Velika matura po novim propisima (12.02.2018)
Prvi put, od pada komunističkog režima, ispit velike mature ove godine počinje u februaru kada će učenici položiti usmene ispite i proveru znanja rada na računaru. Oko 177.000 učenika koji će ove godine završti srednju školu ili iz prethodnih generacija, položiće, do 22. februara, usmeni ispit iz rumunskog jezika — dok će učenici koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina položiti ispit iz maternjeg jezika — ispit iz jednog stranog jezika i proveru znanja rada na računaru. Ispiti koji će biti položeni u februaru neće biti ocenjeni već će učenici dobiti samo opisnu ocenu. Pismeni deo ispita biće ocenjen i održaće se od 25. do 28. juna. Ovaj kalendar utvrdili su bivši socijaldemokratski ministar obrazovanja Liviu Pop, zajedno sa predstavnicima roditelja i učenika. Pop, koji je smenjen sa funckije ministra obrazovanja padom vlade Mihaja Tudosea, obrazložio je ovu odluku da su učenici u periodu uoči održavanja pismenog dela ispita bili preopterečeni. Sindikati prosvetnih radnika upozoravaju, međutim, da promena kalendara polaganja ispita može dovesti do situacija koje nisu predviđene u sadašnjem zakonu. Oni kažu da će biti učenika koji će ići na popravni ili koji će ponavljati razred i koji iz tih razloga neće moći da polažu pismeni deo ispita u junu ali, posle ovog ispitnog roka postoji mogućnost da promovišu jedan deo ispita velike mature. Da li su ove mere inspirisane, ili ne, možemo zaključiti tek na kraju ispitonog roka, kada se mogu uporediti rezultati sa rezultatima iz 2017, kada je postignut najbolji rezultat u poslednjih osam godina. Tada je ispit velike mature položilo 73% maturanata pet procenata više u odnosu na 2016. Od ukupno 135.000 prijavljenih učenika samo 97 je dobilo maksimalnu ocenu. Najbolje rezultate imale su županije Sibiu, Bakau, Jaši i Kluž, dok su najslabije rezultate imali učenici iz županija Ilfov i Đurđu. Ministar Pop je tada kazao da su zaslužni za ovaj rezultat sami učenici koji su više i bolje učili. I prošle godine je bilo srednjih tehničkih škola u kojima ispit velike mature nije položio nijedan učenik. Nacionalna liberalna stranka, u opoziciji, ocenila je tada da slabi rezultati na ispitu velike mature obavezuju vlasti da preduzmu hitne mere za podršku obrazovanja. Liberali su, i pored toga što su tokom vremena imali njihove predstavnike na funkciji ministra obrazovanja, optužili, ipak, da je ispit velike mature, vremenom, postao samo birokratska formalnost, na osnovu koje se mladi šalju na biro za zapošljavanje, bez kvalifikacija i bez šanse integrisanja na tržištu rada.
Bogdan Matei, 12.02.2018, 12:04
