Vesti 04.05.2020
Prema informacijama koje je danas objavila Strateška komunikaciona grupa Vlade, u Rumuniji je do sada zbog zaraze COVD-om 19, umrlo 803, a zaraženo je preko 13.500.
Eugen Coroianu, 04.05.2020, 18:35
Prema informacijama koje je danas objavila Strateška komunikaciona grupa Vlade, u Rumuniji je do sada zbog zaraze COVD-om 19, umrlo 818, a zaraženo je preko 13.500. Većina slučajeva Covid-19 prijavljena je u Sučavi (severoistok) i u Bukureštu. Broj izlečnih osoba prelazi 5200, a broj osoba u karantinu 12,830. Prema informacijama dobijenim od strane diplomatskih i konzularnih predstavništava Rumunije u inostranstvu, potvrđeno je da je preko 2.300 rumunskih državljana u drugim državama zaraženo novim koronavirusom. Umrlo je oko 100 Rumuna iz dijaspore, od kojih je većina u Italiji. Predsednik Klaus Johanis upozorio je da se situacija nije poboljšala i da epidemija nije prošla, ali ponovio je svoju najavu da se nakon 15. maja vanredno stanje neće produžiti i da će biti zamenjeno stanjem pripravnosti. Rumuni će se moći kretati unutar naselja, bez izjave na sopstvenu odgovornost, a između naselja samo zbog problema vezanih za posao, zdravlje i sport. Otvoriće se frizerski saloni, stomatološke ordinacije i muzeji, ali u uslovima udaljenosti i uz obavezno nošenje zaštitne maske. Maske postaju obavezne u javnom prevozu. Mere relaksacije ne primenjuju se u mestima koja su u karantinu, kao što su Sučava (severoistok), Candarei (jug) i dve četvrti u Buzauu (jugoistok).
Premijer Rumunije, Ludovik Orban, održao je konferenciju za štampu u ponedeljak uveče, šest meseci nakon postavljenja za premijera, od kojih je gotovo polovinu obeležila pandemija korona virusa. Objasnio je da Rumunija nije bila spremna za takvu situaciju i da je učinjen ogroman napor. Orban je takođe rekao da su preduzete stroge restriktivne mere dovele do efektivnog ishoda u borbi protiv epidemije. Premijer je izjavio da je Rumunija dostigla kapacitet testiranja od 11 hiljada testova dnevno, u 60 centara, sa tačnošću od 100% i sada ima sve potrebne lekove za lečenje COVID 19. On je naglasio da su restrikcije privremene i biće podignute postepeno u skladu sa evolucijom medicinske situacije. Cilj vlade je bio da pandemija utiče što manje na ekonomiju, a situacija je mnogo bolja od predviđanja stručnjaka. Ludovik Orban je rekao i da se trenutno procenjuju resursi i finansijski instrumenti neophodni za ekonomski oporavak, a stubovi rasta biće javne i privatne investicije. Rumunija je takođe spremna da ponudi uslove kompanijama koje će želeti da presele svoju proizvodnju iz određenih zemalja.
Fabrike Dača u vlasništvu francuske grupe Renault na jugu Rumunije, u Mioveniju, nastavljaju, od danas sa radom, nakon više od mesec dana od kada su radnici poslati na prinudni odmor zbog pandemije korona virusa. Neke aktivnosti su nastavljene već 21. aprila na dobrovoljnoj osnovi. Takođe od 4. maja, fabrika američkog proizvođača Ford u Krajovi postepeno nastavlja sa proizvodnjom.
Evropska komisija moderirala je danas međunarodnu video konferenciju koja ima za cilj prikupljanje sredstava za pronalaženje vakcine i efikasnih lekova protiv novog korona virusa. Prikupljeno je 7,4 milijarde evra, po jednu milijardu dale su Komisija i Norveška. Nemačka i Francuska donirale su oko 500 miliona evra, a Italija 140. Kanada je najavila doprinos od 850 miliona dolara, zajedno sa donacijom od 500 miliona dolara od Saudijske Arabije, 388 miliona britanskih funti, 60 miliona dolara od Izraela. Sjedinjene Države nisu učestvovale u ovoj inicijativi. Svaka vakcina protiv nove vrste korona virusa mora se smatrati globalnim javnim dobrom“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. Sa svoje strane, generalni sekretar UN-a Antonio Guteres naglasio je da će biti potreban najveći zdravstveni napor u istoriji. Uprkos obećavajućim nedavnim dostignućima, mnogi istraživači ne očekuju da će vakcina biti dostupna za široku upotrebu pre sledeće godine.
Rumunski ministar unutrašnjih poslova, Marčel Vela, izjavio je danas da je očigledna činjenica da policija vrši zloupotrebe u slučaju provere građana u vezi sa slobodnim kretanjem tokom vanrednog stanja. On je savetovao one koji osećaju da nisu krivi da se obrate nadležnim organima ili da sudskim putem ospore novčane kazne. Ministar unutrašnjih poslova izjavio je da ne toleriše takvu praksu i naglasio je da novčane kazne moraju biti u direktnoj srazmeri sa prekršajem. On je takođe pozvao da se upotrebljavaju kao kaznene mere i upozorenja, a ne direktno novčane kazne. novčane kazne koje su dobili rumunski državljani, od uspostavljanja vanrednog stanja, 15. marta, zbog nepoštovanja udredbi koje su vlasti usvojile iznose 120 miliona evra.
Direktor Rumunske obaveštajne službe, Eduard Helvig, očekivan je sutra u Kontrolnom odboru Parlamenta da donese objašnjenja u vezi sa izjavama predsednika Klausa Johanisa o eventualnom dogovoru izemđu Socijaldemokratske partije (PSD), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji i lidera iz Mađarske o takozvanoj oblasti Sekvelja. Prošle nedelje je Poslanički dom prečutno usvojio nacrt zakona o autonomiji ove oblasti, u kojoj su Mađari u većini a koja obuhvata županije Hargita i Kovasna i jedan deo Mureša. Predsednik Klaus Johanis je optužio Socijaldemokratsku partiju (PSD) – najvažniju opozicionu partiju, čiji se lider Marčel Čolaku nalazi na čelu Poslaničkog doma – da je pomogla Demokratskom savezu Mađara i usvoili su ovaj nacrt zakona. Šef države je u ponedeljak precizirao da nema problema sa pripadnicima mađarske manjine, ali je ponovio optužbe u vezi sa saučesništvom Socijaldemokratske pertije (PSD) i Demokratskog saveza Mađara (UDMR) u usvajanju neustavnih zakona. U replici Marčel Čolaku je podneo žalbu protiv predsednika u Nacionalnom savetu za borbu protiv diskriminacije, u kojoj optužuje „namerni i ponovljeni način na koji daje diskriminatorne izjave protiv Socijaldemokratske partije (PSD) i njenih članova“.
