Vesti 04.05.2022
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis koji je primio, u sredu, u Bukureštu, predsednika Nemačke, Frank-Valtera Štajnmajera, izjavio je, da se mora pojačati pritisak na Rusiju da prekine invaziju i agresiju na Ukrajinu.
Newsroom, 04.05.2022, 18:27
Predsednik Rumunije,
Klaus Johanis koji je primio, u sredu, u Bukureštu, predsednika Nemačke,
Frank-Valtera Štajnmajera, izjavio je, da se mora pojačati pritisak na Rusiju
da prekine invaziju i agresiju na Ukrajinu. Prema rečima, Klausa Johanisa,
predsednika Rumunije, ključno je da se nastavi podrška Evropske unije i država
članica Ukrajini i ukrajinskim
izbeglicama, uporedo sa usvajanjem novih sankcija protiv Rusiji i nastavkom
napora da je međunarodno izoluje. Sa svoje strane, predsednik Nemačke,
Frank-Valter Štajnmajer ,je istakao ,da su Rumunija i Nemačka blisko povezane sa
političkog, ekonomskog i društvenog aspekta. On je kazao i da su Nemci impresionirani solidarnošću
i humanošću Rumunije prema ukrajinskim izbeglicama i istakao da je solidarnost
Nemačke u okviru NATO-a neosporna. Ostaćemo uz Ukrajinu u ovom teškom
vremenu, nećemo ih ostaviti same, dodao je nemački predsednik. On se sastao i
sa premijerom Nikolajem Čiukom, koji je izrazio interesovanje za
diversifikaciju investicija i saradnje dve zemlje u strateškim oblastima, kao
što su energetika, tehnologija, infrastruktura. Nemačka je najveći trgovinski partner
Rumunije, sa ukupnim trgovinskim razmenama od preko 35 milijardi evra u 2021. i
treći investitor u rumunskoj privredi.
Vlada u Bukureštu, je u sredu, utvrdila, kako će se evropski novac koristiti za modernizaciju energetskih sistema i poboljšanje njihove efikasnosti. Reč je o 13 milijardi evra od vrednosti zelenih sertifikata. Zemlje članice Evropske unije koje su u 2013. godini imali bruto domaći proizvod po glavi stanovnika maje od 60% proseka Evropske Unije su korisnici ovih sredstava. Pored Rumuniju na listi su i Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i baltičke zemlje. Ovim novcem države moraju da se bore protiv klimatskih promena smanjenjem emisije zagađujućih materija, povećanjem udela obnovljivih izvora energije, merama energetske efikasnosti i stepenom međupovezanosti električnih mreža.
Porno ludilo, reditelja Radua Žudea, dobio je trofej za najbolji igrani film na svečanoj dodeli nagrada Gopo koja je održana u utorak uveče u Narodnom pozorištu u Bukureštu. Produkcija je dobila i nagrade u kategorijama: Najbolja glumica u glavnoj ulozi, Katija Paskariju, i Najbolja montaža – Katalin Kristuciju. Najviše statueta, pet, dobio je film Kristija Pujua Malmkrog za režiju,sliku, scenografije, kostime, šminku i frizuru. Za najboljeg glumca u glavnoj ulozi nominovan je Bogdan Farcaš, za ulogu u Neidentifikovan, filmu koji je dobio i nagradu za scenario.
Standardi rada i prava rumunskih državljana koji rade u Italiji i Italijana u Rumuniji moraju se poštovati u skladu sa propisima Evropske unije – izjavio je u sredu, u Bukureštu, Premijer Nikolaje Čiuka, povodom potpisivanja memoranduma o sporazumevanju u oblasti inspekcije rada od strane rumunskog i italijanskog resornog ministra, Mariusa Budaija, odnosno Andrea Orlanda. Premijer je izrazio uverenje da će takvi koraci biti nastavljeni za Rumune koji rade u drugim zemljama Unije i šire. Nikolaje Ćuka je podsetio da u Italiji radi preko milion sunarodnika, dok u Rumuniji radi oko 9 hiljada Italijana. Premijer je precizirao i da su ekonomski odnosi Rumunije i Italije dosledni, a Vlada svojim preduzimanjem doprinosi njihovoj konsolidaciji i razvoju.
Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel,izjavio je, u sredu, u Kišinjevu, da Evropska unija ima obavezu da podrži Republiku Moldaviju. On je precizirao, da Brisel razmatra dodatnu vojnu podršku moldavskim vlastima, što će doprineti pomoći u oblastima logistike i sajber odbrane koju je Evropska unija već dogovorila. Istovremeno, Šarl Mišel je ponovio nameru EU da pruži podršku Republici Moldaviji u procesu upravljanja protokom ukrajinskih izbeglica. Mala bivša sovjetska republika sa oko 2,5 miliona stanovnika koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, Republika Moldavija na rumunskom govornom području,strahuje od destabilizacije i širenja sukoba u Ukrajini. Serija eksplozija od prošle nedelje potresla je Pridnjestrovlje, separatistički region koji podržava Moskva, a koji se otcepio od Moldavije posle kratkog rata 1992. Rusija još uvek ima oko 1.500 vojnika u regionu.
Ukrajinske
snage su u protekla 24 sata odbile nekoliko napada ruskih trupa u Donbasu na istoku Ukrajine, gde ruska vojska i dalje
pokušava da napreduje sa severa u cilju opkoljavanja ukrajinskih jedinica u toj
oblasti, javljaju novinske agencije. Odvojene oklopne i pešadijske jedinice,
kao i vazdušno-desantne snage gađale su ciljeve duž linije fronta
Izjum-Barvenkov, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske. Mariupolj je i
dalje najrazorenije mesto u regionu Donjecka, dok je grad još uvek pod opsadom
i napadom Rusa. Više od 90% infrastrukture je oštećeno ili uništeno. S druge
strane, predstavnici država EU u sredu nisu postigli dogovor o embargu na naftu
i naftne derivate koji se uvoze iz Rusije, novi sastanak će biti održan u
četvrtak. Prema izvorima koje citira Rojters, među zemljama koje su se protivile
su Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka.