Vesti 05.02.2019
Eksperti Fiskalnog saveta u Bukureštu smatraju da će budžetski deficit Rumunije krajem ove godine biti od 3% od BDP-a
Roxana Vasile, 05.02.2019, 19:33
Eksperti Fiskalnog saveta u Bukureštu smatraju da će budžetski deficit Rumunije krajem ove godine biti od 3% od BDP-a. Oni smatraju da bi, u slučaju manje povoljnih makroekonomskih kretanja od onih koji se uzimaju u obzir za izradu budžeta, ovaj nivo bi čak mogao biti prevaziđen. A agencija za procenu rejtinga Fitch procenjuje da je ciljni budžetski deficit koji je predložila Vlada Rumunije nerealan i da su pretpostavke na kojima se zasniva nacrt budžeta za 2019. optimistične: na primer, ekonomski rast znatno iznad Fitchove prognoze 3, 2%. Sadašnji nacrt budžeta za 2019. izrađen je na ekonomskom rastu od 5,5%, deficitu od 2,5% BDP-a i prosječnoj godišnjoj inflaciji od 2,8%.
Ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije učestvuju na neformalnom sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove (JAI) koji će se održati u Bukureštu u okviru rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije od 6. do 8. februara. Razgovaraće se o terorizmu, migraciji i azilu, šengenskom prostoru i načinima za razvoj pravosudne saradnje u građanskoj i privrednoj materiji. U bukureštu će biti prisutni evropski komesar za unutrašnje poslove, unutrašnju bezbednost i pravosuđe – Dimitris Avramopulos, Julian King i Vera Jourova, koordinator EU za borbu protiv terorizma, Gilles de Kerchove, predsednik Eurojusta, Ladislav Hamran, izvršni direktor Europola, Catherine De Bolle i direktor Frontex-a, Fabrice Leggeri.
Na marginama ministarskog sastanka Evropska unija – Liga arapskih država, održanog u ponedjeljak u Briselu, rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Meleškanu imao je bilateralne sastanke sa kolegama iz Egipta, Iraka, Libana i Jemena. Tokom sastanaka, šef rumunske diplomatije razgovarao je o pitanjima vezanim za buduće bilateralne agende, fokusirajući se na intenziviranje političke, ekonomske i sektorske saradnje. Meleškanu je ponovio angažman Rumunije za održavanje podrške Iraku. On je takođe izrazio zabrinutost zbog eskalacije nasilja u Jemenu i uveren je da će Rumunija biti aktivno uključena u sve pristupe EU u političkom rešavanju sukoba u regionu. Šef rumunske diplomatije ponovio je podršku Bukurešta jedinstvu, integritetu i suverenitetu Libana, kao i evropskim i međunarodnim inicijativama čiji je cilj jačanje stabilnosti libanske države.
Prema najnovijim podacima Nacionalnog centra za nadgledanje i kontrolu prenosnih bolesti broj osoba koje su poginule od gripa stigao je na 82. Polsednje tri žrtve su prethodno bile bolesne i nisu bile vakcinisane protiv gripa. Zbog velikog broja poginulig osova obolelih Ministarsvo zdravlja je orglasilo epidemiju gripa.
Bivši generalni tužilac Nacionalnog antikorupcijskog direktorata Rumunije, Laura Kodruca Koveši, prva je opcija komisije koja je odabrala predloge za mesto glavnog tužioca Evropske unije. Iza nje su tužioci iz Francuske i Nemačke. Postupak biranja Evropskog glavnog tužioca ne zavisi od zemlje iz koje kandidat dolazi, već isključivo od Evrope. Novo evropsko tužilaštvo će blisko sarađivati sa Evropskim uredom za borbu protiv prevara, OLAF-om, u otkrivanju i istraživanju slučajeva prevare širom Evropske unije. Kancelarija Evropskog tužioca će imati ovlašćenja da istražuje i procesuira krivična dela koja utiču na budžet EU, kao što su korupcija ili prevare u vezi sa evropskim fondovima. Laura Kodrutc Kjoveši je smenjena sa funkcije šefa Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u leto prošle godine nakon odluke Ustavnog suda. Prethodno, predsednik Klaus Iohannis je odbacio kao neosnovanim predlog ministra Tudorela Toadera o opozivu Lure Kodruce Kjoveši sa funkcije.
Parlamentarni izbori od 24. februara su ključni test za demokratski razvoj Republike Moldavije, pa je važno da Moldavci masovno izlaze na izbore — kazao ambasador SAD u Kišinjevu Derek J. Hogan. On je ponovio apel Vašingtona vladi Moldavije da osigura slobodne, poštene i transparentne izbore na kojima bi svi kandidati mogli učestvovati u jednakim uslovima, bez straha od uznemiravanja i zastrašivanja. Istovremeno, Dereck J. Hogan je rekao da se volja naroda izražena u rezultatima izbora mora poštovati. Četiri političke partije bi se pridružile novoj zakonodavnoj vlasti u Kišinjevu nakon parlamentarnih izbora od 24. februara. Prema jednoj anketi, favoriti su filoruski socijalisti predsjednika Igora Dodona, sa skoro 40%, a zatim sledi proevropski desničarski izborni kartel, sa oko 25%, i Demokratska stranka, u vladi, sa 14%. Paralelno sa izborima održaće se i referendum o smanjenju broja poslanika sa 101 na 61, kao i mogućnost da ih građani opozovu.