Vesti – 05.02.2024
U Rumuniji su predstavnici
sindikata Sanitas i Sanitarna solidarnost imali novu rundu pregovora sa
premijerom Marčelom Čolakuom na temu pritužbi, uglavnom platnog karaktera, što
je nedavno izazvalo proteste nekoliko kategorija zaposlenih. Zaključci još nisu
doneti, ali su sindikalni lideri dobili obećanje o povećanju plata od 15%, uz
indeksaciju od 5% od početka godine. Izvršna vlast je predložila da se
povećanje izvrši u dve rate: jedna u martu od 10% i druga u junu od 5%.
Predstavnici Sanitarna solidarnost kažu da će nastaviti pregovore
sa vladom, ali i proteste, i predviđaju miting 11. marta na Trgu pobede u
Bukureštu. Sindikalci pokazuju da rumunski zdravstveni sistem pati od akutnog
nedostatka kadrova – asistenata, medicinskih sestara, negovatelja, nosilaca, pomoćnog
osoblja itd. Nedavno je ministar zdravlja Aleksandru Rafila uverio da će
veliki deo zahteva za plate koje traže zdravstveni sindikati sigurno biti rešen.
Istovremeno je priznao da postoje neslaganja u platama osoblja koje radi u
bolnicama.
Newsroom, 05.02.2024, 18:31
U Rumuniji su predstavnici
sindikata Sanitas i Sanitarna solidarnost imali novu rundu pregovora sa
premijerom Marčelom Čolakuom na temu pritužbi, uglavnom platnog karaktera, što
je nedavno izazvalo proteste nekoliko kategorija zaposlenih. Zaključci još nisu
doneti, ali su sindikalni lideri dobili obećanje o povećanju plata od 15%, uz
indeksaciju od 5% od početka godine. Izvršna vlast je predložila da se
povećanje izvrši u dve rate: jedna u martu od 10% i druga u junu od 5%.
Predstavnici Sanitarna solidarnost kažu da će nastaviti pregovore
sa vladom, ali i proteste, i predviđaju miting 11. marta na Trgu pobede u
Bukureštu. Sindikalci pokazuju da rumunski zdravstveni sistem pati od akutnog
nedostatka kadrova – asistenata, medicinskih sestara, negovatelja, nosilaca, pomoćnog
osoblja itd. Nedavno je ministar zdravlja Aleksandru Rafila uverio da će
veliki deo zahteva za plate koje traže zdravstveni sindikati sigurno biti rešen.
Istovremeno je priznao da postoje neslaganja u platama osoblja koje radi u
bolnicama.
Stranke vladajuće
koalicije u Rumuniji, Socijaldemokratska stranka i Narodna liberalna partija
(PSD i PNL), razmatraju spajanje evropskih parlamentarnih izbora, zakazanih za
početak juna, sa lokalnim izborima, a ta tema je na dnevnom redu tekućeg
zasedanja parlamenta. Varijantu spajanja osporavaju Unija spasite Rumuniju (USR,
demokratska opozicija) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR suverenističko-populistička,
ultranacionalistička opozicija). Socijaldemokrate na aktuelnoj sednici su
poručili da će pažnju, između ostalog, posvetiti i projektima koji imaju za
cilj ograničavanje kamata na kredite dobijene na nivou nebankarskih
finansijskih institucija, suzbijanje trgovine i konzumacije droge i
ograničavanje pristupa kockanju. Nacionalna liberalna partija (PNL) će
pokrenuti projekte kroz koje se eliminišu porez na penzije ispod 600 evra i
dvostruko oporezivanje aktiva ili akumulacija iz II stuba privatno administriranih
penzija. Parlamentarci Unije spasite Rumunju (USR) će podržati projekte za
blokiranje svih mera za povećanje poreza i ukidanje posebnih penzija za
gradonačelnike. Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je saopštila da će na
ovom parlamentarnom zasedanju promovisati projekte očuvanja nacionalnog
identiteta Rumuna u dijaspori, a Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) će
podržati ugrožene porodice, poljoprivrednike i poslovno okruženje.
Preko 13 miliona ljudi
registrovano je prošle godine u smeštajnim prostorima u Rumuniji, što je
povećanje od 10,5% u odnosu na 2022. godinu. Prema podacima Nacionalnog
instituta za statistiku, skoro 85% su bili rumunski turisti, a prosečna dužina
boravka je bila jedan ili dva dana, i za Rumune i za strance. Na prvom mestu po
broju turista bio je glavni grad Bukurešt, zatim županija Konstanca – na obali
Crnog mora (jugoistok) i Brašov – planinska oblast u centru zemlje. Najviše
stranih turista koji borave u turističkim smeštajnim strukturama dolazi iz
Nemačke, Italije i Izraela. Broj odlazaka rumunskih turista u inostranstvo,
registrovanih na graničnim prelazima, iznosio je preko 19 miliona, što je
takođe povećanje od 12,6% u odnosu na 2022. godinu.
Bivši ambasador Rumunije u
Španiji Đorđe-Gabrijel Bologan postaće savetnik predsednika. Rumunski
predsednik Klaus Johanis potpisao je u ponedeljak ukaz o imenovanju, a odluka
stupa na snagu u utorak. Đorđe-Gabrijel Bologan je bio ambasador u Španiji od
2022. godine, a takođe je bio i ambasador Rumunije u Italiji 2016. godine.
Odluka o novom imenovanju usledila je nakon što je 30. januara Klaus Johanis
potpisao ukaz o razrešenju sa mesta savetnika predsednika za spoljne poslove
Bogdana Aureskua, koji je u novembru izabran za sudiju Međunarodnog suda pravde
Ujedinjenih nacija, za mandat koji počinje 6. februara.
Problemi poljoprivrednika
su u fokusu evropskih poslanika koji se ove nedelje sastaju u Strazburu.
Poslanici Evropskog parlamenta će analizirati situaciju poljoprivrednika i
cene poljoprivrednih proizvoda, u kontekstu rastućih protesta u nekoliko
zemalja Evropske unije, uključujući i Rumuniju. Poljoprivrednici su posebno
zabrinuti zbog evropske politike o zaštiti životne sredine i trgovine zbog
njihovog navodnog negativnog uticaja na poljoprivredu. A rumunski predsednik
Klaus Johanis će otići u Strazbur, gde će u sredu, na plenarnoj sednici
Evropskog parlamenta, prisustvovati debati na temu Ovo je Evropa. Serija debata
započeta je 2022. godine, ubrzo nakon izbijanja rata protiv Ukrajine, i od tada
je održano 12 takvih sastanaka sa evropskim liderima. Cilj je reafirmacija evropskih
vrednosti i jedinstva, jačanje demokratske debate o aktuelnim temama i
stvaranje konzistentne vizije u pogledu budućnosti evropskog projekta.
Žene su bile velike
pobednice na dodeli Gremi nagrada 2024. godine, koja se održala sinoć u Los
Anđelesu, gde su Tejlor Svift, SZA i Bojgenijus bili među umetnicima koji su
trijumfovali u nekoliko važnih kategorija nagrada. Tejlor Svift je postala prva
osoba u istoriji koja je četiri puta osvojila nagradu za album godine,
dodeljenu 2024. za ploču ‘Midnights’, čime je nadmašila Frenka Sinatru, Pola
Sajmona i Stivija Vondera, koji su ovaj trofej osvajali po tri puta. Karol G je
osvojila svoju prvu nagradu Gremi u kategoriji ‘najbolje urbane muzike’ sa
‘Manana Sera Bonito’; Lejni Vilson je osvojila svoj prvi trofej za ‘Najbolji kantri
album’ za ‘Bell Bottom Countri’; Majli Sajrus je takođe dobila svoj prvi Gremi
u karijeri za ‘Flowers’, u kategoriji ‘najbolji pop solo nastup’. Pobednike
bira približno 11.000 članova Nacionalne akademije diskografskih umetnosti i
nauka sa pravom glasa.
