Vesti – 05.03.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Newsroom и Marija Nenadić-Zurka, 05.03.2024, 16:57

Narodna banka Rumunije i evropski poslanik Euđen Tomak organizovali su u utorak u Evropskom parlamentu izložbu o rumunskom blagu u vlasništvu Rusije koje nije vraćeno Rumuniji više od sto godina. To je jedinstven slučaj u istoriji i Bukurešt želi da na njega skrene pažnju Evropskoj uniji kao još jedan primer kršenja međunarodnog prava od strane Moskve. Očekuje se da će naredne sedmice Evropski parlament zatražiti reparaciju ove nepravde, kroz rezoluciju koju podržavaju sve političke grupe. Reč je o 91 toni zlata, umetničkim delima, artefaktima i arhivskim dokumentima, koji su poslati u Moskvu 1916. i 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata, kada su veliki deo zemlje okupirale snage Centralnih sila. Kasnije, posle boljševičke revolucije 1918. godine, Sovjetski Savez, a potom i Ruska Federacija odbili su da vrate blago, osim umetničkih dela i drugih kulturnih vrednosti. Izložba u Evropskom parlamentu predstavlja pravne dokaze i istorijske dokumente u vezi sa slanjem rumunskog trezora u Moskvu, kao i obaveze Rusije da ga vrati na zahtev naše zemlje.

Poslanički dom iz Bukurešta odbacio je u utorak jednostavan predlog za pokretanje odgovornosti koji su pokrenuli Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (u opoziciji) protiv ministra finansija u koalicionoj vladi Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), liberala Marčela Bološa. O tekstu se raspravljalo u ponedeljak, kada su inicijatori zamerili ministru da je uveo porez od 10% na bolovanje, kako bi pokrio rupe u državnom budžetu. Oni su takođe tvrdili da je Bološ prekršio zakon, jer nije ispoštovao meru prema kojoj mora da prođe najmanje šest meseci od trenutka uvođenja novog poreza do trenutka njegove primene. Ministar je odbacio optužbe, te je proceduru opozicije nazvao političarskom. On je objasnio da je zdravstveni sistem nedovoljno finansiran, a Vlada je preduzetim merama nastojala da destimuliše boravak na bolovanju, jer se bolovanje plaća bolje nego kada zaposleni radi.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se u utorak u Bukureštu sa koleginicom iz susedne Republike Moldavije Majom Sandu. Prethodno je i premijer Marčel Čolaku razgovarao sa Majom Sandu, kada je ponovo potvrdio svoju „čvrstu“ podršku evropskom putu Kišinjeva. Sastanci su održani dan uoči Kongresa Evropske narodne partije (EPP), zakazanog za sredu i četvrtak u Bukureštu. Predvođena Johanisom pre nego što je postao predsednik, Nacionalna liberalna partija (PNL, danas u koaliciji sa PSD-om u vladi) je povezana sa Evropskom narodnom partijom. Boraveći u Bukureštu, predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber izjavio je da podržava odluku da bude „neko iz zemlje Centralne ili Istočne Evrope“ na čelu Evropske unije, u narednim mandatima institucija zajednice

Premijer Marčel Čolaku izjavio je da će vlasti iz Bukurešta 2026. godine uspeti da ispune jedan od najvažnijih ciljeva: pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Da bi se to postiglo potrebno je sprovesti reforme u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost – rekao je šef vlade. U Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) su najrazvijenije zemlje sveta, koje drže 70% svetske proizvodnje i trgovine i 90% direktnih svetskih investicija.

Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju ponovio je na Savetu pravosuđa i unutrašnjih poslova u Briselu da Rumunija zaslužuje da bude u potpunosti primljena u šengensku zonu slobodnog kretanja, a ne samo sa pomorskim i vazdušnim granicama, kao što će se desiti krajem ovog meseca. Rumunija će konsolidovati Šengen i uopšte nije fer nastaviti da imamo samo delimičnu integraciju u ovom evropskom prostoru slobodnog kretanja – rekao je Predoju. Rumunija je prošle godine smanjila migracije za oko 60%, a na granici sa Srbijom je, zahvaljujući pilot programu, samo 40 ljudi prešlo je granicu ilegalno – rekao je ministar. Njegov austrijski kolega Gerhard Karner, čija vlada ometa prijem Rumunije, rekao je da Beču se ne žuri da donese odluku o kopnenim granicama.

U Rumuniji trgovci drogama visokog rizika više neće moći da dobijaju uslovne kazne, a trgovina psihoaktivnim supstancama biće kažnjiva kaznom zatvora od 3 do 10 godina. Nacrt zakona s tim u vezi usvojio je u utorak Poslanički dom, organ za odlučivanje. Poslanici su istakli da je fenomen upotrebe droga dugo ignorisan i da su potrebne dodatne mere za suzbijanje: skeneri na granicama, centri za detoksikaciju i prevenciju.

Simulacija ispita državne mature u Rumuniji se nastavila u utorak, obaveznim pismenim testom profila, prema kalendaru koji je odobrilo Ministarstvo prosvete. U ponedeljak se održao pismeni test iz rumunskog jezika i književnosti. U sredu će se obaviti pismeni test u izboru profila ili specijalizacije. Učenici pripadnici nacionalnih manjina polagaće pismeni test iz maternjeg jezika i književnosti 7. marta. Rezultati će biti objavljeni 15. marta. Simulacija državne mature za školsku 2023-2024. godinu organizovana je u preko 1.320 obrazovnih jedinica i obuhvata više od 146.000 učenika, saopšteno je iz Ministarstva prosvete.

