Vesti (01.06.2023)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je generalni štrajk u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je počeo 22. maja, trajao dugo i izrazio nadu da će nastavnici otpočeti nastavu u ​​utorak. Johanis je rekao da profesori nemaju više razloga za štrajk s obzirom da im je Vlada dala sve što su tražili, odnosno bruto povećanje plata za 1.000 leja (oko 200 evra). Predsednik je rekao da je izvršna vlast odobrila ovo povećanje plata bez obzira na pregovore koji se vode sa predstavnicima sindikata. Srednjoročno i dugoročno je to bilo zagarantovano, kratkoročno su data povećanja, a za 2024. godinu su date pismene garancije, uredbom, da će Vlada ispuniti svoje obećanje“, rekao je predsednik. Zamolio je profesore da ne otežavaju nacionalne ispite. Cela jedna generacija mora da polaže maturu i da ide na univerzitete (…) To je cela generacija koja polaže ispite za nacionalnu maturu“, dodao je Johanis. Sindikati prosvete su tokom prepodneva najavili da će se generalni štrajk nastaviti u utorak, posle mini-raspusta za Medjunarodni Dan deteta i verski praznik Duhove. Sindikati smatraju da su povećanja koja je Vlada odobrila nedovoljna i istovremeno odbijaju predlog da buduća povećanja budu postepeno, u roku od najviše 3 godine od stupanja na snagu novog zakona o platama.

Newsroom, 01.06.2023, 18:03

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je generalni štrajk u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je počeo 22. maja, trajao dugo i izrazio nadu da će nastavnici otpočeti nastavu u ​​utorak. Johanis je rekao da profesori nemaju više razloga za štrajk s obzirom da im je Vlada dala sve što su tražili, odnosno bruto povećanje plata za 1.000 leja (oko 200 evra). Predsednik je rekao da je izvršna vlast odobrila ovo povećanje plata bez obzira na pregovore koji se vode sa predstavnicima sindikata. Srednjoročno i dugoročno je to bilo zagarantovano, kratkoročno su data povećanja, a za 2024. godinu su date pismene garancije, uredbom, da će Vlada ispuniti svoje obećanje“, rekao je predsednik. Zamolio je profesore da ne otežavaju nacionalne ispite. Cela jedna generacija mora da polaže maturu i da ide na univerzitete (…) To je cela generacija koja polaže ispite za nacionalnu maturu“, dodao je Johanis. Sindikati prosvete su tokom prepodneva najavili da će se generalni štrajk nastaviti u utorak, posle mini-raspusta za Medjunarodni Dan deteta i verski praznik Duhove. Sindikati smatraju da su povećanja koja je Vlada odobrila nedovoljna i istovremeno odbijaju predlog da buduća povećanja budu postepeno, u roku od najviše 3 godine od stupanja na snagu novog zakona o platama.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potvrdio je u četvrtak, tokom drugog izdanja samita Evropske političke zajednice (CPE), važnost podrške Ukrajini, zemlji koja je i dalje meta ruskih nemilosrdnih napada. Šef države je izjavio da je samit čiji je domaćin Republika Moldavija ilustrativan za njen evropski poziv, za ozbiljnost reformskih napora posvećenih njenom pristupanju Evropskoj uniji i demonstrira fokus pažnje na čitavo Istočno susedstvo i region Crnog mora. Johanis je pozdravio prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanku. ‘Samit mora snažno da potvrdi našu nepokolebljivu podršku Ukrajini i njenim građanima da poraze rusku agresiju i ponovo izgrade mir zasnovan na principima Povelje UN, naglasio je Klaus Johanis. On je rekao da podrška Evropske unije Republici Moldaviji mora imati koristi veće vidljivosti. Konsolidacija Republike Moldavije znači i konsolidaciju strateške otpornosti Evrope, ocenio je lider iz Bukurešta. Na Samitu u Republici Moldaviji, učestvuje skoro 50 šefova država i vlada. Evropska politička zajednica je međuvladin format za debatu i platforma za političku koordinaciju između evropskih država u cilju promovisanja političkog dijaloga i saradnje o temama od zajedničkog interesa, za konsolidaciju bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu. Prvi sastanak Evropske politicke zajednice održan je u oktobru 2022. godine u Pragu.

NATO će nadgledati vazdušni prostor Republike Moldavije tokom samita Evropske političke zajednice, prenosi Rojters. Sastanak lidera 27 država članica Evropske unije i 20 drugih zemalja u zamku koji se nalazi na samo 20 kilometara od ukrajinske teritorije predstavlja bezbednosni i organizacioni izazov za Republiku Moldaviju, naglašava agencija. Avaks avioni nadgledaće vazdušni prostor Republike Moldavije do petka, saopštio je NATO. Na teritoriji Republike Moldavije poslednjih meseci više puta su pronađeni ostaci raketa iz rata u susednoj Ukrajini. AVACS može da otkrije avione, rakete i dronove na udaljenosti od stotinak kilometara, odnosno imaju veoma važnu sposobnost za rano upozoravanje, izjavila je portparolka Alijanse Oana Lungesku.

