Vesti (02.11.2023)
Stranke vladajuće koalicije počele su razgovore o državnom budžetu za narednu godinu. Državni budžet će izmedju ostalog predvideti manji budžetski deficit od ovogodišnjeg. Prethodno je Vlada Rumunije na današnjoj sednici odobrila spisak javnih investicionih projekata za 2024. godinu, memorandum koji će biti osnovica za izradu budžeta. U skladu sa dokumentom, Ministarstvo saobraćaja ima najviše projekata, 108, u raznim fazama realizacije i za ove namene biće izdvojeno 90% sredstava iz investicionog fonda. Izrada budžeta za narednu godinu mora imati u
vidu reformu opštih penzija, koja se odnosi na preseljenje i indeksaciju
penzija i reformu jedinstvene plate, koja govori o jednakoj plati za jednak
rad, izjavio je ministar finansija Marčel Bološ. Istovremeno, premijer Marčel
Čolaku je izjavio da se budžet za 2024. godinu mora graditi na projektima i
održati ovogodišnji tempo i čak ga nadmašiti u smislu finansiranja velikih
projekata. Sa svoje strane, ministarka pravde Alina Gorgju izjavila je da želi
finansiranje iz budućeg budžeta za projekte poput Okružnog pravosuđa,
izgradnju dva kazneno-popravna doma, nove vaučere za žrtve zločina i sanaciju
prostorija u kojima rade sudije. Na današnjem sastanku, Izvršna vlast je takođe
odobrila dodelu hitne pomoći, u iznosu od skoro 85.000 evra, za nekoliko
porodica čiji su domovi bili pogođeni poplavama ili požarima.
România Internațional, 02.11.2023, 13:56
Stranke vladajuće koalicije počele su razgovore o državnom budžetu za narednu godinu. Državni budžet će izmedju ostalog predvideti manji budžetski deficit od ovogodišnjeg. Prethodno je Vlada Rumunije na današnjoj sednici odobrila spisak javnih investicionih projekata za 2024. godinu, memorandum koji će biti osnovica za izradu budžeta. U skladu sa dokumentom, Ministarstvo saobraćaja ima najviše projekata, 108, u raznim fazama realizacije i za ove namene biće izdvojeno 90% sredstava iz investicionog fonda. Izrada budžeta za narednu godinu mora imati u
vidu reformu opštih penzija, koja se odnosi na preseljenje i indeksaciju
penzija i reformu jedinstvene plate, koja govori o jednakoj plati za jednak
rad, izjavio je ministar finansija Marčel Bološ. Istovremeno, premijer Marčel
Čolaku je izjavio da se budžet za 2024. godinu mora graditi na projektima i
održati ovogodišnji tempo i čak ga nadmašiti u smislu finansiranja velikih
projekata. Sa svoje strane, ministarka pravde Alina Gorgju izjavila je da želi
finansiranje iz budućeg budžeta za projekte poput Okružnog pravosuđa,
izgradnju dva kazneno-popravna doma, nove vaučere za žrtve zločina i sanaciju
prostorija u kojima rade sudije. Na današnjem sastanku, Izvršna vlast je takođe
odobrila dodelu hitne pomoći, u iznosu od skoro 85.000 evra, za nekoliko
porodica čiji su domovi bili pogođeni poplavama ili požarima.
Nacrt novog
zakona o penzijama, koji je upućen na javnu raspravu izmedju
ostalog predvidja da je najniži penzijski radni staž od 15 a najviši
od 35 godina. Stabilnost na radnom mestu nagradiće se dodatnim bodovima posle
25 godina rada, a nestalni dodaci uračunaće se u penziju. Žene sa više dece
uživaće pravo na skraćenje radnog staža za penziju i do tri godine i šest
meseci. Predsednik Vlade Rumunije Marčel Čolaku izjavio je da se sledeće godine
predvidja dvokratno povećanje penzija, od 1. januara sa stopom inflacije od 13,8%
i od 1. septembra kada će se otkloniti sve nepravilnosti. Vlast želi da se
zakon o penzijama primenjuje od 1. januara 2024. godine
Prema
rezultatima ankete Rumunskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja (IRSOP),
napravljene na uzorku od 1000 ispitanika, 86% Rumuna smatra da je
napad Hamasa na Izrael 7. oktobra za svaku osudu. 66% ispitanika smatra da
Izrael ima pravo da napada Hamas u Gazi i da likvidira ovu organizaciju, a 78%
da Rumunija treba bez odlaganja da uputi humanitarnu pomoć civilonom
stanovništvu Gaze. 36% ispitanika izjavilo je da ih više zabrinjava rat u susednoj
Ukrajini nego u Gazi, a 35% da su zabrinuti u istoj meri zbog oba rata.
