Prima pagină » Actualitate » Vesti » Vesti – 04.12.2023

Vesti – 04.12.2023

U Parlamentu u Bukureštu održan je, u ponedeljak, svečani sastanak povodom obeležavanja Nacionalnog dana Rumunije, koji se slavi 1. decembra. Učestvovali su predstavnici rukovodstva dva doma i poslaničkih grupa, članovi Vlade, predstavnici verskih kultova u Rumuniji, članovi diplomatskog kora. Ovom prilikom ispred plenarne sale Poslaničkog doma postavljena je bronzana bista velikog predratnog rumunskog političara Julijua Manijua. U petak, u zemlji, u susednoj Republici Moldaviji (većinski rumunski) i u dijaspori, slavio se Dan državnosti Rumunije. Nakon Prvog svetskog rata 1. decembar 1918. godine, sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom došle su pod vlast Bukurešta. Na skupu u Alba Juliji, u centru, predstavnici Rumuna u Transilvaniji, Banatu, Maramurešu i Krišani, teritorijama koje su bile u sastavu Austrougarske imperije, glasali su ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunijom. Ranije, 28. novembra, slična odluka doneta je na Generalnom kongresu Bukovine, još jedne pokrajine koju su Habzburzi pripojili. . Dana 27. marta 1918. godine, u pozadini raspada carske imperije, Državni savet u Kišinjevu je već izglasao uniju Besarabije sa Rumunijom. U leto 1940. godine, nakon ultimatuma, SSSR je anektirao i Besarabiju i severnu Bukovinu, koje danas pripadaju bivšim sovjetskim republikama Moldaviji i Ukrajini.

Newsroom, 04.12.2023, 17:59

Rumunija se pridružila Međunarodnoj solarnoj alijansi, organizacija koja obuhvata 120 zemalja. Predstavnici administracije Bukurešta potpisali su obavezu u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, COP 28, koja se održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Energetska bezbednost Rumunije će se povećati pristupanjem Međunarodnoj solarnoj alijansi, izjavio je ovom prilikom predsednik Rumunije Klaus Johanis. U svom obraćanju u Dubaiju, šef rumunske države je potvrdio čvrstu posvećenost Rumunije da postane neutralna u pogledu emisije ugljen-dioksida, uključujući i korišćenje obnovljivih izvora energije. Johanis je tokom vikenda imao sastanak sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za klimu Džonom Kerijem, sa kojim je razgovarao o proširenju komponente koja se odnosi na klimatske promene, životnu sredinu i zelenu tranziciju Strateškog partnerstva Rumunije i SAD. Rumunski predsednik se sastao i sa članovima Evropskog omladinskog foruma, najveće platforme koja predstavlja mlade na evropskom nivou, koja ima za cilj, između ostalog, da zaštiti Planetu i uključi mlade u demokratske konsultativne procese.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku i članovi kabineta borave u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Državama. Rumunska delegacija, danas je prisustvovala na ceremoniji polaganja venaca na groblju heroja Arlingtona u Vašingtonu. Takodje danas šef vlade iz Bukurešta sastaće se sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom i šefom američke diplomatije Entonijem Blinkenom. Kasnije danas, trebalo bi da se sastane i sa sekretarkom za energetiku Dženifer Granholm. Čolakua u poseti SAD prate ministar odbrane Angel Tilvar, ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku i ministar ekonomije Radu Oprea. Premijer će se u utorak sastati sa predstavnicima čuvene kompanije za proizvodnju oružja Lockheed Martin i sa čelnicima odbora za oružane snage u Predstavničkom domu i za spoljne odnose u Senatu. Čolaku će razgovarati i sa kopredsednicima Grupe prijateljstva sa Rumunijom u Predstavničkom domu, a kasnije i sa predstavnicima Gugla i Udruženja za energetiku Sjedinjenih Država. Rumunski premijer će se u sredu u Njujorku, poslednjeg dana svoje posete SAD, sastati sa predsednikom Svetskog jevrejskog kongresa Ronaldom S. Lauderom, generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom i predsednikom Generalne skupštine UN Denisom Fransisom.