Danas, na Medjunarodni Dan deteta, svoja vrata otvorio je Parlament Rumunije, akcija koja je već postala tradicija. Najmladji su mogli besplatno da posete nekoliko sala parlamenta, plenarne sale ili kabinete predsednika dva doma, a mogu da učestvuju u pozorišnim predstavama, interaktivnim igrama ili prezentacijama vojne opreme. Nekoliko Ambasade Španije, Turske, Italije i Japana, postavili su štandove u dvorištu Senata na kojima nude deci igre iz svojih zemalja. Manifestacije posvećene deci održavaju se širom zemlje. Takodje danas, na Medjunarodni Dan deteta, počeo je mini-raspust za rumunske budžetske radnike, koji će se završiti u ponedeljak, kada pravoslavni vernici obeležavaju praznik Duhovi ili Pedesetica. Očekuje se da će na crnomorskom primorju boraviti više od 70.000 turista. Nadležni su najavili posebne mere, a strukture MUP-a su angažovane da održe javni red i mir.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se skreće
pažnja da Mađarska nije u poziciji da preuzme rotirajuće predsedavanje
Evropskim savetom u julu 2024. godine, zbog nedostataka u vladavini prava.
Poslanici Evropskog parlamenta cene da Mađarska više nije demokratska država i
zahtevaju da se određena prava suspenduju, prema članu 7 Ugovora o
funkcionisanju Evropske unije. Viktor Orban živi sa iluzijom da može da
koristi Evropsku uniju kao bankomat i istovremeno ne poštuje vrednosti Unije,
rekao je holandski poslanik Tis Rojten. On je kao primer naveo je stav
Budimpešte prema ratu u Ukrajini, Mađarska je jedina zemlja EU koja je
blokirala evropsku pomoć Kijevu.

Ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a sastali su se u norveškoj prestonici Oslu kako bi finalizirali detalje samita u julu. Glavna tema je sukob u Ukrajini, ali, kako javlja dopisnik Radio Rumunije, druga tema je pristupanje Švedske Alijansi, čiji je pristup odložen zbog uslova koje je nametnula Turska. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da su 1. juna u Švedskoj stupili na snagu novi zakoni koji se odnose na terorizam, što pokazuje da Švedska preduzima korake protiv terorističkih grupa koje pominje Turska. Šef Severnoatlantske alijanse je istakao da je poslednjih meseci jačala saradnja Švedske i Turske, a Švedska je pokazala da drži reč“. Stoltenberg je ocenio da zemlje članice NATO-a moraju da uzmu u obzir osnovane zabrinutosti Turske u pogledu sopstvene bezbednosti, s obzirom da je to saveznička država koja je najviše pogođena terorističkim napadima. Šef NATO-a je zaključio da će se, pod ovim uslovima, pridruživanje Švedske uskoro materijalizovati.

Obimna operacija Interpola, Fronteksa i Evropola, pod
koordinacijom Austrije i Rumunije, protiv trgovaca ljudima, prošlog meseca
omogućila je hapšenje preko 200 osumnjičenih i identifikaciju preko 1.400
žrtava kriminalnih mreža u 44 zemlje, prenosi Interpol. 130.000 policajaca i
carinika kontrolisalo je preko milion i po ljudi, stotine hiljada vozila i
preko 8.500 avio letova. Osumnjičeni je koristio lažni pasoš priveden je u
Bugarskoj, a u Rumuniji su pretresi doveli do rasformiranja mreže prinudnog
rada. Većina žrtava trgovine ljudima na evropskom nivou su iz Rumunije, prema
izveštaju Evropske komisije koji je objavljen krajem prošle godine. Od ukupnp
7.000 žena koje se godišnje eksploatišu u Evropskoj uniji, oko 3.000 su
Rumunke.

Više od polovine rumunske dece želi da napusti zemlju i nastani se preko granica, navodi se u izveštaju o stanju dece u Rumuniji, koji je danas objavila organizacija Spasite decu. Podaci skreću pažnju na fenomen napuštanja škole, na veliki broj rumunske dece koja nisu pod direktnom brigom roditelja i podsećaju na činjenicu da Rumunija prednjači, na evropskom nivou, po broju maloletnih majki. . Siromaštvo je fenomen koji pogađa mnogo dece, a u poglavlju emocionalno blagostanje statistika pokazuje da maloletnici nisu imuni na anksioznost i depresiju. Studija koju je sproveo Spasite decu takođe pokazuje da skoro četvrtina maloletnika Rumuna, koji sada imaju do 17 godina, ima ili su imali roditelja koji je otišao na rad ili je radio u inostranstvu, a trećina njih izjavljuje da se protivi odlaskom najmilijih na rad u inostranstvo. Trenutno, preko 72.000 dece u Rumuniji ima roditelje koji rade u inostranstvu, podaci su Nacionalne uprave za zaštitu prava deteta i usvojenje.