Vesti 05.04.2022

Narodna banka Rumunije odlučila je, da od srede, poveća ključnu kamatnu stopu sa 2,5 % na 3% godišnje, kao i kamate koje poslovne banke mogu da pozajme ili dobiju prilikom plasmana novca u Narodnoj banci Rumunije. Ovu meru je očekivala većina ekonomista

Newsroom, 05.04.2022, 18:20

Narodna banka Rumunije
odlučila je, da od srede, poveća ključnu kamatnu stopu sa 2,5 % na 3%
godišnje, kao i kamate koje poslovne banke mogu da pozajme ili dobiju prilikom
plasmana novca u Narodnoj banci Rumunije. Ovu meru je očekivala većina
ekonomista. Ključna kamatna stopa ili kamatna stopa monetarne politike određuje
pravac evolucije za sve bankarske kamatne stope i glavno je sredstvo u borbi
protiv inflacije centralne banke. Narodna banka Rumunije prognozira da će
godišnja stopa inflacije porasti više nego što se očekivalo u februaru, zbog
poskupljenja goriva i prerađene hrane, usred rata u Ukrajini i međunarodnih
sankcija Rusiji.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da je rat u Ukrajini dostigao ključnu fazu. On je u utorak rekao da će Rusija pokušati da preuzme kontrolu nad celim Donbasom, promoskovskom secesionističkom zonom na istoku Ukrajine, i da napravi kopneni spoj između Dombasa ukrajinskog poluostrva Krim, koji je aneksirao 2014. godine. Stoltemberg prognozira da će se snage koje se povlače iz severne Ukrajine, gde su napustile svoju opsadu nad glavnim gradom Ukrajine, trajati nekoliko nedelja pre nego što se pokrene velika ofanziva na istoku. Neophodno je, naglasio je generalni sekretar, da saveznici pomognu Ukrajincima da se brane. Ministri spoljnih poslova zemalja članica Severnoatlantske alijanse razgovaraće u četvrtak sa svojim kolegom u Kijevu Dmitrom Kulebom o oružju koje je potrebno ukrajinskim snagama – precizirao je i Stoltenberg.

Ministarstvo spoljnih
poslova u Bukureštu obaveštava da su rumunske vlasti odlučile da na teritoriji
Rumunije proglase persona non grata 10 lica koja rade u ambasadi Ruske Federacije,
smatrajući da su njihove aktivnosti i radnje u suprotnosti sa odredbama Bečke
konvencije iz 1961.godine o Diplomatskim odnosima. Prema saopštenju Ministarstva inostranih
poslova, ova informacija je ruskoj strani saopštena u utorak, povodom saziva u
sedištu Ministarstva spoljnih poslova, na zahtev ministra Bogdana Aureskua, ambasadora Ruske Federacije u
Bukureštu Valerija Kuzmina. Povodom saziva, Ministarstvo Inostranih Poslova je
ponovio čvrstu osudu zločina počinjenih u Bučei i na drugim mestima u Ukrajini,
za koje je odgovorna Rusija. U poslednja dva dana, nakon otkrića o
masakru koji je počinila ruska vojska u Bučei, mnoge zemlje članice Evropske
unije i NATO-a, uključujući Francusku, Nemačku ili Dansku, odlučile su da
proteraju desetine ruskih diplomata, a Litvanija je poslala kući ambasadora Moskve u Vilnius.

