Vesti – 03.12.2019
Čelnici NATO zemalja sastaju se na dva dana u blizini Londona, kako bi se obeležilo 70 godina postojanja saveza. Ovom prilikom rumunski predsednik Klaus Johanis će naglasiti važnost jedinstva i solidarnosti između saveznika. Šef rumunske države će predstaviti nacionalne procene razvoja bezbednosti na regionalnom i lokalnom nivou. Za Rumuniju je od ključnog značaja u trentunom kontekstu potvrda jedinstva i kohezije saveza, kao i jaka transatlanska veza, a u slučaju rasprave, predsednik Rumunije će ponovo potvrdi važnost Crnog Mora za bezbednost u regionu. Prema dopisniku Radija Rumunije, očekuje se da će tokom sastanka biti usvojena kratka javna izjava strateške prirode, koja će istaknuti ključne napretke i interesoavnja na najvišem nivou. Moguće je, takođe, da se na sastanku lidera u sredu raspravlja i o izgledu pokretanja procesa razmišljanja o budućnosti NATO-a, imajući u vidu skorašnju izvaju predsednika Francuske, Emanuela Makrona, prema kom je NATO u cerebralnoj smrti, da je Amerika sve manje aktivna i da Turska ima vojne intervencije bez konsultacija sa svojim partnerima. Rukovodstvo NATO-a i nemačka kancelarka Angela Merkel su mu protivrečili, sa argumentom a je Savez sada potrebniji nego ikad.
România Internațional, 03.12.2019, 18:47
Čelnici NATO zemalja sastaju se na dva dana u blizini Londona, kako bi se obeležilo 70 godina postojanja saveza. Ovom prilikom rumunski predsednik Klaus Johanis će naglasiti važnost jedinstva i solidarnosti između saveznika. Šef rumunske države će predstaviti nacionalne procene razvoja bezbednosti na regionalnom i lokalnom nivou. Za Rumuniju je od ključnog značaja u trentunom kontekstu potvrda jedinstva i kohezije saveza, kao i jaka transatlanska veza, a u slučaju rasprave, predsednik Rumunije će ponovo potvrdi važnost Crnog Mora za bezbednost u regionu. Prema dopisniku Radija Rumunije, očekuje se da će tokom sastanka biti usvojena kratka javna izjava strateške prirode, koja će istaknuti ključne napretke i interesoavnja na najvišem nivou. Moguće je, takođe, da se na sastanku lidera u sredu raspravlja i o izgledu pokretanja procesa razmišljanja o budućnosti NATO-a, imajući u vidu skorašnju izvaju predsednika Francuske, Emanuela Makrona, prema kom je NATO u cerebralnoj smrti, da je Amerika sve manje aktivna i da Turska ima vojne intervencije bez konsultacija sa svojim partnerima. Rukovodstvo NATO-a i nemačka kancelarka Angela Merkel su mu protivrečili, sa argumentom a je Savez sada potrebniji nego ikad.
Evropska Unija radi na modernizaciji prekograničnih razmena digitalizacijom i korišćenjem informacionih tehnologija. Da bi se poboljšala pravosudna saradnja u gradjanskim i privrednim stvarima, Savet Evropske Unije za pravosuđe i unutrašnje poslove (JAI) predložio je u utorak dva nacrta propisa o pribavljanju dokaza i obaveštavanju ili dostavljanju dokumenata. Prema našem dopisniku iz Brisela, tekstovi oko koji su se usaglasili evropski ministri pravde poboljšavaju efikasnost i brzinu prekograničnih pravosudnih postupaka, koristeći se digitalizacijom i upotrebljavajući modernu tehnologiju. Istovremeno, prema novim pravilima, dokumenti se mogu prenositi i elektronskim putem i direktno primaocu sa adresom poznatom u drugoj državi članici, u slučaju da primaoc je unapred dao svoj izričit pristanak. Takođe se promoviše upotreba video konferencija ili drugih tehnologija za daljinsku komunikaciju, u cilju dobijanja dokaza koji ukljućuju saslušanje svedoka ili veštaka koji se nalaze u drugoj državi članici Unije.
