17.11.2020.
Predsednik Klaus Johanis je najavio da su vlasti počele pripreme za primenu strategije vakcinisanja protiv Kovida-19, koje će se obavljati postepeno i početi sa grupama stanovništva utvrdjenih po epidemiološkim i medicinskim kriterjumima.
Newsroom, 17.11.2020, 19:18
Danas je u Bukureštu održana nova sednica vlade, na kojoj su predstavljene i procenjene mere preduzete za upravljanje epidemijom KOVIDA-19, u prisustvu šefa države Klausa Johanisa, premijera Ludovika Orbana, ministara i drugih zvaničnika nadležnih iz zdravstva. Premijer je ponovio da je cilj ovih mera da se u roku od nedelju dana broj kreveta na intenzivnoj terapiji poveća za više od 200 ležaja. On je još rekao da će Ministarstvo zdravlja biti jedna od institucija koje će dobiti dodatne fondove povodom rebalansa budžeta. Sa svoje strane, šef države je najavio da su vlasti počele pripreme za primenu strategije vakcinisanja protiv Kovida-19, koje će se obavljati postepeno i početi sa grupama stanovništva utvrdjenih po epidemiološkim i medicinskim kriterjumima. U prvoj etapi, biće vakcinisano medicinsko osoblje, osobe u rizičkim grupama, zaposleni u suštinskim oblastima, kao što su obrazovanje, nacionalna bezbednost, saobraćaj, energija, snabdevanje vodom i prehrambenim proizvodima. Ya koordinatora kampanije vakcinisanja na nacionalnom nivou imenovan je vojni lekar za infektivne bolesti. Sa druge strane, vlasti su saopštile da je u zadnja 24 časa u Rumuniji registrovano više od 8.200 novozaraženih, čime je ukupan broj inficiranja premašio 373 hiljade. Istovremeno, sa današnjih preko 180 umrlih, broj smrtnih slučajeva je veći od 9.200, dok se na intenzivnoj nezi nalazi više od 1.170 pacijenata. Od ukupnog broja zaraženih rumuna, skoro 70 odsto se oporavilo. Od utorka, pet velikih gradova i jedna opština u županiji Alba, u centru Rumunije, su u dvonedeljnom karantinu, zbog velikog broja inficiranja. Od danas, takodje, u gradu Konstanca, na jugo-istoku zemlje, igrališta i zabavni parkovi su zatvoreni, a prenatrpane ulice, trotoari i pijace biće dnevno dezinfikovani. Grad Sibiju, u centru Rumunije, i tri obližnja naselja nalaze se od ponedeljka u karantinu.
Istražni organi okončali su anketu na licu mesta o uzrocima tragičnog požara, koji se dogodio u subotu u odeljenju za intenzivnu terapiju Županijske bolnice u gradu Pjatra Njamc, na istoku Rumunije, u kojoj su bili hospitalizovani pacijenti inficirani virusom SARS-CoV-2. Istraga se vodi u pogledu ubistva iz nehata i nenamernog ranjavanja, nakon što je desetoro lica poginulo i sedmoro povredjeno. Petoro žrtava bilo je neprepoznatljivo, te su bili potrebni DNK testovi. Zdravstveno stanje lekara Joana Katalina Denčua ostaje ozbiljno, jer je on bio pozitivan na Kovid pre transfera u belgijsku bolnicu, a povrede su teže nego što je početno uspostavljeno. Lekar ima opekotine drugog stepena na 75 odsto površine kože, zbog pokušaja da spasi pacijente na intenzivnoj terapiji, koju je zahvatio požar. Menadžer bolnice u gradu Pjatra Njamc podneo je ostavku. Mešoviti timovi Direkcija za javno zdravlje i Generalnog Inspektorata za Hitne Situacije obavljaju kontrole u svim odeljenjima za intenzivnu negu na nacionalnom nivou, radi provere instalacija i uslova u kojima funkcionišu medicinski uredjaji. Ministar zdravlja Nelu Tataru naglasio je da su brojne bolnice 2020. prinudno modernizovane, a sada treba utvrditi da ove promene poštuju norme bezbednosti.
Članovi Sindikata zaposlenih u oblasti zdravstva SANITAS održali su danas, pred sedištem rumunske vlade, minut ćutanja za žrtve požara u gradu Pjatra Njamc. Predstavnici Federacije SANITAS imali su programiran za danas protest, ali su se odlučili za akciju posvećenu onima koji su izgubili zivot u požaru i svim zdravstvenim radnicima koji su oboleli na radnom mestu i umrli. Sindikalci upozoravaju da se tragedija u bolnici u gradu Pjatra Njamc može bilo kad i bilo gde u Rumuniji ponoviti, zbog zastarelih instalacija i preopterećenosti medicinskog osoblja. Oni zahtevaju od gradjanskog društva da vrši pritisak na političku sredinu, da bi ova reformisala rumunski zdravstveni sistem i listu za zahtevima podneli su u svim županijskim prefekturama.
Bivša proevropski orijentisana premijerka Maja Sandu postala je prva žena predsednik u istoriji Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Ona je na najvišu dužnost u državi izabrana u nedelju sa 57,75 odsto glasova, dok je sadašnji filoruski predsednik Igor Dodon osvojio 42 odsto glasova, saopštila je Izborna komisija u Kišinjevu. Dodon je najavio da će zakonski osporiti rezultate izbora. Sprečavanje korupcije i kradje javnog novca, kao i reformisanje političke klase su prioriteti Maje Sandu. Ona se izjasnila i za spoljnu i unutrašnju politiku koje da prebrode podelu društva i približe Republiku Moldaviju standardima Evropske unije. Politički komentari u Kišinjevu smatraju da rezultat predsedničkih izbora predstavlja moralnu pobedu proevropskih snaga i sledi turbulentan period na političkoj sceni Republike Moldavije, gde ne postoji parlamentarna većina, ali većina glasova pripada socijalistima Igora Dodona.
