Vesti 04.8.2021
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis rekao je u sredu da se pandemija kovid-19 ne može pobediti diskriminacijom“, restriktivnim merama, već vakcinacijom, podizanjem svesti, jer se vakcinisanjem sprečava razvoj bolesti.
Newsroom, 04.08.2021, 18:35
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis rekao je u sredu da se pandemija kovid-19 ne može pobediti diskriminacijom“, restriktivnim merama, već vakcinacijom, podizanjem svesti, jer se vakcinisanjem sprečava razvoj bolesti. Prema rečima šefa države, smanjenje broja slučajeva zaraženih SARS-CoV-2 bilo je moguće zbog vakcinacije, a Rumuni moraju shvatiti da, u suprotnom, postoji rizik od četvrtog talasa pandemije, kao u drugim evropskim zemljama S druge strane, ministar prosvete, Sorin Kampeanu, izjavio je da će škola početi 13. septembra sa odvijanjem nastave u školama, bez scenarija na koje utiče evolucija epidemije. On je isključio obavezno vakcinisanje prosvetnih radnika, ali ih je ohrabrio da se vakcinišu. Ministar Kampeanu je precizirao da će ovog meseca ponovo biti sprovedene informativne akcije u vezi sa značajem vakcinacije za prosvetno osoblje, tako da će se do početka školske godine povećati broj vakcinisanih prosvetnih radnika. Broj novih slučajeva zaraženih kovidom-19 u poslednjih 24 sata i dalje je u porastu. U Rumuniji je u sredu prijavljen 271 novi slučaj na osnovu skoro 30 hiljada izvedenih testova. Trenutno je hospitalizovano 456 zaraženih, od kojih se 67 nalazi na intenzivnoj nezi.
Portugalija, Luksemburg i Belgija prve su države koje su dobile novac na osnovu svojih nacionalnih planova oporavka i rezilijencije. Radi se o avansu od iznosa odobrenih u okviru velikog post-pandemijskog Fonda za oporavak privrede Evropske unije, u ukupnom iznosu od 800 milijardi evra. Kako se navodi u saopštenju, Evropska komisija će tokom ovog meseca vršiti plaćanja i drugim zemljama članicama. Sve države, osim Holandije i Bugarske, dostavile su Evropskoj komisiji na odobrenje Nacionalne planove za oporavak i rezilijenciju. Rumunija još nije dobila zeleno svetlo za korišćenje evropskih sredstava. Nedavno je nemačka publikacija Di Velt pisala da se na rumunski plan gleda sa skepticizmom, i da će Komisija o tome odlučiti do kraja septembra. Premijer Florin Kacu kaže, međutim, da se o planu pregovaralo sa Evropskom unijjom preko 95%.
Međunarodni filmski festival Transilvanija – TIFF – vraća se sa novim izdanjem u Sibiu ( centar Rumunije), između 5. i 8. avgusta, kada će biti prikazano preko 30 filmova. Događaj će biti otvoren projekcijom dokumentarnog filma Divlja Rumunija“, koji su realizovali Dan Dinu i Kosmin Dumitrake, koji je proglašen za najomiljeniji rumunski film na ovogodišnjem festivalu u Klužu (severozapad), gde je osvojio nagradu publike. Pokrenut pre 10 godina, projekat Divlja Rumunija“ najveći je projekat fotografije i dokumentarnog filma posvećen prirodi u Rumuniji. Na filmskom festivalu u Sibiuu biće prikazani najpopularniji filmovi u ovoj godini.
Uprkos nadljudskim
naporima vatrogasaca, koji se sa požarom bore više od nedelju dana Požari
vegetacije pustoše u severnom Mediteranu. Grčka, Turska, Albanija, Bugarska, severna
Makedonija i Italija nalaze se na listi zemalja u kojima je do sada požar progutao
hiljade hektara šume i vegetacije. Stotine ljudi evakuisano je gotovo
svakodnevno. U Turskoj, gde je osam ljudi stradalo u plamenu, hitne službe uspele
su da kontrolišu stotine požara. U Grčkoj je požar zahvatio jedno naselje na
periferiji Atine, gde su uništene kuće. Na desetine grčkih sela je evakuisano.
Zemlja se suočava sa najgorim toplotnim talasom u poslednjih nekoliko decenija,
očekuju se temperature od 46 stepeni Celzijusa, koje su premašile rekord iz
1987. Evropska unija je poslala avione, helikoptere i vatrogasce da pomognu ovim
zemljama u borbi sa požarom.
Predstavnici Britanije,
Rumunije i Liberije obavestili su Savet bezbednosti UN-a da je vrlo verovatno
da su iranske snage prošle nedelje koristile jednu ili više bespilotnih
letelica za izvršenje smrtonosnog napada na tanker za naftu kod obale Omana.
Ovaj čin mora biti osuđen od međunarodne zajednice, rekli su
predstavnici tri zemlje u pismu dostavljeno Savetu do kojeg je došao Rojters. U
sredu su Rumunija, Velika Britanija i Sjedinjene Države ponovile namernu
prirodu napada na brod Mercer street, koji se pripisuje Islamskoj
Republici Iran, i upozorile da je incident jasno kršenje međunarodnog
prava. Stalne misije tri zemlje pri NATO postigle su zajednički pristup
na nivou Alijanse, u ovom slučaju. Dva člana posade, jedan Rumun i jedan Britanac,
poginula su u incidentu od 29. jula. EU i NATO oštro su osudili napad
bespilotnim letelicama na obali Omana na tanker koji je u administraciji
izraelske kompanije, a Vašington je obećao kolektivni odgovor
zajedno sa svojim saveznicima protiv Irana. Takođe u sredu, Izrael je optužio
šefa komande bespilotnih letelica iranske Revolucionarne garde, a komandant
vazdušnih snaga stoji iza napada, navodi Haaretz, a prenosi Ađerpres.
