Vesti 03.06.2021
Zeleni sertifikat o vakcinaciji biće lansiran 1. jula na evropskom nivou, a Rumunija trenutno radi, shodno rasporedu, na procedurama da bi dokument bio dostupan počevši sa ovim datumom, najavio je u četvrtak Andrej Baću, državni sekretar u Ministarstvu z
Newsroom, 03.06.2021, 19:26
Zeleni sertifikat o vakcinaciji biće lansiran 1. jula na evropskom nivou, a Rumunija trenutno radi, shodno rasporedu, na procedurama da bi dokument bio dostupan počevši sa ovim datumom, najavio je u četvrtak Andrej Baću, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Vlasti će pokrenuti bezbednu onlajn platformu sa koje se može skinuti sertifikat. Autentičnost će biti zagarantovana QR kodom, koji se može skenirati na carini, a može se štampati na papiru I sejviratio na telefonu. Potvrda je dokaz da je osoba vakcinisana protiv koronavirusa, ili o činjenici da je preležala bolest – prikazuje se pozitivan PCR test, ili da u tom momentu lice nije zaraženo, što se potvrđuje negativnim PCR testom. U sredu je u Rumuniji počela vakcinacija dece od 12 do 15 godina, nakon što je Evropska agencija za lekove odobrila vakcinu za ovu starosnu grupu. Od 27. decembra 2020. godine, u Rumuniji je primenjeno gotovo osam miliona doza od Fajzera, Moderne, AstraZeneke i Johnson & Johnson širom zemlje. Više od 4,3 miliona ljudi je vakcinisano, većina je dobila obe doze vakcine. Broj novih slučajeva zaraženih kovidom i dalje je nizak. Sve rumunske županije su u zelenoj zoni. U četvrtak je registrovano 196 novih slučajeva zaraženih SARS-CoV-2 na osnovu preko 31.770 izvedenih testova. 365 osoba je hospitalizovano na intenzivnoj nezi. Počev od 1. juna stupile su na snagu nove mere relaksacije.
Dečiji dodatak neće se povećavati ove godine, a novi zakon o penzijama stupiće na snagu 2023. godine, najavio je u četvrtak premijer Rumunije, Florin Kacu, posle nedeljnog sastanka vlade. Novi normativni akt usredsrediće se na povećanje malih penzija i predviđa postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju za žene, koja je trenutno niža od starosne granice za muškarce. Sa druge strane, vlada je usvojila strateški dokument za digitalno upravljanje i upravljanje elektronskim javnim uslugama na nivou administracije. Premijer je rekao da će sva vladina ministarstva i agencije biti povezane u jedinstvenu mrežu i da će postojati jedinstvena interoperabilna baza podataka za koju je u Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR) uključeno finansiranje u visini od 500 miliona evra.
Tri četvrtine Rumuna (76%) veruje da je pandemija kovid-19 da utiće ili će uticati na njihovu finansijsku situaciju, dok je, prema najnovijem Evrobarometru koji je objavljen u četvrtak, prosek na njivou EU 57%. Istraživanje javnog mnjenja, sprovedeno u martu i aprilu, pokazuje rastući uticaj pandemije na lični život i finansijsku situaciju građana. Prema podacima Evrobarometra, uprkos uticaju pandemije na finansije, većina ispitanika (58% u EU, odnosno 45% u Rumuniji) veruje da zdravstvene koristi od mera ograničanja u njihovim zemljama su veće od negativnih ekonomskih efekata koje bi mogle izazvati. Ovo mišljenje je prisutno u većini zemalja EU i sugeriše promenu stava prema drugoj polovini 2020. godine, kada je mala većina građana smatrala da su ekonomski efekti važniji. Gotovo polovina građana (48% u EU, 41% u Rumuniji) zna za mere koje je Brisel preduzeo u borbi protiv pandemije, ali samo 48% građana EU, odnosno 52% u Rumuniji, kaže da je zadovoljno njima.
U Rumuniji, krivična odgovornost za zločine ropstva, trgovine ljudima, seksualnog napada ili mučenja maloletnika neće se više poništiti zbog zastarelosti,nakon što su poslanici, u četvrtak, usvojili nacrt zakon koji menja i dopunjuje, u vezi s tim, Krivični zakonik. Pored toga, povećane su kazne za neprijavljivanje ovih krivičnih dela. Lica koja saznaju za izvršenje dela predviđenog krivičnim zakonom prema maloletniku i o tome odmah ne obaveste nadležne organe, mogu se kazniti zatvorom od šest meseci do dve godine. Nacrt zakona povećava za trećinu posebna ograničenja kazni u slučajevima dečije pornografije koja su počinili recidivisti.
Tokom prvog putovanja američki predsednik Džo Bajdena u inostranstvo sastaće se sa liderima Velike Britanije, Turske i Rusije, kao i sa dvojicom monarha, saopštila je u četvrtak Bela kuća. Planirano je da se Bajden sastane sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom 10. juna, pre nego što će prisustvovati samitu G7 u Kornvolu, Engleska. Ovom prilikom imaće i bilateralne sastanke sa drugim liderima G7. 13. juna, predsednik Sjedinjenih Američkih Država i njegova supruga sastaće se u zamku Vindzor sa kraljicom Velike Britanije, Elizabetom II . Sutradan, Džo Bajden otputovaće u Brisel gde će učestvovati na NATO samitu, na čijim će će se marginama sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a 15. juna učestvovaće na samitu Evropska unija – SAD. Takođe u Belgiji, lider Bele kuće sastaće se i sa kraljem Filipom i belgijskim premijerom Aleksandrom De Kroom. Susret Džoa Bajdena sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zakazan je za 16. jun u Ženevi, saopštila je i Bela kuća, a prenosi Rojters.
Evropska komisija je juče odobrila plan ekonomskog oporavka za Republiku Moldaviju u visini od 600 miliona evra za sledeće tri godine. Paket se zasniva na pet stubova: upravljanje javnim finansijama i ekonomsko upravljanje, konkurentna ekonomija, trgovina i mala i srednja preduzeća, infrastruktura, obrazovanje i zapošljavanje, kao i vladavina zakona i reforma pravosuđa. Susedna Rumunija je više puta potvrdila da će ostati glavni partner građana Republike Moldavije i da će nastaviti da podržava evropski tok Kišinjeva.
