Vesti – 01.04.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Newsroom и Marija Nenadić-Zurka, 01.04.2024, 18:34
Direktorat za sajber bezbednost u Rumuniji objavio je „Vodič za identifikaciju Deepfake materijala“. Materijal ima za cilj da zaštiti javnost tako što će je obrazovati o rizicima sajber bezbednosti. Vodič pruža detaljne informacije o tome šta znači Deepfake, procesu njegovog pravljenja i identifikacije. Autori veruju da razumevanjem ovih koncepata korisnici postaju svesniji povezanih rizika i mogu preduzeti odgovarajuće mere da se zaštite. Deepfake je oblik digitalne manipulacije koja koristi napredne tehnike veštačke inteligencije za kreiranje lažnih slika ili audio-video sadržaja. Iz Direktorata poručuju da ova pojava može imati značajne posledice po društvo, narušavajući poverenje javnosti u onlajn informacije.
IRCC, referentni indeks za potrošačke kredite, pao je na 5,90% godišnje, sa 5,97 %, koliko je objavljeno pre tri meseca, navodi Narodna banka Rumunije. To je prvo veće smanjenje IRCC-a u poslednjih 12 meseci, što će dovesti do nižih stopa na kredite od ovog meseca. Indeks bi trebalo da ima drugi pad u julu na 5,84%. Trend je opadajući, a evolucija će dovesti do smanjenja stopa na hipotekarne kredite ugovorene na osnovu IRCC-a za skoro 500.000 Rumuna. S druge strane, tromesečni ROBOR indeks, na osnovu kojeg se obračunava trošak potrošačkih kredita u lejima sa varijabilnom kamatom, povećan je na 6,06% godišnje sa 6,05%. IRCC je indeks po kome se obračunava kamata za kredite sa varijabilnom kamatom odobrene u lejima nakon maja 2019. godine, kada je imao vrednost od 2,36%. Vlada Rumunije je IRCC smatrala rešenjem za protivtežu efektima ROBOR indeksa, koji se povećavao iz meseca u mesec krajem 2018.
Bukureštanski parlament sastaje se u utorak kako bi obeležio 20 godina od prijema Rumunije u NATO i 75 godina postojanja Alijanse. Ovom prilikom Skupština će usvojiti deklaraciju. I ove sedmice se u Poslaničkom veću očekuje konačno glasanje o nacrtu zakona koji je pokrenula Vlada i koji predviđa sankcije za nepoštovanje uredbe Evropske unije o korišćenju fluorisanih gasova s efektima staklene bašte u raznim uređajima – frižiderima, klima uređajima, u aerosolima ili rastvaračima. Novčane kazne mogu dostići i do oko 20.000 evra, a predviđena zatvorska kazna je od 6 meseci do 3 godine. A u Poslaničkom domu, u raspravi specijalizovanih komisija, stižu novi propisi o obaveznom osiguranju od građanske odgovornosti. Podsećamo, u obrascu koji je usvojio Senat, projektom su, između ostalog, predviđene kazne 15 puta veće nego do sada za vozače koji voze bez obavezbnog osiguranja i maksimalni iznos od 400 evra za samostalnu popravku oštećenih automobila. Ove nedelje u Senatu bi takođe trebalo da počnu i rasprave o vanrednoj uredbi o spajanju evropskih parlamentarnih izbora sa lokalnim, zakazanim za 9. jun.
„Bugarska i Rumunija pridružile su se ogromnoj evropskoj šengenskoj zoni slobodnog kretanja, koja je, posle 13 godina čekanja, otvorena za vazdušna i pomorska putovanja bez graničnih kontrola“ – piše agencija Ansa iz Italije, koju citira agencija Rador Radio Rumunije. Međutim, veto koje je primenila austrijska vlada ne dozvoljava da se novi status proširi i na kopnene pravce – primećuje Ansa. A turski list Hurrijet komentariše da su do sada turski državljani mogli da idu u Bugarsku i Rumuniju dobijanjem nacionalne vize svake zemlje. Od 31. marta Turci sa običnim pasošima koji nemaju šengensku vizu neće moći da uđu u ove države.
Sindikat radnika pošte u Rumuniji stupio je u generalni štrajk u ponedeljak, ali se aktivnost odvija normalno u većini županija u zemlji, tvrdi rukovodstvo te ustanove. Demonstranti zahtevaju povećanje plata za oko 80 evra neto i povećanje bonusa za lojalnost. Tvrde da će 90% zaposlenih od leta biti na nivou minimalne zarade u privredi. Prema rečima nadležnih, od 1. jula minimalna plata će se povećati na oko 740 evra. Uprava kompanije je prenela da su zahtevi zaposlenih opravdani, ali da je već došlo do značajnih povećanja plata. Rumunska pošta je nacionalni operater i u vlasništvu je države.
Specijalni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država za ekonomski oporavak Ukrajine Peni Pricker stiže u Bukurešt za dva dana. Ona će posetiti Centar za izbeglice Agencije Ujedinjenih nacija u izložbenom kompleksu Romekspo, zajedno sa rumunskim zvaničnicima i ambasadorkom Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek. Ona će govoriti o životu izbeglica u Rumuniji i njihovoj ulozi u obnovi Ukrajine. Istovremeno, Peni Pricker će se sastati sa članovima bukureštanske vlade i liderima iz privatnog sektora kako bi razgovarali o regionalnoj saradnji, uključujući hitnu energetsku pomoć Ukrajini i dugoročne koristi od ulaganja u infrastrukturu.
Zajedničke vežbe moldavske, rumunske i američke vojske održavaju se u Republici Moldaviji do 19. aprila. Ministarstvo odbrane iz Kišinjeva saopštilo je da će se obučavati, razmenjivati iskustva i podizati nivo interoperabilnosti. Takođe se precizira da će se vežbe odvijati u centrima za obuku Narodne vojske Republike Moldavije.
Rusija, koja je nekada bila jedan od najvećih dobavljača naftnih derivata za tržište Moldavije, prošle godine je u Republiku Moldaviju izvezla neznatne količine dizela, samo 1,7% od ukupnog uvoza. Prema Nacionalnoj agenciji za energetsku regulativu u Kišinjevu, Rumunija je i 2023. godine bila glavni snabdevač naftnim derivatima svom susedu sa istoka. Gotovo sav benzin koji se uvozi u Republiku Moldaviju dolazi iz Rumunije, kao i 70% dizela.
Izraelski demonstranti proveli su noć u šatorima ispred jerusalimskog parlamenta kako bi istakli svoj zahtev da premijer Benjamin Netanjahu podnese ostavku. Optužuju ga da je loše upravljao reakcijom na napade Hamasa u oktobru i žele vanredne izbore. Desetine hiljada demonstranata u nedelju je učestvovalo na, kako su opisali, najvećem antivladinom protestu od početka rata u Pojasu Gaze. Izraelski premijer je u nedelju održao konferenciju za novinare i ponovio da je odlučeno da se pokrene kopnena operacija u Rafi, pograničnom gradu u koji se sklonila polovina stanovništva Gaze. Međunarodne organizacije i brojne zemlje, uključujući i Sjedinjene Američke Države, uputile su brojne pozive Izraelu da odustane od takve operacije, upozoravajući da bi ona mogla da izazove humanitarnu katastrofu.