29.05.2019.
Nacionalna liberalna stranka (PNL)- glavna formacija rumunske parlamentarne opozicije, je na evroparlamentarnim izborima, održanim u nedelju, osvojila najveći broj glasova, to jest skoro 27 odsto.
Corina Cristea, 29.05.2019, 18:19
Na osnovu prebrojanih 96 odsto glasova, Izborna centralna komisija je saopštila da Nacionalna liberalna stranka (PNL)- glavna formacija rumunske parlamentarne opozicije, je na evroparlamentarnim izborima, održanim u nedelju, osvojila skoro 27 odsto procenata, a glavna formacija vladajuće koalicije Socijaldemokratska partija (PSD) otprilike 23 odsto. Na trećem mestu nalazi se Alijansa 2020, koju formiraju Unija Spasite Rumuniju (USR) i Partija slobode, jedinstva i solidarnosti, sa otprilike 22 odsto glasova. Predstavnike u budućem sazivu Evropskog parlamenta imaće i formacija ProRomania, Partija Narodnog pokreta (PMP) i Demokratski savez madjara u Rumuniji (UDMR). Na referendumu o pravosudju održanom istovremeno sa evropskim izborima, većina glasača se izjasnilo ZA zabranu amnestije i pomilovanja lica osudjenih za korupciju, kao i za zabranu usvajanja vladinih hitnih uredbi u oblastima prekršaja, kazni i sudske organizacije uz proširenje prava na obraćanje Ustavnom sudu u vezi sa onakvim uredbama.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zatražio je smenu ministra inostranih poslova Teodora Meleškanua i ministarke unutrašnjih poslova Karmen Dan zbog problema sa kojima su suočeni rumuni u dijaspori povodom nedavnih evroparlamentarnih izbora i referenduma o pravosudju. Hiljade rumuna su čekale u beskrajnim redovima da bi ostvarile ustavno pravo glasa, a neki nisu uspeli da glasaju. Šef države je saopštio da će na nivou Predsedničke Administracije osnovati mešovitu komisiju, koja da identifikuje najvažnije probleme, da pronadje rešenja i da ih predloži Paramentu, Vladi i Stalnoj izbornoj upravi, koji moraju doneti odluke u tom smislu, da se ne bi situacija ponovila i povodom drugih izbora. Prethodno je šef rumunske diplomatije, koji je tvrdio da je na raspolaganje ambasada stavio sve što su ove zatražile i priznao da izborri se nisu odvijali u zadovoljavajućim uslovima u više zemalja, najavio da je naredio pokretanje istrage i zatražio usvajanje zakona o izbornom sistemu prilagodjen potrebama dijaspore.
Premijerka Rumunije Viorika Dančila dostavila je šefu države Klausu Johanisu drugu listu sa imenima osoba nominovanih za ministre, a to su socijaldemokratska poslanica Roksana Manzatu za Ministarstvo Evropskih fondova, Ana Birčal za Ministarstvo pravde, gde je vec vršilac dužnosti čelnika ove ustanove, i Natalija Intotero koja bi trebalo da se vrati u Ministarstvo za rumune u rasejanju. Istovremeno, senator Titus Korlacean predložen je za funkciju vicepremijera, umesto Viorela Štefana, koji je nedavno imenovan za člana Evropskog finansijskog suda. Dogovor o imenovanju pomenutih osoba postignut je na jučerašnjoj sednici rukovodstva Socijaldemokratske partije (PSD), na kojoj su usvojene neke odluke u pokušaju da se hitno promeni ugled formacije i zadrži vladavinu, posle neuspeha na evroparlamentarnim izborima i pritvaranja bivšeg lidera Lijvijua Dragne. Sa druge strane, mandat predsednika Poslaničkog doma, koji je pripadao Ljvijuu Dragni, preuzeo je danas Marčel Čolaku, kandidat vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koji je osvojio najveći broj glasova poslanika.
Papa Franjo je u poruci upucenoj pre svoje posete našoj zemlji istakao da dolazi u Rumuniju da “bismo išli zajedno”. “Idemo zajedno kada učimo da čuvamo korene i porodicu, kada brinemo o budućnosti dece i brata koji su pored nas, kada prebrodimo strah i sumnje, kada ostavimo da padnu barijere koje nas razdvaju od drugih”, naglasio je Papa Franjo. On će učiniti državnu, pastoralnu i ekumensku posetu Rumuniji, izmedju 31. maja i 2. juna, i boraviti u Bukureštu, Žumuleu Čuku u Transilvaniji gde žive rimokatolički madjari, u Jašu, na severo-istoku zemlje gde se nalazi znatna zajednica grkokatoličkih rumuna i u Blažu, u centru zemlje, koji je duhovni centar rumunskih grkokatoličkih vernika. U Blažu, Papa će beatifikovati sedam grkokatoličkih biskupa, koji su poginuli u komunističkim zatvorima. Ova je druga poseta jednog Poglavara katoličke crkve Rumuniji, nakon posete Jovana Pavla drugog u maju 1999. godine, kada je po prvi put jedan papa posetio zemlju sa većinskim pravoslavnim življem.