Veći izdaci za zdravstvo (15.03.2021)
Istovremeno sa produženjem stanja pripravnosti i sa startom treće etape vakcinacije u celoj zemlji, u Rumuniji se odvijaju pripreme za eventualni novi talas zaraze novim koronavirusom. Iako je prošle nedelje broj novozaraženih osoba bio u porastu, ne može se tvrditi da smo svedoci jedne ubrzane evolucije bolesti. Premijer Rumunije Florin Kacu je u nedelju, na sednici Nacionalnog centra za upravljanje i koordinaciju borbe protiv pandemije tražio da se poveća broj postelja na odeljenjima intenzivne nege sa 1408 na 1600 i da se identifikuju bolnice koje bi mogle da preuzmu nove slučajeve kovida-19. Predsednik Vlade je tražio i da se osiguraju neophodne zalihe lekova protiv novog koronvirusa kao i zaštitna sredstva za zdravstveno osoblje. Postoji takodje potreba da se napravi plan o eventualnom detaširanju zdravstvenog osoblja. Na fejsbuk stranici premijer Kacu je podvukao da ,,ne treba da zaboravimo da evolucija pandemije od nas zavisi, a ne samo od vlasti. Ako se vakcinišemo i poštujemo mere zaštite, spasićemo mnoge živote. Premijer je tražio da od ponedeljka Sanitarna inspekcije svakog dana proveri broj slobodnih postelja na odeljenima intenzivne nege u celoj zemlji. Posle provere predsednik Vlade primiće svakog dana izveštaj. Trenutno u celoj zemlji postoje samo 3 slobodne postelje na odeljenima intenzivne nege, a u Bukureštu nijedna. Zanemaren godinama, rumunski zdravstveni sistem jedan od najslabijih zdravstvenih sistema Evropske unije. Pandemija kovida-19 izbacila je na videlo dana sve slabosti:hronično podfinansiranje, nedovoljan broj bolničkih postelja, nepovoljne uslove za lečenje i nestašicu zdravstvenog osoblja. Na početku tekuce godine protesti zdravstvenih sindikata bili su alarmi signal jer po oceni sindikalista vlasti pokazuju nezainteresovanost za postojeće probleme počev od ispravljanja nepravednosti u oblast ličnih dohodaka, deblokadu radnih mesta pa sve do nepostojanja jedne nacionalne investicione strategije. Amblematične za sadašnju situaciju rumunskog zdravstvenog sistema su nedavne tragedije koje su uzdramale Rumuniju. U novembru na odeljenju intenzivne nege Urgentne županijske bolnice Pjatra Njamc izbio je požar, a samo nekoliko meseci kasnije, u januaru, i u najmodernijom infektivnoj bolnici Rumunije ,,Matej Bals“ u Bukureštu. U oba požara stradali su pacijenti.
Roxana Vasile, 15.03.2021, 13:15
Istovremeno sa produženjem stanja pripravnosti i sa startom treće etape vakcinacije u celoj zemlji, u Rumuniji se odvijaju pripreme za eventualni novi talas zaraze novim koronavirusom. Iako je prošle nedelje broj novozaraženih osoba bio u porastu, ne može se tvrditi da smo svedoci jedne ubrzane evolucije bolesti. Premijer Rumunije Florin Kacu je u nedelju, na sednici Nacionalnog centra za upravljanje i koordinaciju borbe protiv pandemije tražio da se poveća broj postelja na odeljenjima intenzivne nege sa 1408 na 1600 i da se identifikuju bolnice koje bi mogle da preuzmu nove slučajeve kovida-19. Predsednik Vlade je tražio i da se osiguraju neophodne zalihe lekova protiv novog koronvirusa kao i zaštitna sredstva za zdravstveno osoblje. Postoji takodje potreba da se napravi plan o eventualnom detaširanju zdravstvenog osoblja. Na fejsbuk stranici premijer Kacu je podvukao da ,,ne treba da zaboravimo da evolucija pandemije od nas zavisi, a ne samo od vlasti. Ako se vakcinišemo i poštujemo mere zaštite, spasićemo mnoge živote. Premijer je tražio da od ponedeljka Sanitarna inspekcije svakog dana proveri broj slobodnih postelja na odeljenima intenzivne nege u celoj zemlji. Posle provere predsednik Vlade primiće svakog dana izveštaj. Trenutno u celoj zemlji postoje samo 3 slobodne postelje na odeljenima intenzivne nege, a u Bukureštu nijedna. Zanemaren godinama, rumunski zdravstveni sistem jedan od najslabijih zdravstvenih sistema Evropske unije. Pandemija kovida-19 izbacila je na videlo dana sve slabosti:hronično podfinansiranje, nedovoljan broj bolničkih postelja, nepovoljne uslove za lečenje i nestašicu zdravstvenog osoblja. Na početku tekuce godine protesti zdravstvenih sindikata bili su alarmi signal jer po oceni sindikalista vlasti pokazuju nezainteresovanost za postojeće probleme počev od ispravljanja nepravednosti u oblast ličnih dohodaka, deblokadu radnih mesta pa sve do nepostojanja jedne nacionalne investicione strategije. Amblematične za sadašnju situaciju rumunskog zdravstvenog sistema su nedavne tragedije koje su uzdramale Rumuniju. U novembru na odeljenju intenzivne nege Urgentne županijske bolnice Pjatra Njamc izbio je požar, a samo nekoliko meseci kasnije, u januaru, i u najmodernijom infektivnoj bolnici Rumunije ,,Matej Bals“ u Bukureštu. U oba požara stradali su pacijenti.
