Vesti 04.07.2017
Roxana Vasile, 04.07.2017, 20:26
Strategija EU o bezbednosti i odbrani bila je među temama o kojima se razgovaralo na sednici Vrhovnog saveta odbrane. Prema rečima Klausa Johanisa, koji je predsedavao sednicom, Rumunija je zainteresovana i želi da učestvuje u ovom projektu. Šef države je precizirao da, u prvoj etapi, strategija se odnosi na vojno istraživanje, u cilju identifikovanja načina na koji se može poboljšati evropska odbrambena industrija i kako mogu, ubuduće, intenzivnije da sarađuju nacionalne vojske. Sa druge strane, Vrhovni savet odbrane odobrio je snage i sredstva minstarstava odbrane i unutrašnjih poslova koja će učestvovati u misijama van nacionalne teritorije. Vrhovni savet odbrane je usvojio i izveštaj o radu Rumunske tajne obaveštajne službe (SRI), za 2016.
Strateško partnerstvo sa SAD odlučno je uticalo na razvoj Rumunije — izjavio je u utorak predsednik Klaus Johanis, na prijemu koji je organizovala Ambasada SAD u Bukureštu povodom Dana državnosti. I Ambasador Hans Klem je izjavio da želi pospešivanje u svim oblastim satrateškog partnerstva između dve zemlje koje je potpisano pre 20. godina, povodom posete Bila Klintona Bukureštu, na poziv rumunskog kolege Emila Konstantineskua. Ovo partnerstvo je snažno potvrđeno prošlog meseca, povodom susreta predsednika Klausa Johanisa i Donalda Trampa, u Vašingtonu — podsećao je američki diplomata. Naši zajednički prioriteti, kazao je Klem, ostaju promovisanje bezbednosti, demokratije, promovisanje pravne države i prosperiteta.
Rumunija je do kraja prošle godine, privukla oko 17 milijardi evra od ukupnih 18,8 milijardi evra koje su dodeljene u periodu 2007-2013 Rumuniji, i na ovaj način je beležila najnižu stopu apsorbcije, od 90,4%, sa oko 5 procentrualnih bodova ispod nivoa stope apsorbcije Bugarske, Češke Republike, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Slovenije i Mađarske, ukazuje su izveštaju koji je objavila Nacionalna banka Rumunije. Skoro dve trećine od ovih suma dodelejno je za razvoj saobraćajne infrastrukture, zaštitu životne sredine i razvoj obrazovne infrastrukture, za infrastrukturu profesionalnog usavršavanja i razvoj malih preduzeća. Preostali deo privučenih fondova usmeren je na obrazovanje i osposobljavanje radne snage, razvoj socijalne inkluzije, odnosno poboljšanje ekonomske aktivnosti.
Evropski parlament je odobrio u utorak dodeljivanje fondova od 100 miliona evra Republike Moldavije. 60 miliona predstavlja pozajmicu, a 40 miliona nepovratnu pomoć. U slučaju da će se ispuniti svi uslovi proograma, novac će biti dodeljen u tri tranše, 2017 i 2018. Evroparlamentarci traže od Kišinjeva garancije za nezavisnost pravosuđa, slobodu štammpe i depolitizaciju javne administracije. Kako javlja dopisnik Radija Rumunija u Strazburgu, u izveštaju rumunsko scijaldemokratskog parlamentarca Sorina Mojse traži se od Kišinjeva da odustane od kontroverzne izborne reforme o izboru polovine parlamentaraca u uninominalnom sistemu. Ova reforma koju kritikuje Venecijanska komisija, opozicija i građansko društvo, favorizovaće, kažu analitičari, takozvane velike partije, to jest pro-ruski socijalisti predsednika Igora Dodona i demokrate, premijera Pavela Filipa koji se izjašnjavaju kažu da su proevropski orijentisani.