Vesti 03.04.2022

Danas se navršava 73 godine od osnivanja Severnoatlantskog saveza, a, prema nacionalnom zakonu, Rumunija obeležava Dan NATO-a,18 godina članstva u Severnoatlantskoj alijansi.

Newsroom, 03.04.2022, 18:27

Danas se navršava 73 godine od osnivanja Severnoatlantskog saveza, a, prema nacionalnom zakonu, Rumunija obeležava Dan NATO-a,18 godina članstva u Severnoatlantskoj alijansi. Tim povodom u vojnom sedištu 4. pešadijske divizije Djemina (Gemina) u Kluž-Napoci (severozapad) održava se vojna ceremonija, kojoj prisustvuje ministar nacionalne odbrane Vasile Danku, i događaji koje organizuju rumunske pomorske snage na vojnim brodovima iz luka Konstanca, Mangalija, Braila i Tulča. Predsednik Rumunije Klaus Johanis u poruci povodom Dana NATO-a kaže da će nastaviti da snažno podržava konsolidaciju transatlantskih odnosa, za koje smatra da su pokretacka snaga Alijanse i zajednice demokratskih i bezbednosnih vrednosti čiji je deo Rumunija . Premijer Nikolaje Ćuka rekao je da će Bukurešt uložiti sve napore da poveća i ojača savezničko i američko vojno prisustvo, da bi osigurao bezbednost svojih građana. Sa svoje strane, ministar odbrane Vasile Danku navodi da je Rumuniji članstvo u NATO donelo najjaču bezbednosnu garanciju u istoriji zemlje i da sada naša zemlja ima profesionalnu, iskusnu vojsku, koja je svoje sposobnosti ispoljila u zajedničkim misijama Alijanse.

Rat u Ukrajini će trajati duže i očekuje se da će se konflikti intezivirati na istočnom krilu Alijanse, rekao je zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, koji je prisustvovao svečanosti povodom obeležavanja Dana NATO-a u Rumuniji, sedištu Ministarstva odbrane. Rusija je saopštila da mirovni pregovori sa Ukrajinom nisu napredovali dovoljno daleko da bi se sastali lidera dve zemlje, napisao je ruski pregovarač Vladimir Medinski u Telegramu. On je dodao da će razgovori biti nastavljeni u ponedeljak. U ruskom raketnom napadu jutros na rafineriju u ukrajinskom gradu Odesi (jug) nije bilo žrtava, objavilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine. Odesa je važna luka na Crnom moru i glavna baza ukrajinskih pomorskih snaga. Ruske pomorske snage nastavljaju da blokiraju obale Ukrajine na Crnom i Azovskom moru, sprečavajući kijevske vlasti snabdevanjem morem, saopštila je britanska vojna obaveštajna služba.

Više od 6,5 miliona gradjana Srbije biraće danas predsednika, poslanike Skupštine Srbije i odbornike u Skupštini Beograda i još 11 gradova i opština. Za šefa države se kandidovalo osam kandidata, a za narodne poslanike 19 političkih partija. Predhodne izbore, održani u junu 2020. bojkotovala je opozicija, što je izazvalo oštre kritike Evropske komisije, koja je primetila da je srpska štampa ogromnu prednost dala vlasti, hvaleći previše njihove navodne uspehe. Čini se da ni prolećni izbori ne obećavaju velike promene u vrhu vlasti u Beogradu. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će više od 50 birača glasati za Srpsku naprednu stranku (SNS). Predsednički izbori, kažu analitičari, biće samo formalnost za aktuelnog šefa države Aleksandra Vučića, koji se kandiduje za drugi mandat.

U Mađarskoj se u nedelju održavaju parlamentarni izbori. Prema istraživanjima javnog mnjenja, vladajuća Konzervativna partija FIDESZ ima blagu prednost u odnosu na opoziciju koju čine 6. političkih stranaka . Reizbor premijera Viktora Orbana, lidera FIDESZ-a, komplikuje, kažu analitičari, invazija Rusije na Ukrajinu, koja je bacila novo svetlo na njene bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Mađarska neće slati oružje Ukrajini i ostaće van rata, rekao je Orban na skupovima svojih pristalica. Analitičari kažu da je ovo prvi put da Orban, koji je premijer od 2010, rizikuje da izgubi vlast od koalicije koja ide od krajnje desnice Jobika, koja se redefinisala kao desni centar, do socijalista, naslednika bivše komunističke partije, liberala i ekologa. Po mišljenju politikologa, mimo ideoloških rascepa između ovih formacija, parola cele opozicije je sve osim Orbana“. U Rumuniji, prema drugoj anketi, 90 odsto etničkih Mađara koji imaju i državljanstvo susedne Mađarske podržava listu konzervativnog saveza FIDESZ-KDPN.