46% smatra da je Rumunije previše učinila za Ukrajinu, a 40% da je učinila
koliko je bilo porebno. U slučaju opasnosti od oružanog sukoba, 35% ispitanika
izjavilo je da ima malo poverenja, a 44% veoma malo poverenja u kapacitet Vlade
da zaštiti stanovništvo.
U Rumuniji
zaposleni u Zavodu za zdravstveno osiguranje i u zavodima iz županija od danas stopiraju
rad sa javnošću, na neodređeno vreme, nezadovoljni što nadležni ne nalaze
rešenja za pristojnu platu u ovom sistemu. Kako se navodi u saopštenju
Nacionalnog sindikalnog bloka, može biti ozbiljno poremećena obrada dokumenata
pružalaca usluga, preduzeća, bolovanja i, na kraju, ali ne i najmanje važno,
nacionalnih zdravstvenih programa. Sindikalci tvrde da su zajedno sa rukovodstvom
Zavoda za zdravstveno osiguranje pokušali da reše probleme sa platama u
ustanovi, promovišući predlog zakona neophodan za korekciju plata. Međutim,
poslanici su dali amandmane sa predlozima za sve kategorije zaposlenih u javnom
zdravstvu i povukli ga sa glasanja zbog finansijskog uticaja. Sa svoje strane,
predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka Dumitru Kostin rekao je da je ta tema
veoma poznata na nivou Vlade i parlamenta, o čemu je razgovarao sa premijerom, sa
predsednikom Poslaničkog doma i sa ministrima rada i finansija. On je ocenio da
postoje neophodna sredstva za povećanje plata zaposlenih u svim zdravstvenim
osiguravajućim zavodima. S druge strane, ministar zdravlja Aleksandru Rafila
je preneo da se prekid pružanja medicinskih usluga ne može prihvatiti. On je
takođe naveo da, iako Zavod za zdravstveno osiguranje ima najveći budžet u
Rumuniji, postoji problem sa doprinosima, jer samo 5 miliona ljudi doprinosi
fondu osiguranja, ali 19 miliona ljudi koristi medicinske usluge.
Radio Rumunija
je 1. novembra obeležila 95 godina od prvog emitovanja programa uživo. Ovim
povodom u okviru Gala predstave dodeljneno je 12 nagrada a izuzetno
stvaralaštvo u oblastima kulture, obrazovanja, nauke, multikulturnosti i
zdravstva. Na kraju Gale Radio Rumunija, predsednik generalni direktor
Rumunskog radiodifuznog društva, Razvan Joan Dinka, je premijerno predstavio
aplikaciju Radio Rumunija.
U Temišvaru
(zapadna Rumunija), Evropskoj prestonici kulture 2023, do nedelje se održava
sajam knjiga Gaudeamus, koji organizuje Radio Rumunija. Sajam okuplja 40
najznačajnijih izdavačkih kuća i agencija za distribuciju knjiga u zemlji,
koje su na svojim štandovima postavile najnovija izdanja, kao i čuvena dela,
školske i specijalističke knjige. Postoje promotivni paketi i znatni popusti za
hiljade prikazanih tomova. U periodu od 22. do 26. novembra, u Romexpo centru u
Bukureštu biće organizovano novo izdanje sajma Gaudeamus Radio Rumunija,
najdugovečnijeg i najpopularnijeg projekta ove vrste u zemlji.