Vesti (05.01.2023)
11,2 miliarde evra iznos je koji je Rumunija prošle godine privukla iz evropskih fondova – izjavio je premijer Nikolaje Čuka sa napomenom da je ovaj iznos najviši od kada Rumunija ima pristup evropskom finansiranju. Za dostizanje ovog nivoa u 2023. godini potrebni su solidarnost, dijalog sa društvenim partnerima, koordinacija ministarstava i politička stabilnost, precizirao je premijer Rumunije.
România Internațional, 05.01.2023, 17:13
11,2 miliarde evra iznos je koji je Rumunija prošle godine privukla iz evropskih fondova – izjavio je premijer Nikolaje Čuka sa napomenom da je ovaj iznos najviši od kada Rumunija ima pristup evropskom finansiranju. Za dostizanje ovog nivoa u 2023. godini potrebni su solidarnost, dijalog sa društvenim partnerima, koordinacija ministarstava i politička stabilnost, precizirao je premijer Rumunije.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovao je danas sednici formiranja Visokog saveta sudstva. ,,Pozivam vas da zauzmete stav svaki put kada je političkim intervencijama ugrožena nezavisnost sudstva “ poručio je predsednik novim članovima Visokog saveta sudstva. Johanis je naglasio da rumunsko društvo od članova pravosudnog sistema očekuje ,,transparentnost, integritet i profesionalizam“ i dodao da se poverenje gradi ,,svakom pravednom odlukom, razumnim pristupom i adekvatnom komunikacijom“. U svom obračanju predsednik Rumunije je podsetio da je uklidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja ,,veliki uspeh, ali istovremeno i podstrek za nastavljanje reformi za postizanje efikasnog i nezavisnog pravosudja. Mandat članova Visokog saveta sudstva traje 6 godina bez prava reizbora.
Nacionalni centar za pračenje i kontrolu prenosnih bolesti iz sastava Nacionalnog instituta zdravlja objajio je u cetvrtak informaciju da su dve osobe preminule zbog gripe. Prethodno je ministar zdravlja Alekssndru Rafila na konferenciji za novinare predstavio prošlonedlejni bilans respiratornih infekcija. Zdravstvene vlasti donele su odluku da se ne proglasi epidemija gripa jer situacija nije dramatična, uprkos veklikom broju infekcija. Aleksandru Rafila je precizirao da će epidemija gripa dostići vrhunac izmedju 15. januara i 10. februara i da će kasnije broj respiratornih infekcija smanjiti. Ministarstvo prosvete precizira da će se u ponedeljak školska nastava održati normalno, da je nošenje zaštitne maske samo preporuka i da će se zdravstveno stanje učenika proveriti pre ulaska na časove.
Papa Franja predvodio je danas sahranu bivšeg pape Benedikta XVI I održao propoved pored 125 prisutnih kardinala, 200 biskupa i oko 370 svetšenika. Uz zvuke crkvenih zvona beživotno telo Benedikta XVI preneto je iz Crkve Svetog Petra i položeno na Trgu Svetog Petra pred više hiljada vernika. Sahrana Benedikta XVI završena je pozivom vernika na Trgu Svetog Petra da se bivši papa emeritus prizna odmah za sveca. Medju prisutnima na sahrani bili su predsednik Italije Serdjo Matarela i premijerka Djordjija Meloni, predsednik Nemačke Frank-Valter Stajnmajer i kancelar Olaf Šolc, kralj i kraljica Belgije Filip i Matilda, kraljica Španije Sofija i 13 šefova država i vlada. U poslednja nekoliko dana oko 200 000 vernika odalo je poslednju poštu Benediktu XVI koji je preminuo 31. decembra, nakon skoro 10 godina od svoje ostavke iz zdravstvenih razloga.
Predsednik Rusije Vladimir
Putin naredio je ruskim snagama prekid vatre za vreme Božičnih praznika
po starom kalendaru 6. i 7, januara-javlja Kremlj, a prenosi Agencija Frans pres.