Savet Evropske Unije za pravosuđe i unutrašnje poslove (JAI) održao se i danas u Briselu. Nova evropska glavna tužiteljka, Rumunka Laura-Kodruca Kjoveši, predstavila je svoju viziju i planove za Evropsko tužilaštvo. Institucija će početi sa radom u novembru 2020. godine, a do tada će glavni tužilac imati zadatak da koordinira organizaciju i funkcionisanje nove strukture. Institucija će biti ovlaštena da istražuje slučajeva prekogranične prevare na nivou zajednice. Do sada, 22 države članice su zvanično odlučile da se pridruže Evropskom javom tužilaštvu.
U utorak je pravna komisija Poslaničkog doma jednoglasno usvojila predlog vladajuće Nacionalne Liberalne stranke (PNL) i Unije Spasite Rumuniju (USR) za ukidnje zakona o amnestiji. Za ukidanje zakona glasali su i poslanici opozicione Socijaldemokratske stranke (PSD). Izveštaj treba da ide u plenarno zasedanje Poslaničkog doma u sredu, gde će biti usvojen i upućen na potpisivanje Predsedniku. Prisutan na raspravi, ministar pravde, Katalin Predoju, naglasio je da će otići u Evropski sud za ljudska prava, kako bio objasnio fenomen porasta ozbiljnog nasilja u Rumuniji nakon primene ovog zakona. Zakon je stupio na snagu u jesen 2017. godine i doveo je do ranijeg puštanja na hiljade zatvorenika, koji su nakon toga počinili druge nasilne prekršaje.
Rumunski
premijer Ludovik Orban smatra da je potrebna duboka reforma u obrazovanju i da
se moraju preduzeti znatne, a ne kozmetičke mere. Reakcija se javila usled loših
rezultata rumunskih učenika dobijenih na PISA testovima. Unija Spasite Rumuniju
(USR) poziva na pokretanje vanrednog stanja u obrazovanju i poziva
parlamentarne stranke na raspravu. I lider Plus-a, Dačijan Čološ, poziva na
hitnu reformu, smatrajući da je školski program u Rumuniji prevaziđen,
udžebnici loši, a metode predavanja zastarele. Nešto više od polovine rumunskih učenika je sposobno da koristi znanje naučeno u školi u svom svakodnevnom životu. Prema izveštaju koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i Razvoj (OECD), Rumunija je postigla lošije rezultat na testovima PISA (Program za međunarodno ocenjivanje učenika) 2018. godine u poređenju sa rezultatim u 2015. i 2012. godini, kako u matematici, tako i u nauci i u čitanju. Pisa je test koji se sprovodi svake 3 godine i pokazuje nivo učenika od 15-16 godina u matematici, nauci i čitanju.
Evropska Unija će sledeće nedelje pokrenuti najambiciozniji svetski program po pitanju klimatskih promena, projekat poznat po nazivu Evropski zeleni sporazum, koji će radikalno promeniti ekonomiju Bloka zajednice – najavila je novinska agencija Blumberg. Lideri Evropske Unije će se obavezati da do 2050. godine smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte na nulu, navodi se u nacrtu zajedničke izjave ua samit od 12. i 13. decembra, koji će se održati u Briselu. Evropska Unija obećava povećanje zelenih investicija, analizu mogućnosti proširenja zabrane davanja državnih subvencija preduzećima i oporezivanje uvoza iz zemalja koje ne ispunjavaju ekološke standarde. S druge strane, u Madridu se ovih dana održava Samit o klimi, koji bi trebalo da postavi temelje za novu fazu klimatskih akcija koje će obavezati lidere zemalja učesnica da pronađu održiva rešenja za spašavanje planete.
Na svetskom prvenstvu u ženskom rukometu u Japanu, Rumunija je danas u grupi C pobedila Kazahstan rezultatom 22-20. U prethodnim utkamicama, Rumunke su izgubile od Španije sa 16-31 i pobedile Senegal sa 29-24. Kapiten rumunske reprezentacije, Kristina Njagu, primila je u ponedeljak trofej za najboljeg igrača sveta u 2018. godini od Međunarodne Rukometne Federacije (IHF). Njagu je prva sportiskinja koja je osvojila četiri puta trofej koji dodeljuje ova Međunarodna Federacija, nakon što je osvojila ovaj trofej i 2010., 2015. i 2016. godine. Levo krilo rumunske reprezentacije uspela je da osovji titulu golgetera Lige šampiona prošle godine, po drugi put, postigavši 110 golova.
