Vesti – 02.12.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 02.12.2024, 18:45
Ustavni sud Rumunije potvrdio je prvi krug predsedničkih izbora održanih 24. novembra. Nakon prebrojavanja glasova iz svih sekcija u zemlji i iz 161 sekcije u inostranstvu od 950 organizovanih u dijaspori, sudije Ustavnog suda su zaključile da, iako je bilo nekih razlika u odnosu na prvo prebrojavanje, one nisu rezultat prevare. Istovremeno, odlučili su da ne čekaju ponovno brojanje svih glasova u dijaspori, jer nisu bili osporavani. Tako su, jednoglasno, ustavne sudije odbile kao neosnovano obaveštenje evropskog poslanika Kristijana Terheša, prema kojem su glasovi koje je dobio kandidat koji je odustao od trke u poslednjem trenutku prebačeni na račun drugog kandidata i odlučili da se drugi krug održi sa nezavisnim kandidatom Kalinom Đorđeskuom, koji je viđen kao proruski ekstremista, i predsednicom Unije Spasimo Rumuniju Elenom Laskoni. Takođe, Ustavni sud je potvrdio da će se drugi krug predsedničkih izbora održati po ranije utvrđenom datumu, 8. decembra.
U novom parlamentu Rumunije biće zastupljeno sedam političkih formacija. Na izborima u nedelju, najviše glasova, oko 22%, dobila je vladajuć Socijaldemokratska partija (PSD), a sledi Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR, suverenistički), koja je prikupila oko 18%, što je dvostruki rezultat u odnosu na izbore pre četiri godine. Na trećoj poziciji je Nacionalna liberalna partija (PNL), takođe u vladi poslednjih godina, koja je prikupila oko 14% glasova, a na četvrtom Unija spasimo Rumuniju (USR, desni centar), sa oko 12%. Minimalni zahtevani prag od 5% prešao je i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), S.O.S. Rumunija (ekstremista, suverenista) kontroverzne evroposlanice Diane Šošoake i novoosnovana Partija mladih (POT, suverenista). Izlaznost je premašila 52%, te je najveća u poslednjih 20 godina. U dijaspori je glasalo skoro 800 hiljada Rumuna – tri puta više nego na prethodnim parlamentarnim izborima, održanim 2020. godine.
Izvršna potpredsednica Evropske komisije Roksana Manzatu učestvovala je u ponedeljak na svom prvom savetu zajedno sa evropskim ministrima rada. Na dnevnom redu bila je direktiva za stažiste, kroz koju zemlje članice pokušavaju da pronađu rešenje kojim se mladima može platiti stažiranje, u okviru kampanje ili institucije. Manzatu je navela da postoje mnoge situacije u kojima poslodavci iskorišćavaju koncept pripravništva i prakse i koriste mlade ljude na poslovima koji su im potrebni, ali bez plaćanja. Podsećamo, Roksana Manzatu je prošle nedelje dobila poverenje Evropskog parlamenta, zajedno sa celim timom Ursule fon der Lajen, i baviće se socijalnim pitanjima i pripremama za krizu u novoj Evropskoj komisiji.
Stopa nezaposlenosti u zoni evra je u oktobru iznosila 6,3%, stabilna u odnosu na prethodni mesec, dok je u slučaju Evropske unije stopa nezaposlenosti ostala na 5,9%, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda (Eurostat) objavljeni u ponedeljak. U Rumuniji je stopa nezaposlenosti u oktobru 2024. iznosila 5,6%, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na septembar, i za 0,8 procentnih poena više među muškarcima nego među ženama. Najniže stope nezaposlenosti u Evropskoj Uniji zabeležene su u Češkoj (2,6%), Malti (3%), Poljskoj (3,1%) i Nemačkoj (3,4%). Na suprotnom polu, najveće stope nezaposlenosti zabeležene su u Španiji (11,2%) i Grčkoj (9,8%).