Ministar spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku imaće u ponedeljak političke konsultacije sa ministrom spoljnih poslova Republike Estonije Evom Marijom Limets, povodom njene posete Bukureštu, na poziv rumunske diplomatije. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije, zvaničnici će učestvovati na konferenciji koju organizuje think tank New Strategi Center, sa temom Ruska agresija u Ukrajini“. Kako izgraditi otporniji istočni bok NATO-a, od Baltičkog do Crnog mora?’ Konsultacije dva ministra biće usmerene na razgovore o načinima razvoja bilateralnih odnosa, posebno o ekonomskoj i sektorskoj saradnji dve zemlje, u cilju adekvatnog istraživanja postojećih potencijala.

Vandredni Kongres, za izbor novog predsednika Nacionalne liberalne stranke( PNL), patrija vladajuće koalicije, biće održan 10. aprila, odlučio je u nedelju Nacionalni odbor te stranke. Prisustvovaće 1.300 članova. Do kongresa, liberale će, privremeno predvoditi predsednik Odbora okruga Sučava, Djordje Flutur. Predsednik Senata Rumunije Florin Kacu, u subotu, je podneo ostavku na funkciju predsednika Nacionalne liberalne stranke (PNL, stranka koalicione vlade). Nekoliko liberalnih lidera su ranije pozivali na njegovu smenu. Prigovarajući mu da izaziva tenzije unutar vladajuće koalicije u svom odnosu sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), da ne komunicira sa partijskom bazom i da nema dobar imidž u javnosti, što negativno utiče na poziciju Nacionalne liberalne stranke (PNL) u istraživanjima javnog mnjenja glasača. Liberali koji su tražili njegovu smenu žele da partijsko rukovodstvo preuzme premijer Nikolaje Ćuka, za koga mediji tvrde da ima mnogo bolji imidž u društvu i koherentan dijalog sa vladinim partnerima. Cenjen kao vojno lice, Nikolaja Ćuku je, međutim, obelezio skandal, zbog sumlje da je njegova doktorska teza plagijat. Bivši premijer Florin Kacu izabran je za vodju stranke pre samo pola godine, krajem septembra 2021. Tada je, uz otvorenu podršku šefa države Klausa Johanisa , nakon veoma napetog i burnog kongresa izabran za lidera PNL-a, umesto Ludovika Orbana, koji je bio na čelu ove stranke od 2017.

U Rumuniji broj novih slučajeva zaraze virusom SARS-CoV-2 nastavlja da opada. Prema zvaničnim podacima u poslednja 24 sata, u nedelju, registrovano je 1429 novozarazenih korona virusom i 11 smrtnih slučajeva. Od izbijanja pandemije pre dve godine, u Rumuniji je potvrdjeno više od 2,85 miliona slučajeva zaraze korona virusom, a preminulo je više od 65.000 osoba. Više od 8 miliona Rumuna vakcinisano je potpunom šemom. Podsećamo da od 9. marta u Rumuniji nisu na snazi mere ograničenja protiv Kovid-a-19.

Rumunska Akademija obeležava u ponedeljak 156 godina postojanja. Godišnjica se će se održati u holu Akademije, svečanom generalnom skupštinom i projekcijama dokumentarnih filmova, u kojima će prisutni moći da pogledaju najznačajnije momente iz istorije te ustanove. Smatrana jednom od prvih osnovnih institucija za konsolidaciju moderne rumunske države, Rumunska akademija je u početku imala misiju da reguliše rumunski jezik i da proučava nacionalnu istoriju. Nakon toga, aktivnost Akademije se proširila i obuhvata sve oblasti nauke. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je, uz Vojsku i Crkvu, Akademija institucija u koju Rumuni imaju najviše poverenja.

Čuvena organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HVR) saopštava da je
dokumentovala brojne slučajeve u kojima su ruske vojne snage kršile pravila ratovanja
protiv civila u okupiranim oblastima u oblastima Černovci, Harkov i Kijev u
Ukrajini. Od 27. februara do 14. marta ruska vojska se tereti za ponovljeno silovanje, dva pogubljenja po
kratkom postupku, nasilje i pretnje civilima. Vojnici su se bavili i pljačkom
privatne imovine, odakle su krali hranu, odeću i ogrev. Nakon povlačenja
ruskih trupa, masovna grobnica pronađena je u gradu Buči na severu Ukrajine.
Tamo je navodno sahranjeno skoro 300 ljudi. Desetine leševa ležalo je na
ulicama, od kojih su neka bila vezanih ruku. Rusija ima međunarodno-pravnu
obavezu da nepristrasno istražuje navodne ratne zločine koje su počinili njeni
vojnici, rekao je Hju Vilijamson, direktor HRV-a za Evropu i centralnu Aziju. On
je naglasio da su sve strane u oružanom sukobu u Ukrajini dužne da poštuju
međunarodno humanitarno pravo i zakone rata