Venecijska komisija o pravosudnim zakonima Rumunije (16.07.2018)
Već više od jedne godine rumunsko prvosudje je vruća temama rasprava. Vladajuća kolaicija Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) tvrde da se izmene zakona o funkcionisanju pravosudja i krivičnih zakona samo uskladjuju sa odlukama Ustavnog suda Rumunije i Evropskog suda za ljudska prava. Opozicija, gradjanske organizacije, štampa uzvraćaju optužbama da su glavni ciljevi izmena podredjivanje pravobranilaca i zaustavljanja borbe protiv korupcije. Na kraju su se obe strane obratile spoljnoj arbitraži Venecijske komisije, konsultativnog tela Saveta Evrope čije preporuke se uglavnom poštuju u zemljama članicama. U prvoj reakciji Komisija upozorava da amandmani na ova tri zakona o sudskoj organizaciji podrivaju nezavisnost rumunskih sudija i pravobranilaca i smanjuju poverenje u pravosudje. Eksperti Komisije preporučuju da treba osigurati razvnotežu izmedju nadležnosti predsednika države, Vrhovnog saveta sudstva i ministra pravde prilikom imenovanja šefova tužilaštava. Eksperti su izrazili istovremeno zabrinutost zbog ograničavanja slobode izražavanja pravobranilaca, osnivanja jedne komisije koja bi istraživala pravobranioce i smanjenja uloge Vrhovnog saveta sudstva kao garanta nezavisnosti pravosudnog sistema. Iako su neki amandmani usvojeni posle odluke Ustavnog suda Rumunije, teško se moze izbeći opasnost od podrivanja nezavisnosti pravosudnog sistema i negativnih efekata na borbu protiv korupcije-upozorava konsultativno telo Saveta Evrope.
Bogdan Matei, 16.07.2018, 11:43
Već više od jedne godine rumunsko prvosudje je vruća temama rasprava. Vladajuća kolaicija Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) tvrde da se izmene zakona o funkcionisanju pravosudja i krivičnih zakona samo uskladjuju sa odlukama Ustavnog suda Rumunije i Evropskog suda za ljudska prava. Opozicija, gradjanske organizacije, štampa uzvraćaju optužbama da su glavni ciljevi izmena podredjivanje pravobranilaca i zaustavljanja borbe protiv korupcije. Na kraju su se obe strane obratile spoljnoj arbitraži Venecijske komisije, konsultativnog tela Saveta Evrope čije preporuke se uglavnom poštuju u zemljama članicama. U prvoj reakciji Komisija upozorava da amandmani na ova tri zakona o sudskoj organizaciji podrivaju nezavisnost rumunskih sudija i pravobranilaca i smanjuju poverenje u pravosudje. Eksperti Komisije preporučuju da treba osigurati razvnotežu izmedju nadležnosti predsednika države, Vrhovnog saveta sudstva i ministra pravde prilikom imenovanja šefova tužilaštava. Eksperti su izrazili istovremeno zabrinutost zbog ograničavanja slobode izražavanja pravobranilaca, osnivanja jedne komisije koja bi istraživala pravobranioce i smanjenja uloge Vrhovnog saveta sudstva kao garanta nezavisnosti pravosudnog sistema. Iako su neki amandmani usvojeni posle odluke Ustavnog suda Rumunije, teško se moze izbeći opasnost od podrivanja nezavisnosti pravosudnog sistema i negativnih efekata na borbu protiv korupcije-upozorava konsultativno telo Saveta Evrope.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis dosledan kritičar politike levoorijentisanih snaga na vlasti ocenjuje da analiza Venecijske komisije predstavlja zabrinjavajući signal za nezavisnost pravosudja. On tvrdi da preliminarno mišljenje potvrdjuje stavove gradjanskih organizacija, Vrhovnog saveta sudstva i pravobranilaca i opravdava zahteve za ocenu ustavnosti i preispitivanje pomenutih zakona. Nacionalna liberalna partija (PNL) traži od Ustavnog suda da uvaži preliminarni izveštaj Komisije o pravosudnim zakonima za koje smatra da treba da se vrate Parlamentu na ponovno razmatranje,. Unija spasite Rumuniju (USR) i Partija narodnog pokreta (PMP) dele isto misljenje.
Socijal-demokratski pravnici kažu medjutim da preliminarni izveštaj dokazuje da zakone ne treba menjati kako traže opozicija i predsednik države. Pored toga ovaj preliminarni izveštaj nije zvaničan i suprotan je prethodnom izveštaju Venecijske komisije o evropskim standardima nezavisnosti pravosudnog sistema. Lider demokrat-liberala i predsednik Senata Kalin Popesku Taričanu smatra da upozorenja stranih eksperata imaju političku pozadinu.
Konačni izveštaj Venecijske komisije očekuje se ove jeseni.