Vesti-04.07.2023
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je danas ratifikovao zakone o obrazovanju. Bivši nastavnik u srednjoj školi, Klaus Johanis predvodio je projekat Obrazovana Rumunija“ 2016. godine, koji je pokrenut nakon niza javnih konsultacija. Njegovi ciljevi uključuju povećanje finansiskih sredstava za obrazovanje, smanjenje napuštanja škole i funkcionalne nepismenosti. Zakone o obrazovanju Senat je usvojio 22. maja. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice su se, bezuspešno, žalile na zakone Ustavnom sudu. Opozicija tvrdi da zakoni krše pristup obrazovanju i princip jednakosti prava. Zakone o obrazovanju kritikovali su i Nacionalni savet učenika i studentske organizacije, koje su osudile različite odredbe, za koje tvrde da su diskriminatorne. Takodje danas, objavljeni su konačni rezultati male mature Procenat učenika koji su na nacionalnoj evaluaciji dobili prosek ocena veći od 5, odnosno položili ispit, iznosi 76,4 odsto. Ukupno je 466 maturanata iz cele Rumunije na maloj maturi osvojilo maksimalan broj poena, odnosno prosek 10, a više od 36.000 djaka ima prosek ispod pet. Do petka će biti rešene i žalbe za Veliku maturu Bakalaureat. Za sada je prolaznost 78,4%.
Newsroom, 04.07.2023, 17:37
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je danas ratifikovao zakone o obrazovanju. Bivši nastavnik u srednjoj školi, Klaus Johanis predvodio je projekat Obrazovana Rumunija“ 2016. godine, koji je pokrenut nakon niza javnih konsultacija. Njegovi ciljevi uključuju povećanje finansiskih sredstava za obrazovanje, smanjenje napuštanja škole i funkcionalne nepismenosti. Zakone o obrazovanju Senat je usvojio 22. maja. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice su se, bezuspešno, žalile na zakone Ustavnom sudu. Opozicija tvrdi da zakoni krše pristup obrazovanju i princip jednakosti prava. Zakone o obrazovanju kritikovali su i Nacionalni savet učenika i studentske organizacije, koje su osudile različite odredbe, za koje tvrde da su diskriminatorne. Takodje danas, objavljeni su konačni rezultati male mature Procenat učenika koji su na nacionalnoj evaluaciji dobili prosek ocena veći od 5, odnosno položili ispit, iznosi 76,4 odsto. Ukupno je 466 maturanata iz cele Rumunije na maloj maturi osvojilo maksimalan broj poena, odnosno prosek 10, a više od 36.000 djaka ima prosek ispod pet. Do petka će biti rešene i žalbe za Veliku maturu Bakalaureat. Za sada je prolaznost 78,4%.
Nemačka podržava Rumuniju da
ove godine postane punopravna članica šengenskog prostora, izjavio je u utorak
kancelar Olaf Šolc. On je dodao da je Rumunija već preduzela velike napore i
to treba ceniti. Uključeni smo svom snagom u to, rekao je Šolc na
zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Rumunije Marčelom Čolakuom,
koji boravi u radnoj poseti Berlinu. Šolc je takođe rekao da se razgovaralo o
bezbednosnoj politici na istočnom krilu NATO-a i o Savezničkom samitu u
Viljnusu sledeće nedelje. Predlažemo da otpočnemo razgovore između dve vlade
u cilju utvrđivanja zajedničkog akcionog plana o temama od strateškog interesa
i trajnog formata dijaloga koji će nam omogućiti da postignemo postavljene
ciljeve. Podizanje naših diplomatskih odnosa na strateški nivo predstavlja
važan momenat za našu bilateralnu saradnju, izjavio je sa svoje strane Čolaku.
Prema njegovim rečima, Nemačka je glavni komercijalni partner Rumunije
Rumunski automobilski brend Dacia najavio je da će učestvovati, kao proizvođač, na reliju Dakar 2025. Koristiće prototip automobila koji će pokretati sinteticko gorivo, koje proizvodi saudijski gigant Aramco. Za volanom jednog od automobila biće Francuz Sebastijen Leb, višestruki šampion u reliju. Rumunsku kompaniju Dačiju preuzeo je Reno 1999. godine i pokrenuo proizvodnju 2004. sa modelom Logan. Kasnije je postao poznati igrač na evropskom tržištu automobila.
Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku pozdravila je stav Španije, koja predsedava Evropskom unijom, u vezi sa prijemom Rumunije u šengenski prostor. U ekskluzivnom intervjuu za Radio Rumunija, ona je uverila da pristupanje Šengenu ostaje prioritetni cilj rumunskih vlasti. Prethodno je španski ambasador u Bukureštu Hose Antonio Ernandez Perez Solorzano ponovio podršku svoje zemlje pristupanju Rumunije zoni slobodnog kretanja. On je naveo da će tema o pristupanju Rumunije i susedne Bugarske biti stavljena na dnevni red Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove, najverovatnije ove jeseni. Prioritet našeg predsedavanja je uključiti Rumuniju i Bugarsku u šengenski prostor“, rekao je španski diplomata.
Vlada će pokrenuti zvaničnu
istragu o bolovanju. Premijer Marcel Čolaku pozvao je Nacionalnu upravu za
zdravstveno osiguranje da podnese ažurirani izveštaj, nakon što je prošle
godine podneto preko 8 miliona zahteva za medicinsko odsustvo, s obzirom da
Rumunija ima ima oko 6 miliona radno aktivnog stanovništva. Ukupni troškovi
bolovanja iznosili su oko 1,2 milijarde evra. Parlament je ranije izglasao
inicijativu osmišljenu da ovlasti Upravu za zdravstveno osiguranje da proverava
ljude na medicinskom odsustvu bez narušavanja njihove privatnosti.
Rumunska teniserka Irina Begu (32 godine, 29 VTA), 29 nosilac, danas igra u prvom kolu Vimbldona, protiv Rebeke Marino (32 godine, 83 VTA) iz Kanade. Sorana Kirstea (33 godine, 36 VTA) debitovaće protiv Nemice Tatjane Marije (35 godina, 58 VTA), prošlogodišnje polufinalistkinje turnira u Londonu. U glavni žreb je ušla, zahvaljujući zaštićenom plasmanu, i Žaklin Kristijan (25 godina, 133 WTA), koja će se suočiti, u prvom kolu, sa Italijankom Lusijom Bronceti (24 godine, 65 WTA). Kanađanka rumunskog porekla Bjanka Andreesku, da bi prošla u drugo kolo, mora da pobedi Mađaricu Anu Bondar. Rumunka Ana Bogdan (30 godina, 61 WTA) u ponedeljak se plasirala u drugo kolo, posle pobede protiv Ruskinje Ljudmile Samsonove (24 godina, 15 WTA), rezultatom 7-6 (7/1), 7-6 ( 7/4) .
Narednih dana u Rumuniji ce biti veoma toplo vreme. U južnim predelima temperature ce dostići i 36 stepeni. Toplotna nelagodnost će biti sve veća na jugu i istoku, gde će indeks temperature i vlažnosti čak i premašiti 80 jedinica. Nebo će biti promenljivo, uz prolazno povećanu oblačnost, pljuskove i grmljavinu, lokalno na planinama i u brdskim predelima juga i istoka. Očekuju se obilni pljuskovi, koji će, mestimično premasiti 20…30 l/m2, grmljavina i grad.