Predsednik Rusije pozvao je ukrajinske snage da poštuju ovo primirije da bi večinski
pravoslavni vernici u Ukrajini i Rusiji mogli da prisustvuju religioznim svečanostima
povodom Božičnih praznika. Ovo prvo primirije od izbijanja rata 24. februara usledilo
je nakon apela patrijarha ruske pravoslavne crkve Kirila. I predsednik Turske
Tajip Redjep Erdoan je u telefonskom razgovoru sa Vladimirom Putinom tražio da se naredi ,,jednostrani prekid vatre“. Apel patrijarha Kirila usledio
je posle novodišnjeg napada na ruske snage u kojem je poginulo najmanje 89 ruskih vojnika.
Odnosi Republike Moldavije sa Rumunijom nisu uslovljeni dobrim ili lošim odnosima sa Rusijom, vec načinom na koji gledamo u budućnost i cenimo vrednosti koje nas ujedinjuju- izjavio je Ambasador Republike Moldavije u Bukureštu Viktor Kirila., ,Rumunija je država koja nam pomaže i biće bezuslovno uz nas u svakoj situaciji“, dodao je moldavski diplomata u radio emisiji. Viktor Kirila je naglasio da se odnosi Kišinjeva i Bukurešta trenutno nalaze u uzlaznom trendu., ,Prošle godine mogli smo da se uverimo koliko za nas znači Rumunija. I ne samo tokom cele prošle godine, vec i za vreme pandemije. Rumunija je bila uz nas i pružala svu pomoć za prevazilaženje pandemije. Viktor Kirila je pomenuo i pomoć Rumunije u poslednjim mesecima prošle godine kada se Republika Moldavija suočavala sa energetskom krizom. Ambasador Rumunije u Kišinjevu Kristijan-Leon Curkanu izjavio je nedavno da dve države, , dele specijalni odnos zasnovan na zajedničkom jeziku, istoriji i kulturi.“. Kristijan -Leon Curkanu je podsetio da su Rumunija, Nemačka i Francuska pokrenule Platformu za pmoć Republici Moldaviji, instrument višestrane podrške medjunarodne zajednice Republici Moldaviji i obećao da će Bukurešt na evropskom i medjunarodnom nivou i dalje aktivno delovati na pravcu mobilizacije solidne finansijske, tehničke i političke pomoci Republici Moldaviji.
Iz Rusije stizu sve češe i oštrije kritike na racun ruskih komandanata posle ukrajinskog napada na ruske vojnike u improvizovanoj kasarni u naselju Makivka u kojem je stradalo najmanje 89 vojnika. Generalštab ukrajinske vojske potvrdio je informaciju da su ukrajinske snage raketama HIMARS izvršile napad na improvizovanu kasarnu i da su ubile 400 ruskih vojnika i ranile 300. SAD, koje od ruske invazije 24, fevruara politički, logistički i finansijski podržavaju Ukrajinu nisu komentarisale pomenute cifre ali portparol Nacionalnog saveta za bezbednost SAD Džon Kirbi je naglasio da je ,,Ovo rat , na Ukrajinu je izvršena agresija i Ukrajinci uzvračaju, sa napomenom da su ,,ruski vojnici na ukrajinskoj teritoriji legitimna meta.“
Rumunska teniserka Irina Begu plasirala se u četvrtfinale teniskog turnira u Adelajdu posto je u osmini finala pobedila Letonku Jelenu Ostapenko sa 2:0, po setovima 6:2, 6:0. U četvrtfinalu Begu će odmeriti snage sa Ruskinjom Veronikom Kudermetovom. Naša druga teniserka Sorana Krstea izgubila je danas u osmini finala u Adelaidu od glavne favoritkinje turnira Tunižanke Ons Žaber sa 0:2 , po setovima 6:7, 1:6.