Republika Moldavija je
najugroženiji sused Ukrajine, koji prima najveći broj izbeglica po glavi
stanovnika, izjavio je u utorak u Berlinu rumunski ministar spoljnih poslova,
Bogdan Auresku. Zajedno sa nemačkom koleginicom Analenom Berbok i francuskim
kolegom Žan-Iv Le Drijanom, Auresku je kopredsedavajući Međunarodne
konferencije o podršci Republici Moldaviji. Ova pokušava da prikupo donacije za Kišinjev od zemalja članica EU i G7, međunarodnih finansijskih institucija i
drugih međunarodnih organizacija. Predsednica Maja Sandu izjavila je da Moldavija
u potpunosti poštuje međunarodne sankcije uvedene Rusiji i da je jedini osetljivi
aspekt u njenim odnosima sa Moskvom kupovina prirodnog gasa. Ponedeljak je u
republici Moldaviji bio dan nacionalne žalosti u znak sećanja na žrtve rata
Ruske Federacije protiv Ukrajine 24. februara 2022. godine i u znak dubokog
saosećanja i solidarnosti sa ukrajinskim narodom – navodi se u ukazu koji je
potpisao predsednica republike Moldavije M.S. Prema poslednjem popisu
stanovništva, od 2014. godine, pored Rumuna, koji
čine preko 80% stanovništva, u Republici Moldaviji živi oko 180 hiljada
etničkih Ukrajinaca (6,5%) i 110 hiljada etničkih Rusa (4%).

Istoričar Joan-Aurel Pop ponovo je izabran u utorak, sa 142 glasa od 157, za novi četvorogodišnji mandat predsednika Rumunske akademije. Dopisni član Akademije od 2001. u Odeljenju za istorijske nauke i arheologiju, a redovni član od 2010. godine, profesor Pop je prvi mandat predsednika bio od 2018. do 2022. godine. Od 2012. do 2020. godine bio je i rektor jednog od najprestižnijih rumunskih univerziteta, Babeš-Boljoi. Njegov rad se fokusira na istraživanje srednjovekovne istorije Rumuna i Centralne i Jugoistočne Evrope. Naveden kao promoter tradicionalnih rumunskih vrednosti, Pop (67 godina) je takođe pristalica usidrenja Rumunije na Zapadu, njenog članstva u NATO-u i Evropskoj uniji. U intervjuu koji je u nedelju emitovao Radio Rumunija, on je kategorički osudio invaziju ruske vojske na Ukrajinu i zločine koje je počinila u susednoj zemlji. Uoči ponovnog izbora Joana-Aurela Popa, Rumunska akademija proslavila je 156. godišnjicu. Istraživanja pokazuju da je Akademija, uz vojsku i Crkvu, institucija u koju Rumuni imaju najviše poverenja

Predsednik Ukrajine,Volodimir
Zelenski, zatražio je potpuni embargo
Rusiji. On je u video obraćanju rumunskom parlamentu, u ponedeljak uveče,
rekao da Evropska unija mora Moskvi da oduzme bilo kakva ekonomska i
finansijska sredstva kako bi je naterala da traži mir sa Kijevom i celom
Evropom. Ukrajinski predsednik je zahvalio Rumunima na načinu na koji su
primili ukrajinske izbeglice i rekao da je uveren da će Rumunija učestvovati u
posleratnom programu obnove Ukrajine.

Vladajuća koalicija u
Rumuniji zasedala je s danas kako bi razgovarala o nizu socijalnih mera podrške
ugroženom stanovništvu, ali i nekim ekonomskim merama poput povećanja
vrednosti bonova za topli obrok ili kvote za ishranu u bolnicama. Prema rečima predsednika
Socijalne Demokratske Partije, Marćela Ćolakua, reč je o davanju vaučera od 50
evra na svaka dva meseca za ugrožene porodice, odnosno za oko 3,5 miliona
Rumuna, kao i vaučera od 30 evra za studente kojima je pomoć potrebna, za
hranu, odeću i drugo. Takođe, lideri koalicije žele da povećaju vrednost bonova
za topli obrok na 30 leja (oko 6 evra) i da udvostruče standard hrane u
bolnicama na 20 leja (oko 4 evra). Sa svoje strane, bivši predsednik Nacionalno
Liberalne Stranke Florin Kcu izjavio je da sve mere koje će biti preduzete u
narednom periodu moraju biti pažljivo analizirane, jer na papiru mogu izgledati
dobro, ali imaju efekat bumeranga i mogu destabilizovati privredu. Premijer Nikolaje Ćuka najavio je da će mere
imati uticaj na budžet od preko tri odsto bruto domaćeg proizvoda, a namera
vlade je da iskoristi što više evropskih fondova kako se deficit ne bi povećao.