Predsednik Sjedinjenih Država, demokrata Džo Bajden, saopštio je da je pomilovao svog 54-godišnjeg sina Hantera, koji je osuđen za davanje lažnih izjava tužiocima, zbog nedozvoljenog posedovanja vatrenog oružja i koji se izjasnio krivim za spis o poreskim krivičnim delima. Prilikom preuzimanja dužnosti, Džo Bajden je obećao da se neće mešati u proces donošenja odluka Ministarstva pravde. Sada predsednik, koji završava svoj mandat 25. januara sledeće godine, kaže da je Hanter Bajden selektivno i nepravedno gonjen samo zato što je njegov sin. Novoizabrani predsednik Donald Tramp, republikanac, opisao je pomilovanje kao zloupotrebu.
Dan državnosti Rumunije, obeležen 1. decembra, proslavljen je, u nedelju, širom zemlje paradama, vojnim i verskim ceremonijama, predstavama, umetničkim manifestacijama, vatrometom. U prestonici je održana tradicionalna parada na kojoj je učestvovalo više od 2.500 rumunskih i stranih vojnika. Predsednik Klaus Johanis, koji je kao šef države bio domaćin svog poslednjeg prijema povodom Dana državnosti, poslao je poruku jedinstva i solidarnosti za prevazilaženje krize i dostojanstveno napredovanje.
Od 4. do 8. decembra održava se Gaudeamus sajam knjiga u organizaciji Radija Rumunije. Ovogodišnje izdanje sajma ima pisca Mirču Kareskua za počasnog predsednika. Zvanično otvaranje 31. izdanja biće upriličeno u sredu, 4. decembra, na štandu Radio Rumunije unutar sajma. Učesnika je 200, a na najznačajnijoj književnoj manifestaciji godine održaće se na stotine događaja izdavača.
Katedrala Notr Dam u Parizu ponovo će se otvariti ove nedelje za katoličke vernike i turiste, pet i po godina nakon što je požar uništio gotičko remek-delo, jedan od najomiljenijih i najposećenijih spomenika u francuskoj prestonici. Predsednik Emanuel Makron je u petak bio među prvima koji je video obnovljenu katedralu: obimni restauratorski radovi hiljada stručnjaka i zanatlija vratili su spomeniku iz 12. veka nekadašnji sjaj. Ceremonija inauguracije – na koju su pozvani šefovi država i poznate ličnosti – zakazana je za 7. decembar, nakon čega će uslediti specijalne službe posvećene proslavi ponovnog otvaranja i izražavanje zahvalnosti onima koji su doprineli spasavanju i obnovi Katedrale. Sredstva za radove na renoviranju – više od 840 miliona evra dobijenih iz celog sveta – bila su toliko izdašna da je preostalo novca za dodatna ulaganja u zgradu. Katolička crkva procenjuje da će 15 miliona ljudi godišnje posetiti Notr Dam u Parizu.
Nekadašnji sjajni rumunski golman Helmut Dukadam, poznat kao „Heroj Sevilje“, preminuo je u 65. godini. Fudbalski savez Rumunije potvrdio je tužnu vest i uputio saučešće porodici i najmilijima. Rođen 1. aprila 1959. u Semlaku, okrug Arad u zapadnoj Rumuniji, Helmut Dukadam je počeo da igra fudbal 1975. godine u Gloriji u Aradu. Do 1983. godine, kada je prešao u Steauu iz Bukurešta, igrao je za UTA (1977. i 1978-1983) i Constructorul Arad (1977-1978). Postao je „Heroj Sevilje” u finalu Kupa evropskih šampiona 1986. godine, kada je uspeo da odbrani četiri udarca zaredom sa 11 metara u Stauinom uspehu protiv Barselone (2:0). Nastup od tada ga je uveo u Knjigu rekorda. Dukadam je dva puta branio i gol reprezentacije Rumunije.