Bukurešt je na 35. mestu rangiranja najzagađenijih prestonica, prema platformi koja pruža nezavisne informacije o globalnom zagađenju vazduha. Glavni grad Rumunije nadmašuje nekoliko evropskih gradova, uključujući Berlin, Istanbul, Brisel ili Varšavu. Glavni grad Vijetnama, Hanoj, zauzima prvo mesto među najzagađenijim gradovima. U ponedeljak, Bukurešt je bio obavijen gustim smogom, posledica visokih emisija iz vozila i finih čestica povezanih sa aktivnostima građevinske industrije. Zagađenje vazduha je nevidljivi neprijatelj koji utiče na respiratorni sistem i može doprineti hroničnim bolestima.

Savez Srba iz Stare Moldavije organizovao je kulturnu manifestaciju „Putevima Svetog Save“ u Srpskom regionalnom kulturnom centru u lokalitetu. Učestvovali su đaci osnovne škole „Ratko Mitrović“ iz Čačka i Sekcije srpskog jezika Tehnološke gimnazije „Defile Dunava“ iz Stare Moldavije. Oragniaztori su poručili da ništa nije lepše od braće kad su zajedno i da su dragi gosti napravili program za pamćenje. Čestitke i hvala upravi i nastavnom osoblju Visoke tehnološke škole iz Nove Moldavije na načinu na koji su se uključili i podržali bratimljenje, rekli su organizatori.

Temišvar će se pridružiti organizaciji Europa Nostra, za očuvanje i valorizaciju lokalnog kulturnog nasleđa. U specijalizovanom izveštaju koji prati nacrt rezolucije koji je gradonačelnik Dominik Fric predložio na glasanje lokalnim izabranicima, pokazuje se da je Temišvar grad sa preko 300.000 stanovnika, sa bogatom istorijom i kulturom još iz rimskog doba, mesto koje je bilo u sastavu Osmanskog i Austrougarskog carstva i koje sve to odražava u svom nasleđu. Temišvar je rezultat mešavine različitih etničkih grupa, jezika i vera. U gradu je vekovima živelo više od 30 različitih kultura: Rumuni, Nemci, Mađari, Srbi, Hrvati, Italijani, Španci i Bugari i katolici, protestanti, luterani, reformatori i muslimani uz pravoslavace. Njegov otvoren, multikulturalni i tolerantan karakter daje mu važne prednosti u međunarodnoj konkurenciji. Temišvar ima bogato graditeljsko nasleđe. Očuvanje ove kulturne baštine je obaveza prema budućim generacijama, kako vlasti tako i vlasnika. Iako Temišvar ima istoriju dugu oko 8 vekova, sadašnja urbana struktura je rezultat procesa izgradnje u poslednjih 300 godina. Istorijske građevine čine celine sa sopstvenim arhitektonskim identitetom, rađene u impresivnoj raznovrsnosti stilova, od baroka do međuratnog perioda, navodi se u nacrtu odluke. Pokrivajući preko 40 zemalja, Europa Nostra je prepoznata kao najveća i najreprezentativnija mreža baštine u Evropi, održavajući bliske odnose sa Evropskom unijom, Savetom Evrope, UNESKO-om i drugim međunarodnim telima.

Predstava Mađarskog državnog pozorišta „Čiki Đerđelji” iz Temišvara – „1978”, u režiji Tomija Janežiča, nominovana je za dve nagrade rumunskog Udruženja pozorišta: za najbolju predstavu 2023. godine i za najbolju scenografiju (autor Branko Hojnik). Predstava „1978“ je premijerno prikazans u decembru 2023. godine i odvija se u nekadašnjem Hidrotehničkom fakultetu Politehničkog univerziteta, prostoru posebno odabranom i uređenom za ovu pozorišnu predstavu. Počevši od života jedne porodice tokom godina komunizma u Rumuniji, višedimenzionalna radnja prati nekoliko narativnih niti, u nekoliko trenutaka kroz istoriju: Kakva je veza između cara Franca Jozefa i malog dečaka koji piše kompozicije u čast Čaušeskua? Niti se prepliću i preklapaju u priči o generacijama koje svoje traume, radosti i slomove prenose iz previše bolnih ličnih priča. „1978“ je prva predstava u režiji Slovenca Tomija Janežiča u Rumuniji, nakon njegovog učešća sa brojnim nastupima na Evroregionalnom pozorišnom festivalu TESZT u organizaciji Mađarskog teatra. Prostorije u kojima se igraju 3 čina prostorno su osmišljene kao tri vremenske kapsule u koje je gledalac uronjen u periode sedamdesetih godina prošlog veka, prezent i u period Prvog svetskog rata. U partnerstvu sa Politehničkim univerzitetom u Temišvaru, tim Mađarskog teatra i slovenačkog scenografa Branka Hojnika uspeli su da transformišu zgradu u jedinstven pozorišni prostor, koji je ponovo uveden u kulturni krug grada. Scenario su napisali Janežič i Simona Semenič, uz umetanje ličnih priča glumaca mađarskog pozorišta.

Sud za sportsku arbitražu u Lozani skratio je teniserki Simoni Halep kaznu zbog dopinga sa 4 godine na devet meseci. Rumunka, nekadašnja prva teniserka sveta, moći će da se vrati na teren, pošto je njena privremena suspenzija počela 7. oktobra 2022. Odluka Suda za sportsku arbitražu, objavljena na sajtu suda, je konačna. Podsećamo, teniserka je uvek tvrdila da je uzimala kontaminirani suplement, a na ročištima u februaru tražila je pomoć francuskog stručnjaka specijalizovanog za farmakologiju, toksikologiju i biologiju. Međunarodna agencija za integritet tenisa saopštila je u septembru 2023. godine da je Simona namerno prekršila antidoping pravila i suspendovala ju je na 4 godine.