Vesti 03.08.2022
Vlada u Bukureštu povećala je u proseku za 50% iznos hitne pomoći koja će ove godine biti dodeljena porodicama ili samcima pogođenim elementarnim nepogodama, saopštilo je Ministarstvo rada i socijalne solidarnosti.
Newsroom, 03.08.2022, 18:40
Vlada u Bukureštu povećala je u proseku za 50% iznos hitne pomoći koja će ove godine biti dodeljena porodicama ili samcima pogođenim elementarnim nepogodama, saopštilo je Ministarstvo rada i socijalne solidarnosti. Mera koja je usvojena u sredu doneta je kao rezultat povećanja indeksa troškova u građevinarstvu do 80%, navodi se u najnovijem statističkom biltenu o cenama Nacionalnog instituta za statistiku. Pomoć varira između 1.500 (oko 300 evra) i 10.000 leja (oko 2.000 evra). Najviše novca, 10.000 leja (oko 2.000 evra), dobiće porodice i samci čiji su domovi pogođeni u proporciji od preko 75%. U slučaju da je bilo i ljudskih žrtava, porodica preminulog će dobiti dodatnih 7.500 leja (oko 1.500 evra), bez obzira na broj žrtava. U međuvremenu, u rumunskoj Upravi za vode kažu da strateška rezerva vode iz glavnih 40 jezera, iako se smanjuje u odnosu na početak jula, može da obezbedi potrebu za sve korisnike koji se snabdevaju vodom sa površinskih izvora. Prema iznetim podacima, skoro 800 lokaliteta ima ograničeno snabdevanje strujom na nacionalnom nivou, a fenomen suše se nastavlja, posebno u malim gradovima i selima u Moldovi (istok). Što se tiče useva, pogođena površina dostigla je preko 205.000 hektara.
Generalna tužiteljka Rumunije, Gabrijela Skutea, najavila je danas de će takozvani dosije Revolucije, u kojem su bivši predsednik Jon Ilijesku, bivši potpredsednik vlade Đelu Vojkan Vojkulesku i Josif Rus, bivši načelnik Vojnog vazduhoplovstva, optuženi su za zločine protiv čovečnosti ponovo biti dostavljen Vrhovnom sudu. Prvobitno, dosije je dostavljen Vrhovnom sudu u aprilu 2019. godine, ali su ga sudije vratile Vojnom tužilaštvu kako bi se otklonilo nekoliko problema u optužnici. Prema istrazi, zbog generalne psihoze terorizma nastali su brojni požari, bratoubistva, haotične pucnjave, kontradiktorne vojne naredbe. Vojni tužioci tvrde da je teroristička psihoza namerno izazvana diverzijama i dezinformacijama i prouzrokovala je preko 850 mrtvih, 2380 povređenih, teška lišenja slobode stotina ljudi i psihičke povrede. Započeta u Temišvaru (zapad), 16. decembra, Revolucija se proširila na druge velike gradove u zemlji i kulminisala je 22. decembra 1989. bekstvom diktatora Nikolaea Čaušeskua, helikopterom, iz sedišta centralnog komiteta. bivše Jedinstvene komunističke partije, opkoljene stotinama hiljada demonstranata. Zarobljeni od strane vojske, Čaušeskuu i njegovoj supruzi Eleni suđeno je po kratkom postupku i streljani su u vojnoj jedinici u Targovištu.
EU je pozvala da se tenzije u vezi sa posetom predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelosi, Tajvanu reše dijalogom i da svi kanali komunikacije sa kineskom državom ostanu otvoreni, kako bi se izbegle greške. Kina je stavila svoju vojsku u stanje visoke pripravnosti kao odgovor na posetu Nensi Pelosi Tajvanu, koju smatra izazovom. Ministarstvo odbrane Kine objavilo je ciljane vojne operacije, a Istočna komanda narodne oslobodilačke vojske precizirala je da je reč o vojnim operacijama sa bojevom municijom u blizini Tajvana – autonomnog ostrva za koje Kina kaže da je deo njene teritorije, iako ga ne kontroliše. Sa pretnji prešla je na činjenice i ekonomske sankcije, dok u Vašingtonu Bajdenova administracija kaže da nema potrebe da kineske vlasti posetu pretvaraju u krizu. Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Džon Kirbi, rekao je da predsedavajuća Predstavničkog doma ima pravo da poseti Tajvan, ali je takođe naglasio da to putovanje ne predstavlja kršenje kineskog suvereniteta ili dugogodišnje američke politike samo jedna Kina. Putovanje, koje nije imalo podršku predsednika Bajdena, prvo je putovanje na tako visokom nivou jednog američkog zvaničnika u poslednjih 25 godina.
Sledeće virusne varijante novog korona virusa, najverovatnije, neće biti agresivnije, ali će se lako prenositi, rekao je Adrijan Marinesku, medicinski direktor Nacionalnog instituta za infektivne bolesti prof. dr ,,Matei Balš iz Bukurešta. Prema njegovim rečima, došli smo u fazu pandemije u kojoj živimo sa virusom, a većina zaraženih će bolest doživljavati kao prehladu. Ministar zdravlja, Aleksandru Rafila nije isključio mogućnost da se na jesen Rumunija suoči sa sedmim talasom pandemije korona virusa, kada bude počela nastava u školama i na fakultetima. Ministarstvo odbrane saopštilo je da tri vojne bolnice u Sibijuu, Kluž-Napoki i Temišvaru ponovo otvaraju sektore za lečenje pacijenata zaraženih Kovidom. U sredu je u Rumuniji registrovano preko 9.100 novih slučajeva zaraženih. Hospitalizovano je skoro 4.000 pacijenata, od čega oko 550 dece. Na intenzivnoj nezi nalazi se 284 osobe. U poslednjih 24 sata zabeležen je i 41 smrtni slučaj kod obolelih od virusa korona.