 41,5% i program za velike kompanije. I ministar finansija je procenio da će se rumunska ekonomija brzo oporaviti. On je objasnio da se trenutna kriza razlikuje od krize iz 2008. i da su mere koje je preduzela vlada, poput isplate prinudnog odmora, pomogle da se zadrže radna mesta.
Bivša glavna tužiteljka Nacionalnog antikorupcijskog direktorata iz Bukurešta, Laura Kodruca Kjoveši pobedila je danas na Evropskom sudu za ljudska prava (CEDO) u procesu kojim je osporila odluku o njenom smenjivanju sa funkcije 2018. Prema Evropskom sudu za ljudska prava, Rumunija je prekršila prava bivšeg glavnog tužioca povlačeći ga sa funkcije pre kraja mandata. Proces smenjivanja odvijao se na inicijativu tadašnjeg ministra pravde Tudorela Toadera. On je tvrdio da je Laura Kodruca Kjoveši odlagala slučajeve, prevazišla svoje dužnosti, imala autoritarno i diskreciono ponašanje ili odbila da se pojavi na saslušanjima u Parlamentu. Izveštaj ministra Toadera dobio je negativno mišljenje Vrhovnog saveta sudstva. Međutim, Tudorel Toader se obratio za mišljenje Ustavnog suda. Nakon odluke Suda, predsednik Klaus Johanis bio je primoran da potpiše dekret o opozivu Laure Kodruce Kjoveši. Šef države rekao je u utorak da je „kredibilitet Ustavnog suda, koji je ionako pogođen nekim kontroverznim odlukama usvojenih poslednjih godina, sada još više poljuljan“. Predsednik Rumunije je kazao da takva odluka Evropskog suda za ljudska prava koja je bez presedana ne može proći nezapažena. Sa svoje strane, Ministarstvo pravde saopštilo je da će predložiti Vladi da se bivši ministar Toader smeni sa funkcije člana Venecijanske komisije, kao posledica implikacija odluke Evropskog suda za ljudska prava. Kjoveši, trenutno glavni tužilac Evrope, rekla je da je presuda Evropskog suda za ljdska prava „pobeda za sve one koji su podržali pravosudni sistem poslednjih godina“.
Evropska komisija je juče organizovala prikupljanje sredstava za finansiranje istraživanja pronalaženja vakcine za Covid-19. Predsednica Komisije Ursula von der Lajen pozdravila je uzornu mobilizaciju međunarodne zajednice. Za samo nekoliko sati prikupljeno je 7,4 milijarde evra. Madona, Fondacija Bill i Melinda Gejts, šefovi država i vlada i međunarodnih organizacija, obečali su novac. Evropska komisija će donirati milijardu evra, a zajedno sa Francuskom i Nemačkom suma je premašila dve milijarde. Evropska investiciona banka obećala je značajna finansijska sredstva i veliki investicioni plan. Kina će obezbediti preko 45 miliona, a Južna Afrika više od milijardu. Izostale su Sjedinjene Američke Države, koje su u otvorenom sukobu sa SZO i Kinom i žele da razviju sopstvenu vakcinu. Francuski predsednik Emanuel Makron i jordanski kralj Abdulah upozorili su da nema mesta za konkurenciju, već za saradnju.
Italija, prva zemlja na svetu koja je postavila stroge karantinske uslove celokupnom stanovništvu zbog pandemije korona virusa, počela je da smanjuje restrikcije. Od danas oko 4,5 miliona građana može ići na posao. Do 17. maja, Italijani se mogu kretati samo iz profesionalnih, medicinskih razloga, u situacijama potrebe ili u posete rođacima, pod uslovom da poštuju socijalnu distancu. Ujedinjeno Kraljevstvo je danas postalo prva evropska država koja je prevazišla sa 30.000 umrlih od COVID-a 19, a druga najugroženija zemlja zbog pandemije u svetu, posle Sjedinjenih Država. Međutim, londonska vlada se takođe priprema da saopšti plan o postepenom ukidanju restrikcija. U Francuskoj planovi Vlade o postepenom povratku normalnom životu od 11. maja osporeni su na političkom nivou. Senat, pod kontrolom tradicionalne desnice, odbacio je Vladin projekat o relaksaciji, ali je njegov glas samo savetodavan. Više od 250.000 ljudi je umrlo širom sveta od početka pandemije u Kini u decembru.
