Vesti – 01.07.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 01.07.2024, 18:17
U sedištu Vlade nastavljaju se konsultacije rumunskog premijera Marčela Čolakua sa političkim partijama u vezi sa kalendarom predsedničkih izbora. Prvi su bili predstavnici Unije Spasimo Rumuniju (USR), iz opozicije. Predsednica formacije Elena Laskoni je na izlazu izjavila da Unija Spasimo Rumuniju (USR) želi da organizuje izbore u zakonskom roku. Usledila je delegacija Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), koju je predvodio Đorđe Simion. On je rekao da je njegova stranka spremna za predsedničke izbore 15. septembra, što je, više puta, najavljivao šef izvršne vlasti u javnom prostoru. Demolkratski savez Mađara iz Rumunije (UDMR) ih želi u oktobru, a članovi SOS-a u novembru. Razgovori se odvijaju u pozadini nesporazuma oko datuma predsedničkih izbora u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD – PNL). Na sastanku održanom uporedo sa vladinim raspravama, rukovodstvo Nacionalne liberalne partije (PNL) jednoglasno je odlučilo da se predsednički izbori održe na vreme, u novembru. Podsećamo da su ove godine u Rumuniji, pored predsedničkih, za decembar zakazani i parlamentarni izbori.
U Bukureštu se održava sastanak Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Glavna tema razgovora je „Parlamentarna perspektiva o ulozi OEBS-a u aktuelnoj bezbednosnoj arhitekturi“. Trideset i prva sednica parlamenta OEBS-a predstavlja događaj od velikog geopolitičkog značaja, smatra predsednik delegacije rumunskog parlamenta pri OEBS-u Dan Barna. Prema njegovim rečima, događaj je priznanje uloge koju Rumunija ima u aktuelnom regionalnom kontekstu rata u Ukrajini i evoluciji evropske bezbednosti u svim zemljama OEBS-a. Rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine jedna je od glavnih tema na dnevnom redu sastanka, rekao je Barna. Više od 250 parlamentaraca koji su ovih dana došli u Bukurešt razgovaraju i o temama koje se odnose na ekonomski razvoj, ravnopravnu uključenost žena i muškaraca u politički život ili uključivanje mladih u donošenje odluka.
Mađarska je na 6 meseci preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije sa sedam objavljenih prioriteta, uključujući jačanje konkurentnosti, efikasniju borbu protiv ilegalne imigracije i približavanje Zapadnog Balkana pridruživanju Uniji. Premijer Viktor Orban obećava da će delovati nepristrasno i u punoj lojalnosti prema svim državama članicama, ali istovremeno želi da promoviše svoju viziju Evrope. Odabrao je moto sličan onom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa: „Učinimo Evropu ponovo velikom!“. Moto sugeriše aktivno i dinamično predsedavanje i takođe simbolizuje da smo „zajedno jači nego odvojeno“, izjavio je u Budimpešti ministar nadležan za evropska pitanja Boka Janoš. Međutim, mađarsko predsedavanje Savetom obećava da će biti komplikovano, jer Mađarska često ima različita mišljenja od drugih evropskih država o mnogim važnim temama. Budimpešta je blokirala korake za vojnu pomoć Ukrajini, protivila se širenju Unije na istok, prema Ukrajini i Republici Moldaviji, bezuspešno pokušala da blokira Pakt o migracijama i suočava se sa procedurama za kršenje principa vladavine prava, primećuju novinske agencije.
Akcize na goriva povećane su, opet, u Rumuniji, od 1. jula. Proračuni stručnjaka pokazuju da će litar benzina poskupeti za oko 0,43 bani, a litar dizela za oko 0,4 bani. Takođe od ponedeljka će se promeniti računi za gas, pošto je Nacionalna regulatorna agencija za energetiku odobrio prosečno povećanje distributivnih tarifa od 19%. Minimalna bruto plata u zemlji povećaće se od 1. jula sa 3.300 na 3.700 leja, prema odluci izvršne vlasti. Tako će zaposleni koji primaju minimalnu zaradu dobiti dodatnih 284 neto leja mesečno. (1 evro = oko 5 leja – n. ur.)
74% Rumuna vidi inflaciju kao glavni razlog zašto će trošiti više u narednih šest meseci, pokazalo je istraživanje koje je objavila revizorska, poreska i konsultantska kuća PwC. Prema istraživanju, većina Rumuna procenjuje da će potrošiti više na hranu, odeću, „uradi sam“ proizvode i putovanja. U kontekstu, 46% odnosno 39% ispitanika navodi da su popusti, a zatim promotivne ponude glavni razlozi zašto se odlučuju za promenu brenda koji kupuju. Na odluku o kupovini posebno utiču reklame na društvenim mrežama, po mišljenju preko 70% anketiranih, slično kao širom sveta. Najpopularnija aplikacija društvenih medija u Rumuniji ostaje Fejsbuk, dok mlađi korisnici preferiraju Instagram i TikTok. Što se tiče kanala prodaje, fizička prodavnica je i dalje popularna, ali i internetske radnje su sve popularnije. Mesečno, 36% rumunskih potrošača kupuje u fizičkim prodavnicama, ali 29% kupuje onlajn putem računara, odnosno 31% putem mobilnog telefona. Istraživanje Glasa potrošača 2024. sprovedeno je na 20.662 potrošača iz 31 zemlje i teritorije, uključujući i Rumuniju.
Nacionalna skupština (Rassemblement national, RN), formacija koju predvodi mladi Džordan Bardela, dospela je na prvo mesto, u nedelju, u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj koji bi mogao da otvori vrata moći ekstremne desnice prvi put posle Drugog svetskog rata, napominje Frans pres. Sa oko 34% glasova, RN i njeni saveznici su ispred levičarske koalicije Novog narodnog fronta, koja je dobio nešto manje od 30% glasova, i tabora predsednika Emanuela Makrona, sa oko 20% glasova. Prve projekcije mandata za buduću Narodnu skupštinu pripisuju RN i njenim saveznicima snažnu relativnu većinu ili čak apsolutnu većinu, na kraju drugog kruga parlamentarnih izbora koji će se održati 7. jula. Šefica ekstremne desnice Mari le Pen izjavila je da su Francuzi nedvosmislenim glasanjem pokazali želju da okrenu stranicu posle sedam godina prezira i destruktivne moći. Levičarski savez Novi narodni front saopštio je da povlači sve svoje trećeplasirane kandidate i pozvao na mobilizaciju za blokiranje ekstremne desnice. Premijer Gabrijel Atal je sa svoje strane rekao da je cilj sprečiti ekstremnu desnicu da ima apsolutnu većinu u drugom krugu, da dominira Narodnom skupštinom i da svojim fatalnim projektom upravlja zemljom.