14.10.2020.
Rumunska vlada odlučila je o produženju stanja pripravnosti na još 30 dana, počev od 15. oktobra, zbog pandemije koronavirusa.
Newsroom, 14.10.2020, 19:33
Rumunska vlada odlučila je o produženju stanja pripravnosti na još 30 dana, počev od 15. oktobra, zbog pandemije koronavirusa. Na predlog Nacionalnog komiteta za Hitne Situacije, nošenje maske postaće obavezno u svim otvorenim prostorima, u zonama u kojima je stopa inficiranja novim koronavirusom veća od 3 osobe na hiljadu stanovnika. Drugo predvidjanje odnosi se na obaveznost nedeljnog testiranja osoblja koje radi u retidencijalnim centrima. 4.016 novozaraženih Kovidom-19 registrovano je danas u Rumuniji, što predstavlja novi rekord od izbijanja pandemije, saopštila je Grupa za Stratešku komunikaciju. Ukupan bilans slučajeva inificiranja je veći od 164.400. I broj pacijenata sa teškim oblicima bolesti je veliki, a 686 osoba nalazi se na intenzivnoj nezi. Istovremeno, zabeleženo je i 66 novih smrtnih slučajeva, čime je ukupan broj umrlih premašio 5.600.
Globalni bilans pandemije koronavirusa premašio je u sredu 38,3 miliona slučajeva, od kojih je više od 1,1 milion ljudi umrlo, a otprilike 28,9 miliona je izlečeno. U kontekstu drugog talasa pandemije, sve više evropskih država ponovo uvodi restriktivne mere, uključujući zatvaranje barova i restorana. Sa druge strane, Svetska banka odobrila je danas plan pomoći u visini od 12 milijardi dolara da bi zemljama u razvoju garantovala hitan pristup vakcinama protiv koronavirusa, kada će one biti dostupne, ističe se u saopštenju pomenute ustanove.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis, primio je danas u Magdeburgu, u Nemačkoj, nagradu Oto Veliki, u znak počasti za njegove zasluge u evropskom procesu ujedinjenja. On je naglasio neophodnost jedinstva, kohezije i solidarnosti radi konsolidacije evropskog projekta i izjavio da prihvati nagradu u ime svojih sunarodnika. Njihova entuzijastička podrška evropskoj stvari, vrednostima i principima koji nas ujedinjuju u Evropi daju mi snagu da dejstvujem i dalje da bi se Rumunija nalazila, zajedno sa ostalim članicama, zajedno sa nemačkim Predsedništvom Saveta Evropske unije, u centru procesa konsolidacije evropskog projekta. Smatram ovu nagradu ponovom potvrdom stalnog verovanja moje zemlje u ujedinjenu Evropu u miru i demokratiji, rekao je Klaus Johanis. Nagrada Oto Veliki dodeljuje se svake druge godine lićnostima i organizacijama sa posebnim zaslugama u evropskom procesu ujedinjenja i promovisanju evropskog mišljenja. Nagrada je prvi put dodeljena 2005., povodom obeležavanja 1.200 godina postojanja grada Magdeburg. Do sada je ona dodeljena, izmedju ostalog, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, bivšoj predstavnici Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost, Frederiki Mogerini, a 2015. Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.
Incidenti izmedju vernika i snaga javnog reda zabeleženi su danas u gradu Jaš, na istoku Rumunije, gde počivaju mošti Svete Petke, čiji je praznik danas, a gde se nastavlja pravoslavno hodočašće. Tradicionalno, ovo je najveće hodočašće u Rumuniji i jedno od najvećih u Evropi. Nakon što je Nacionalni komitet za Hitne Situacije odlučio da učešće na religioznom prazniku bude dozvoljeno samo vernicima sa prebivalištem u Jašu, Patrijarhija Pravoslavne crkve, većinske u Rumuniji, precizirala je da nije konsultovana u tom pogledu i meru okvalifikovala kao diskriminatornu. Prethodno je predsednik Rumunije Klaus Johanis ocenio da “direktan dijalog izmedju dve velike i značajne ustanove doveo bi do boljih rešenja. Sveta Petka smatrana je zaštitnicom srednjovekovne kneževine Moldove od 1641. godine, kada je njene mošti u Jaš doveo vladar Vasile Lupu, nakon što je platio dugove Patrijarhije prema otomanskoj administraciji u Carigradu.
Evropski komesar za budžet i administraciju Johanes Han učiniće u četvrtak posetu Rumuniji, ističe se u kominikeu komunitarnog izvršnog tela. On će se sastati sa premijerom Rumunije, Ludovikom Orbanom, vicepremijerkom Ralukom Turkan, kao i sa ministrima finansija i evropskih fondova. Teme razgovora odnosiće se na budući dugoročni evropski budžet, na fond za oporavak i izdrživost, kao i na komunitarno zakonodavstvo o sopstvenim resursima i poštovanju principa pravne države.