U Rumuniji skoro 3,5 miliona gradjana koristi za grejanje
peć na drva, za koje ekološki stručnjaci smatraju izvorima zagađenja. Iz tog
razloga Ministarstvo životne sredine radi na pokretanju programa kroz koji će
se stare, zagađujuće peći moći zameniti sa novim energetski efikasnim, uz
bespovratna državna sredstva. Državni sekretar Jonut Bančiu kaže da će to biti
program koji će doneti višestruku korist: smanjenje potrošnje ogrevnog drveta,
smanjenje zagađenja vazduha i smanjenje računa za grejanje.

Rumunija je u nedelju uveče u Herningu u Danskoj pobedila Srbiju sa 37-28 u grupi E na Svetskom prvenstvu u rukometu. Pošto je takođe pobedila u prvom meču u petak protiv Čilea rezultatom 44-19, Rumunija se već kvalifikovala u tkz. grupe takmičenja. U svom finalnom meču u grupi, u utorak uveče će igrati protiv Danske. Rumunska zvezda Kristina Neagu, četiri puta osvajačica titule najbolje rukometašice sveta, tek treba da nastupi na ovom šampionatu. Rumunija je jedina ekipa koja je učestvovala na svih 26 izdanja Svetskog prvenstva u rukometu, osvojivši titulu svetskog prvaka 1962. godine, kao i dve srebrne medalje, 1973. i 2005. godine, i bronzanu medalju 2015. godine. u prethodnom izdanju, Rumunija je bila na 13. mestu.

Evropska komisija odobrila je 33,9 miliona evra iz Fonda solidarnosti Evropske unije (EUSF), za podršku Rumuniji nakon velike štete izazvane požarima i sušom 2022. godine navodi se u saopštenju Izvršnog odbora Zajednice. Fond solidarnosti Evropske unije je opipljiv način da pokažemo našu solidarnost i podršku od ključnog je značaja u kontekstu klimatskih promena“, rekla je komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira. U periodu od marta do avgusta 2022. Rumuniju je pogodila teška suša uzrokovana nedovoljnom količinom padavina. U mnogim regionima žetva je bila slabija, a bilo je i šumskih požara i nestašice tekuće i pijaće vode. Pomoć EUSF-a će pokriti deo troškova hitnih operacija i poravka.

Izraelske bezbednosne snage nastavljaju kopneni napad u južni Pojas Gaze nakon što je okončan jednonedeljni sporazum o prekidu vatre. Vojska je pokrenula kopnenu operaciju u pravcu Kan Junisa, drugog po veličini grada u Gazi, i upozorila stanovnike da napuste grad. Izraelske vlasti smatraju da se u gradu kriju članovi rukovodstva Hamasa, među stotinama hiljada izbeglica sa severa, čija je situacija katastrofalna, navode humanitarni zvaničnici UN. Sa neuspehom pregovora u Kataru o produženju primirja koje bi olakšalo oslobađanje još talaca, Izrael je nastavio svoje velike napade u Gazi sa navedenim ciljem da eliminiše grupu Hamas. Šef službe unutrašnje bezbednosti Ronen Bar rekao je da će Izrael loviti islamiste gde god da se nalaze i koliko god bude potrebno nakon napada 7. oktobra u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi i kidnapovano nekoliko stotina. Takođe je napravio poređenje sa masakrom izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada je palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 članova delegacije. Počinioci su uhvaćeni i likvidirani 20 godina kasnije. U međuvremenu, Hamas kaže da će razgovarati o oslobađanju nekoliko izraelskih talaca samo u slučaju trajnog prekida vatre.

Zemljotres jačine 4,8 stepeni Rihterove skale dogodio se u Rumuniji tokom noći izmedju nedelje na ponedeljak, u seizmičkoj zoni Vrance (istok), saopštio je Nacionalni istraživačko-razvojni institut za fiziku Zemlje. Zemljotres, koji se osetio na desetinama lokaliteta i u glavnom gradu Bukureštu, imao je epicentar na dubini od 132,5 kilometara. Od početka decembra u Rumuniji su zabeležena tri zemljotresa jačine 2,1, 3,2 i 4,8 stepeni Rihterove skale. Najjači tektonski pokret od 2023. godine zabeležen je 14. februara u okrugu Gož (jugozapad). Zemljotres se dogodio , na dubini od 6,3 km, i imao je intenzitet od 5,7 stepeni Rihterove skale.